| Dogadjanja
Verbalni rituali
Deo ovog naroda jos neguje magijsko misljenje u kojem
nema elemenata racionalnog i pomocu kojeg se ne gradi demokratski nacin
misljenja i zivljenja
Mracno vreme zla, lazi i prevara, koje je obelezilo proteklu deceniju
u zivotu gradjana Srbije, ponovo je donelo mitinge sa kojih su lideri,
ostrasceni, izbezumljeni i zaslepljeni mrznjom, koji su sebi dalo pravo
da govore u ime svih nas, porucili svetskoj zajednici da smo za sukob spremni.
Kada bi izgovorene reci i recenice analizirali sociolozi, antropolozi
i psiholozi koji ne korespondiraju sa nasim apsurdnim nacinom zivota, mogli
bi da zakljuce da su verbalni nastupi celnih ljudi vladajuce oligarhije
specificni rituali u kojima magijske reci i bajalice sluze specijalnom
obredu koji ima zadatak da otkloni sumnju u ispravnost verovanja u ucinjeno
ili planirano. Kao vracevi u plemenskim zajednicama, kada zele da prenesu
neku nameru, realizuju plan ili prikriju neku akciju, pa besmislenim, nesuvislim
recima i pokretima koje nebrojeno puta ponavljaju, postepeno iskljucuju
svojim saplemenicima racionalni deo psihickog aparata, tako su i asistenti
tiranina, ispraznim frazama, nebrojeno puta ponovljenim, doveli svoje pristalice
u svojevrsno stanje transa, u kojem njihovo skandiranje da »ne daju
Kosovo« ili »da ce ginuti za Kosovo« nema izreceno znacenje.
U transu, opijeni snagom glasova, zamagljene svesti, ucesnici zloslutnih,
morbidnih predstava stite licno osecanje ugrozenosti, nedovoljnosti, neafirmisanosti
i mentalne konfuznosti. Uplasena i nerealizovana jedinka, ponizavana i
neslobodna, nema hrabrosti niti potencijala da se suoci sa sobom i sebi
prizna poraze na sopstvenim putevima. Nespreman da prizna sopstvene poraze,
zablude i promasaje, neafirmisani pojedinac, u okruzenju nesrecnika kakav
je i sam, biva lako ponet magijskom atmosferom, zacinjenom melodramaticnom
energijom. Reci koje skandira sluze
privremeno kao eliksir koji ga, u kratkotrajnoj bajkovitoj atmosferi, pretvaraju
u snaznu, herojsku licnost iz sopstvene maste. Trenutni iskorak iz realnosti
daje mu osecanje moci i njegovu licnu bedu pretvara u anticki mit u kojem
nadmeni bogovi sa Olimpa, personalizovani u medjunarodnoj zajednici, zele
iz hira da uniste anticke junake, momke bez mane i straha, personalizovane
u hipnotisanom srpskom mitingasu.
Verbalizam – neodmerenu upotrebu reci i njihovo prihvatanje umesto
realnosti, cesto kao vid bekstva od realnosti – opisao je pre jednog veka
Jovan Cvijic. U antropogeografskoj studiji, ovaj umni Srbin navodi rezultate
sopstvenih istrazivanja i zakljucuje da su Srbi skloni da recima previse
veruju i da ih prihvataju kao apsolutnu zamenu za realnost, cak i uprkos
samoj realnosti.
Iz svih svojih stradanja ovaj je narod nosio rane koje nisu zalecene,
jer je na njih stavljao lekove spravljene od bajki, mitova, legendi i pesama
koje su velicale smrt. Deo ovog naroda jos neguje magijsko misljenje u
kojem nema elemenata racionalnog i pomocu kojeg se ne gradi demokratski
nacin misljenja i zivljenja. Magijskim misljenjem ne formira se slobodna
i autonomna licnost. Ovakvim nacinom misljenja ne mogu se razumeti elementarna
prava drugog coveka. U nacionu u kojem se javlja ovakvo misljenje nema
osnovnih preduslova za demokratizaciju zivljenja. Mozda je na taj nacin
razmisljao i veliki pisac Ivo Andric kada je rekao da je duh ovog naroda
zauvek otrovan i da mozda nikad vise nece moci nista drugo do jedno: da
trpi nasilje i da ga cini.
Dragica Stanojlovic
|
