Broj 208-209 


Dogadjanja

Uticaj francuskog zamka na nemacku marku u Jugoslaviji

Los start 1999.

Pre Rambujea, u januaru, inflacija je bila sest puta veca od planirane, 
u nelikvidnim firmama radila je trecina zaposlenih, 
u onim u tranziciji samo tri odsto

U januaru je inflacija dostigla gotovo polugodisnju kvotu iz plana saveznih kreatora ekonomske politike. Merena prodajnim cenama (u januaru su, u odnosu na decembar, povecane za 2,9 odsto, plan je bio pola procenta mesecno), inflacija se isturila kao najopipljiviji znak loseg starta 1999. Ne toliko zbog udara na porodicni budzet, koliko zbog jasnog signala da ce godisnji ekonomski plan pasti za ciglo dva meseca.
Kontranagovestaj cak ni zvanicna statistika nije ponudila, buduci da je podatak o rastu industrijske proizvodnje previse tvrd, u januaru je dostigla tek trecinu decembarske. Odnosno, bila je za 9,6 odsto niza nego u januaru 1998. ili 56,3 odsto niza nego u prvom mesecu 1991. U januaru su, prema podacima ZOP, bili blokirani racuni 31 000 firmi sa 626 550 radnika, dakle gotovo trecinom zaposlenih.
Kao opsti primer kraha drzavne price o »kontinutitetu reforme« nametnuo se Kragujevac. Lane je ovaj grad doziveo industrijsku katastrofu, radilo je samo 3,6 odsto od kapaciteta koji su bili u pogonu 1991. Zbog upadljive drzavne pomoci »Zastavi«, Kragujevac je i paradigma o izdrzavanju posrnulih giganata. Takodje i eksperiment za otimanje vlasti od koalicije Zajedno, najpre brzom voznjom srpskog premijera i ministara kroz odabrane pogone, a u februaru susretima radnika »Crveni barjak«. Sve, dabome, pod maskom zainteresovanosti za ekonomski oporavak. Zastava je pala upravo na »Barjaku«, kada je, ni manje ni vise nego predsednik prodrzavnog Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije Radoslav Ilic izjavio da sindikat nije spreman za promene.
S obzirom na bezlicna saopstenja sa sednice Savezne vlade, konstatacija od 12. februara da su trendovi u proizvodnji, spoljnotrgovinskoj razmeni i kretanju cena zabrinjavajuci, delovala je kao panican urlik. U zakljucak da to zahteva hitno preduzimanje mera vremenski se uklopilo pripajanje vecinskog dela ICN »Jugoslavija« drzavi Srbiji, odnosno oduzimanje novca i ukidanje deviznog depozita u vrednosti 50 odsto planiranog uvoza, odnosno odricanje NBJ od novca. Oba poteza povucena su bez najave.
Srpska vlada je od pocetka godine samo jednom olabavila stege oko privrede. Visoke doprinose na plate, koji se od januara uplacuju pre zarada, spustila je na polovinu samo u 437 firmi u kojima su lane radnici primali manje od 50 odsto republickog proseka. Crnogorska Vlada, pak, toliko je smanjila poreze na plate da one od februara samo po tom osnovu mogu da se povecaju za 30 odsto.

Zbog razlicitih smerova reformi u dve republike, narocito pocetkom godine, ojacale su ekonomske granice unutar SRJ. Srpski mediji Danas i Dnevni telegraf pustili su korene u Crnoj Gori, ICN ih hvata, kao i na hiljade menadzera koji po uzoru na Slovence u nekadasnjoj SFRJ, na Srbiju, sada iz crnogorske daljine, gledaju samo kao na isplativo trziste. Za cigarete ili banane, svejedno, biznis se meri profitom, a njega kao opstu stvar srpski mocnici jos vide kao posast »novog svetskog poretka«. Sve deblja bodljikava zica oko srpskog trzista pokazuje oklevanje vlasti da promeni smer svog »nastavka reformi«.
Kao i uvek sa najavom i poduzim objasnjenjem, crnogorske vlasti pocetkom godine odgovorile su na srpski izolacionizam grabeci svoje iz saveznog budzeta. Po osnovu odluke Vlade Crne Gore o preusmeravanju saveznih prihoda od akciza, carina i dela poreza prikupljeno je 39,7 miliona dinara, sto je trecina januarskih prihoda tamosnjeg Fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Strpljenje su izgubili i radnici RK »Beograd« u Podgorici, kako javlja »Montena-fax«, posle pet godina bez plata prisvojili su robnu kucu i registrovali je pod nazivom »Podgoricanka«.
Kad je Republika Srpska prvi put devalvirala dinar, novembra prosle godine, izbio je najzesci srpsko-srpski ekonomski spor. Zavrsio se tako sto je SRJ prekinula platni promet sa RS, a sve veze koje su postojale uputila na prilicno nedefinisan model spoljnotrgovinske razmene. Za sada su uputstva o tome dobile samo carinske sluzbe, pa su improvizacije u uvozno-izvoznim aranzmanima veoma popularne, ali krajnje nepovoljne za ovdasnje privrednike. Godinama je SRJ imala najveci suficit u robnoj razmeni sa RS, u januaru, medjutim, jugoslovenski izvoz opao je gotovo za trecinu. RS je izgleda definitivno postala ekonomsko inostranstvo, koje sve agresivnije preuzimaju Hrvatska, Slovenija i Nemacka. Mozda zbog toga ovdasnje vlasti nisu ni trepnule kad su prekodrinski Srbi, pre nepunih mesec dana, po drugi put devalvirali dinar, takodje na 8,5 za jednu konvertibilnu, odnosno nemacku marku. 
Teren za rebalans floskula o mocnicima koji unistavaju nasu ekonomiju preselio se u Rambuje. Cak su i neki nezavisni ekonomisti priznali uticaj francuskog dvorca na nemacku marku u Jugoslaviji. Pred kraj februara i albansko-srpskih pregovora o Kosovu u Rambujeu, marka je na crnom trzistu skocila na 9,5 dinara, sto je gotovo 60 odsto vise od zvanicnog kursa. Ekonomski strucnjaci najavili su neminovnost devalvacije.
Kontinuitet cutanja i ekonomske camotinje pod izgovorom »samo da ne bude rata« postoji, pa postoji.

Zoja Jovanov

 


© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar