Ekonomski patriotizam

Nekako uporedo sa sastankom o Kosovu u Parizu, sredinom marta, od madjarske do kosovske granice zahuktavala se kampanja ubedjivanja nizih vlasti da vise vlasti nece odstupiti od realizacije ekonomske politike za ovu godinu. Srpska i Savezna vlada saopstile su nepokolebljivu odlucnost u tome, a onda su im razni koordinacioni i drugi drzavni timovi, neke komore i sindikati dali podrsku. Zatim su obe vlade najavile hitne mere za obaranje cena, podupiranje posrnulog dinara, punjenje devizne kase i smestanje ostalih ekonomskih poluga na predvidjeno mesto.
Elem, do kraja marta u Sluzbenom listu SRJ objavljena je samo »Odluka o izmenama i dopunama Odluke o obavezi prodaje dela deviza NBJ po osnovu uvoza roba i usluga« kojom se u nazivu tog akta brisu reci »po osnovu uvoza roba i usluga« i nalaze bankama koje iznose strani novac iz zemlje da 10 odsto devizne sume prodaju NBJ. Srpski Sluzbeni glasnik, niti bilo koji drugi zvanicni papir sa hitnim merama ili programom koji je najavio premijer, do kraja marta nisu objavljeni. Veci deo prostora za akciju popunjen je zestokom promocijom dveju novih kategorija u ekonomiji ove zemlje – ekonomskim patriotizmom i ekonomskom petom kolonom.
Najdirektniji poziv radnicima da pokazu ekonomski patriotizam, tako sto ce se uzdrzati od strajkova i protesta, uputila je, sa sednice Veca SSJ, zamenica saveznog ministra za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Mirjana Dragas. Predstavnici Vlade, Sindikata metalaca i komore Srbije zajednicki apel protiv generalnog strajka poduprli su – ne, nije greska – protokolom o merama za povecanje proizvodnje i izvoza metalske industrije i za unapredjenje polozaja radnika. Doduse, u isto vreme Industrija motora u Rakovici prikljucila se ostalim metalcima u stecaju, ali odjek nove parole zaista je prigusio i inace tiho socijalno gundjanje.
»Nepravedne i nicim izazvane sankcije« dobile su tako dostojno cedo nazvano »U uslovima pritiska na nasu zemlju i pretnji bombardovanjem«. Pod tom parolom svasta je stiglo do usiju gradjana, od tvrdnji srpskih ministara da ulja i secera ima i bice, da struja i gorivo nece poskupeti, do garancije da ce Srbi biti siti do kraja godine, pogotovo zato sto mleka i mesa ima u izobilju. Ujedno je objavljeno da je prosecna plata u Srbiji u februaru presla hiljadarku, da ce prvi deo decembarskih penzija biti veci za 11 odsto (umesto 40), da je sve spremno za setvu. Pride, inspekcija pleni sve, od cigareta do novina, sto bi moglo da ugrozi lepo odslikanu direktivu gradjanima da cute i trpe. Srpski ministar finansija Borislav Milacic ovom prigodom je obelodanio da plate ministara kasne za prosvetarskim i da zato »imaju moralni kredibilitet« za to sto rade i govore.
Zbirci klisea za odbranu propalih ekonomskih planova (inflacija je za dva meseca ispunila polugodisnju kvotu, a »cvrst« dinar je pao za 50 odsto) vlasti su prilozile do sada najagresivniji napad na ekonomske slobodnjake. »Samozvani nosioci novih reformskih paketa zapravo su novi prodavci magle«, izjavio je ministar Milacic.

Vlada Srbije formirala je cak 50 strucnih timova da srede nemilu, doduse tradicionalnu pojavu iskakanja stvarnosti iz drzavnih ekonomskih sema. Ili, kako je novinarima rekao potpredsednik Dragan Tomic, »da bi ispunili plan ekonomske politike za ovu godinu, pre svega da bi omogucili stabilnost dinara, veci priliv stranog kapitala i ubrzano sprovodjenje reformi«.
Sta ce timovi, uz silne »koordinacije«, zapravo raditi tesko je cak i nagadjati. Lakse je proceniti ko ce sve to da plati, ali je valjda upadljivo da je, najavljujuci ni manje ni vise nego 50 novih timova, srpska Vlada htela nekog da impresionira. Namera poruke Glavnog odbora JUL-a, objavljene u Blicu, da je »ekonomska peta kolona situirana u onima koji u sivoj ekonomiji najbolje saradjuju sa rezimom Mila Djukanovica u rusenju SRJ i Srbije«, takodje je trebala nesto da podstakne.
Bled je bio i pokusaj vlasti s ratnim igrama, valjda zato sto je plasiran tako da upada samo u deo mozga zaduzen za kratko pamcenje. Na primer, 28. februara potpredsednik srpske vlade Dragan Tomic izjavio je u Surdulici da je »Vlada postavila takve mehanizme koji ce omoguciti ostvarenje predvidjenih ciljeva, jer nismo racunali da ce nam pretiti bombama i stvarati atmosferu straha, neverice i ratnog stanja«. Od »mehanizama« ocita je samo stara cena secera, ulje je poskupelo i pored svih zaklinjanja srpskih ministara da nece, goriva je sve manje, marka je skocila na 9,5 dinara, devize i hleb postali su najtrazenija roba. Svi ostali »mehanizmi« sveli su se na zestok udar inspekcije na privredu.
Sto se iznenadjenja »zbog bombi« tice, isti potpredsednik je bio u istoj vladi koja je jesenas uredbom »zbog pretnji NATO« ojadila nekoliko nezavisnih medija. Do kraja godine su cak, po sili saveznog zakona, takodje zbog »pretnji NATO«, prikupljane pare za odbranu zemlje. No, kako vreme odmice, od gradjana se izgleda trazi sve krace pamcenje. Ministar Milacic je 11. marta rekao da Vlada »ne priprema nikakav program u smislu priprema za rat«. Samo nekoliko dana kasnije, D. Tomic je izjavio da »zato sto se spremamo da se branimo, troskovi su veliki, a sve to ide kroz krvotok ekonomije«. Drugim recima, gradjane ce to i dalje skupo stajati.
Slicnim setnjama po kratkom pamcenju gradjana skloni su mnogi u vlasti i to je, uz »diverziju na ekonomiju Crne Gore«, kako rece tamosnji ministar Vojin Djukanovic, jedina konstanta u srpskom modelu drzavne ekonomije. A, da, tu je i glasovita recenica iz predgovora predsednika SRJ Slobodana Milosevica u knjizi premijera Mirka Marjanovica Iz krize u reforme da je »on nesumnjivo heroj borbe za ekonomski oporavak«.