Parlament protiv sile

Lekar Milena Andric, narodni poslanik Demokratske alternative, govorom na sednici Narodne skupstine Srbije, 23. marta, uverljivo je pokazala da medju razlicitim oblicima patriotizma postoji i onaj koji se u ozbiljnoj literaturi naziva »ustavnim patriotizmom« (Habermas). Nezavisno od slaganja s pojedinim njenim gledistima, sustina njenog stava je afirmacija parlamentarizma. Taj stav je jednostavan i jasan: da je bilo parlamentarnih rasprava i odluka, ne bi rasla upotreba sile. Ovde nije rec samo o prekoru, nego i o veri u buduci parlamentarizam koji ce obuzdati silu. Takav nacelan stav nisu poricali ni prisutni »pregrejani« patrioti (ignorisali su govornika i omalovazavali ga dobacivanjem »iz klupa«).
Govor Milene Andric nije dobio zapazeno mesto ni u medijima (vise prostora u Politici nego u Danasu). Republika izdvaja ovaj govor kao vazan dogadjaj kako zbog primerne razboritosti, tako i zbog putokaza ka parlamentarizmu u nasoj zemlji. Dogadjalo se i ranije, krajem XIX i pocetkom XX veka, u vreme ustanaka i ratova, da pojedini narodni poslanici odvazno i uvereno izraze vec pomenuti »ustavni patriotizam« (i pre nego sto je nastala ta sintagma), cime su utirali put ka uspostavljanju parlamentarizma u Srbiji, i to usred dramaticnih zbivanja, uprkos spoljnoj ali i domacoj sili (kneza, kralja, soldateske...). Bez takvih gestova, mudrih i hrabrih, ostali bismo bez vizije, osudjeni da uvek pocinjemo »od nule«, kao da niceg vrednog u kulturnoj i politickoj istoriji nije ni bilo.