Stop bombardovanju, samoopredeljenje

Ne prihvatamo sledece lazne dileme:
• Ili podrzati NATO intervenciju ili podrzati reakcionarnu politiku srpskih vlasti na Kosovu?
NATO vazdusni udari koji su primorali povlacenje OSCE osoblja sa Kosova samo su stvorili povoljnije okolnosti za ofanzivu na terenu srpskih paravojnih snaga umesto da ih sprece; oni podsticu najgore forme ultranacionalistickih srpskih teznji za odmazdom protiv stanovnika Kosova, oni konsoliduju diktatorsku moc Slobodana Milosevica koji je ucutkao nezavisne medije i uspeo da stvori nacionalni konsenzus koji mora, naprotiv, da bude razbijen da bi se otvorio put ka miroljubivom i politickom resenju kosovskog problema.
• Ili prihvatiti kao jedinu mogucu osnovu za pregovore »mirovni plan« zacrtan od vlada SAD i Evropske unije ili bombardovati Srbiju?
Nijedno dugorocno resenje osnovnog unutrasnjeg politickog konflikta nije moguce nametnuti spoljnom silom. Nije tacno da su »ucinjeni svi pokusaji« da se nadju resenja i prihvatljivi okviri za pregovore. Kosovski pregovaraci su bili primorani da potpisu plan koji su prethodno odbili, ali tek posle datog im uveravanja da ce NATO i na terenu biti ukljucen u odbranu njihovih ciljeva. Ova je laz podstakla totalnu iluziju: vlade koje su podrzale NATO vazdusne udare nisu spremne da pokrenu rat protiv srpskog rezima i da nametnu nezavisnost Kosova. Udari ce mozda oslabiti delove srpske vojne masine, ali oni nece oslabiti mine kojima se ruse kuce Albanaca niti paravojne snage koje streljaju OVK borce. NATO nije jedina, a iznad svega nije ni najbolja osnova na kojoj bi se utemeljavao odgovor. Moguce je pronaci uslove za multinacionalne policijske snage (ukljucujuci i Srbe i Albance) unutar okvira OSCE, koje bi nadgledale primenu transnacionalnog ugovora. Iznad svega je moguce prosiriti okvire za pregovore koji bi ukljucili balkanske zemlje destabilizovane konfliktom: Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju. Moguce je istovremeno odbraniti pravo Kosovara na samoupravu u pokrajini i zastititi prava srpske manjine na Kosovu: mogli su se traziti odgovori na aspiracije i strahove razlicitih naroda zainteresovanih za saradnju i ugovore izmedju susednih drzava, sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom. Nijedan takav pokusaj nije ucinjen.
Ne prihvatamo argumente sa kojima je trazena legitimizacija NATO intervencije. Nije tacno da ce NATO vazdusni udari spreciti prosirenje konflikta sirom regiona, ka Makedoniji ili Bosni i Hercegovini: oni ce ih, naprotiv, podstaci. Oni ce nadalje destabilizovati Bosnu i Hercegovinu i nema sumnje ugrozice multinacionalne snage odgovorne za sprovodjenje krhkog Dejtonskog sporazuma. Oni su vec raspirili plamenove konflikta u Makedoniju. Nije istina da NATO stiti stanovnistvo Kosova ili njihova prava. Nije istina da bombardovanje Srbije otvara put tamosnjim demokratskim snagama. Vlade Evropske zajednice i Sjedinjenih Americkih Drzava su se mozda nadale da ce ova demonstracija sile primorati Slobodana Milosevica da potpise njihov plan. Da li to otkriva njihovu naivnost ili hipokriziju? Bilo sta da je u pitanju ovakva politika ne samo sto ne vodi politickim resenjima nego dodatno delegitimizuje ulogu NATO izvan bilo kojeg okvira medjunarodne kontrole. Iz ovih razloga, mi zahtevamo: trenutni prestanak bombardovanja; organizaciju Balkanske konferencije na kojoj ce uzeti ucesca svi predstavnici zemalja i sve nacionalne zajednice u ovim zemljama; odbranu prava naroda na samoopredeljenje, na jedinoj osnovi da se to pravo ne ostvaruje na racun drugog naroda ili putem etnickog ciscenja teritorije; debatu u parlamentu o buducem ucescu Francuske u NATO.
Pierre Bourdieu, Pauline Boutron, Suzanne de Brunhoff, Nolle Burgi-Golub, Jean-Christophe Chaumeron, Thomas Coutrot, Daniel Bensaid, Daniel Durant, Robin Foot, Ana-Maria Galano, Philip Golub, Michel Husson, Paul Jacquin, Marcel-Francis, Kahn Bernard, Langlois Ariane, Lantz Pierre, Lantz Florence, Lefresne, Catherine Levy, Jean-Philippe Milesy, Patrick Mony, Aline Pailler, Catherine Samary, Rolande Trempe, Pierre Vidal-Naquet.