 |
Broj 208-209 |
|
|
|
|
Alternativa Od nepotpune do potpune kontrole Univerzitet je, posle cestih talasanja u poslednjih
osam godina,
U novom zakonu o univerzitetu nema mnogo izmena u odnosu na prethodni,
ali nacinjene izmene su sustinske. Mozda bi rezim mogao i u ovom slucaju,
kao i kod pokusaja da se falsifikuju rezultati izbora iz 1996. godine,
da istakne da su promene minimalne, samo par posto. A, zapravo, samo dve
izmene su od znacaja: promenjen je nacin upravljanja univerzitetom i nacin
izbora nastavnika.
saveta i rektor uvek bili iz redova vladajuce partije. Postojao je samo jedan »problem« u proceduri. Ona je bila javna i to se moralo izmeniti. Novi zakon je to ucinio. Rektora je, dakle, i ranije postavljao rezim, jer se na univerzitetu uvek mogla naci bar jedna institucija koja ce predloziti proverenu licnost; medjutim, pokazalo se da to nije dovoljno. Buduci da dekani upravljaju fakultetima, a njih je po starom zakonu postavljao savet fakulteta ili instituta, sacinjen takodje na paritetnoj osnovi, ali ih je postavljao na kvalifikovani predlog fakultetskog ili institutskog veca, na vecini fakulteta izbor dekana ipak nije mogao biti pod strogom kontrolom rezima, tako da u tome treba traziti sustinski razlog za izglasavanje novog zakona. Rektor i neki dekani, birani po starom zakonu, bili su po volji vlastima, poslusni, medjutim, to nije bilo dovoljno. Univerzitet je, posle cestih talasanja u poslednjih osam godina, morao ceo da bude stavljen pod kontrolu. Ali, za to nije bilo dovoljno da dekani budu poslusni, morao im je biti stavljen u ruke bic: neogranicena sloboda u izboru nastavnog kadra. Taj bic u ruke stavio im je novi zakon. I to je sve. Univerzitet je pod kontrolom. Rezimu, dakle, nije bila dovoljna kontrola rektora, jer rektor na univerzitetu u Srbiji i nema mnogo vlasti. Da po novom zakonu nema esencijalno politicku funkciju koja se moze okarakterisati kao komesarska, on bi, kao i do sada, bio samo kolekcionar informacija. Sav univerzitetski zivot i ranije i sada je na fakultetima: i nastavni, i naucni, cak je i sav univerzitetski novac na fakultetima, a rektor je, ako zaboravimo njegovu politicku moc, sveden na ceremonijal-majstora, slika se i deli diplome. Vlast na nasim univerzitetima odavno je, u stvari, u rukama onih koji upravljaju fakultetima, dakle u rukama dekana. U ovome ima neceg patoloskog. Univerziteti u Srbiji zapravo i nisu univerziteti, nemaju sve atribute univerziteta. Pogledajmo Univerzitet u Beogradu. On se sastoji, u ovom trenutku, iz 30 fakulteta razbacanih po gradu, od Studentskog trga do Kumodraza (i Bora). Studenti se ne upisuju na Univerzitet, vec na pojedine fakultete, a studentski domovi su, kao i fakulteti, u velikom krugu od Novog Beograda do Karaburme. Studenti mogu da slusaju predavanja samo na svom fakultetu i prilikom promene fakulteta moraju da prodju istu proceduru priznavanja polozenih ispita kao da dolaze sa drugog univerziteta ili cak iz inostranstva. Nastavnici se biraju za nastavu na jednom fakultetu i, ako je potrebno da drze nastavu i na nekom Institucija u kojoj ne postoji samouprava u izboru dekana i u kojoj ne postoji sloboda u izboru nastavnika, ne moze biti ni univerzitet ni fakultet Nasi fakulteti su univerziteti u malom. To nije slucajno. Univerzitet je rascepkan i razbacan po gradu, sve sto je moguce atomizovati atomizovano je, a pokazalo se da ni to nije dovoljno, opet su nadjeni nacini da se protestuje masovno i organizovano. To rezim vise nije smeo da dopusti. Posegao je za represijom koju utemeljuje novi zakon. Mi ni do sada, kako smo primetili, nismo imali univerzitet sa svim atributima univerziteta, a novi zakon ukida i fakultete. Zaista, institucija u kojoj ne postoji samouprava u izboru dekana i u kojoj ne postoji sloboda u izboru nastavnika, ne moze biti ni univerzitet ni fakultet. Uostalom, nasa zemlja je potpisnica Uneskove deklaracije o visokom skolstvu u kojoj je to jedan od osnovnih stavova. Da li je moguca promena sadasnjeg stanja na univerzitetu? Moguca je, ali samo u sklopu celovitih promena u drustvu. Ako se nista sustinski ne promeni u drzavi u kojoj zivimo, nece se nista bitno promeniti ni na univerzitetu. Medjutim, sadasnja vlast, izvesno je, nece svojevoljno dopustiti nikakve promene. Ako je u pravu Bakunjin kada objasnjava »da osecaj vlasti od najveceg prijatelja slobode napravi tiranina«, sta mozemo ocekivati od onih koji su na vlast dosli kao tirani. Zoran Lucic
|
|
|
|
|