U januaru je inflacija dostigla gotovo polugodisnju kvotu iz plana saveznih kreatora ekonomske politike. Merena prodajnim cenama (u januaru su, u odnosu na decembar, povecane za 2,9 odsto, plan je bio pola procenta mesecno), inflacija se isturila kao najopipljiviji znak loseg starta 1999. Ne toliko zbog udara na porodicni budzet, koliko zbog jasnog signala da ce godisnji ekonomski plan pasti za ciglo dva meseca.
Kontranagovestaj cak ni zvanicna statistika nije ponudila, buduci da je podatak o rastu industrijske proizvodnje previse tvrd, u januaru je dostigla tek trecinu decembarske. Odnosno, bila je za 9,6 odsto niza nego u januaru 1998. ili 56,3 odsto niza nego u prvom mesecu 1991. U januaru su, prema podacima ZOP, bili blokirani racuni 31 000 firmi sa 626 550 radnika, dakle gotovo trecinom zaposlenih.
Kao opsti primer kraha drzavne price o »kontinutitetu reforme« nametnuo se Kragujevac. Lane je ovaj grad doziveo industrijsku katastrofu, radilo je samo 3,6 odsto od kapaciteta koji su bili u pogonu 1991. Zbog upadljive drzavne pomoci »Zastavi«, Kragujevac je i paradigma o izdrzavanju posrnulih giganata. Takodje i eksperiment za otimanje vlasti od koalicije Zajedno, najpre brzom voznjom srpskog premijera i ministara kroz odabrane pogone, a u februaru susretima radnika »Crveni barjak«. Sve, dabome, pod maskom zainteresovanosti za ekonomski oporavak. Zastava je pala upravo na »Barjaku«, kada je, ni manje ni vise nego predsednik prodrzavnog Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije Radoslav Ilic izjavio da sindikat nije spreman za promene.
S obzirom na bezlicna saopstenja sa sednice Savezne vlade, konstatacija od 12. februara da su trendovi u proizvodnji, spoljnotrgovinskoj razmeni i kretanju cena zabrinjavajuci, delovala je kao panican urlik. U zakljucak da to zahteva hitno preduzimanje mera vremenski se uklopilo pripajanje vecinskog dela ICN »Jugoslavija« drzavi Srbiji, odnosno oduzimanje novca i ukidanje deviznog depozita u vrednosti 50 odsto planiranog uvoza, odnosno odricanje NBJ od novca. Oba poteza povucena su bez najave.
Srpska vlada je od pocetka godine samo jednom olabavila stege oko privrede. Visoke doprinose na plate, koji se od januara uplacuju pre zarada, spustila je na polovinu samo u 437 firmi u kojima su lane radnici primali manje od 50 odsto republickog proseka. Crnogorska Vlada, pak, toliko je smanjila poreze na plate da one od februara samo po tom osnovu mogu da se povecaju za 30 odsto.

Zoja Jovanov