"Republika"

	Broj 208-209

*Dogadjanja* Seminar »Zene i mediji« »Slazem se s pitanjem!« Predstavnice nevladinih organizacija Jugoslavije od 5. do 7. februara ucile osnovna nacela komunikacije s medijima – Kako predstaviti svoju grupu, a ne biti zloupotrebljen(a) – »Halo efekat« – obavezno koristan Sasvim u senci sastanka u Rambujeu, u Beogradu je odrzan seminar »Zene i mediji«. U hotelu »Mladost«, od 5. do 7. februara, predstavnice zenskih nevladinih organizacija ucile su kako da komuniciraju sa ljudima iz medija. Seminar je okupio zene iz cetrdeset devet nevladinih organizacija koje deluju na podrucju cele (sadasnje) Jugoslavije: iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova. O osnovnim nacelima medijskog predstavljanja govorile su Ana Stanic i Vera Miletic iz »Ovation Advertising«-a. Radionice o carima radija odrzale su dr Dubravka Valic-Nedeljkovic i Sonja Jovanovic (Novinarska skola, Novi Sad), o stampi – Vesna Vujic i Olivera Mamuzic iz redakcije dnevnog lista Danas, a o televiziji – Snezana Stojadinovic, Maja Divac, Sandra Stojanovic i Mina Vidakovic iz »TV mreze«. Seminar, u organizaciji STAR project of Delphi International, protekao je u ohrabrujucoj atmosferi podrske i saradnje, sto nikako ne bi moglo da se tvrdi za dobar deo okruzenja. Zene su usvojile nova znanja koja ce im biti od koristi u daljem radu: kako komunicirati s novinarima (tim krhkim bicima); kako definisati svoj pristup, koje informacije iz svog rada odabrati za predstavljanje u javnosti, kako osmisliti nastup. Nevladine organizacije su novost u ovdasnjoj praksi, i medju clanstvom vlada uverenje da je bolje »nemati posla« s ljudima iz medija, culo se na skupu. Navodjeni su primeri kad su zenske nevladine organizacije predstavljane u medijima tako da je bolje bilo da uopste nisu predstavljene: vestice, strane placenice, ovakve i onakve. U medjuvremenu, ta prica se prilicno ofucala, a zenama iz nevladinih organizacija na seminaru je preporuceno: ne krijte se od novinara, jos manje ocekujte da se novinari sami sete i pozovu vas u emisiju ili radi razgovora za novine. Naprotiv: medije valja redovno obavestavati o svom radu, svim poznatim i novim akcijama. Ilustrativan je primer Savetovalista protiv nasilja u porodici (Dalmatinska 47, Beograd), koje je na seminaru predstavljala Vesna Stanojevic: svaki javni nastup, svako pojavljivanje volonterki na TV, radiju ili u stampi – povecavao je broj poziva. Bila emisija dobra ili losa, bio novinar korektan ili senzacionalisticki raspolozen, i bez obzira kako taj javni nastup izgledao – »halo efekat« nije izostajao, za rad Savetovalista se culo, i zene su se javljale u vecem broju. Medijsko predstavljanje zenskih grupa i organizacija, u nasem duboko patrijarhalnom drustvu, obicno biva mac sa dve ostrice. Utvrdjeno je da se u Srbiji TV program gleda po 3,5 sati dnevno – dok u zemljama zapadne Evrope taj prosek iznosi 20 minuta! Prosecan konzument raznih »Marisol« nije mama domacica, nego pater familijas, muskarac cetrdesetih godina koji se ne bavi sportom, ne cita nista i nije zadovoljan svojom zaradom. Kako takvom potrosacu servirati podatke o radu zenskih grupa – kako, avaj, u takav mozak uliti shvatanje da se zenske organizacije bave humanim i vaznim poslom, na kojem je, avaj jos jednom, drzava bedno omanula? Kako ga ubediti da cak ni feministkinje nisu ale i bauci? Da li je to uopste moguce, pitale su zene. Moguce je, hrabrile su ih predstavnice medija. Potrebno je samo strpljenje slona, celicni zivci, zeludac koji trpi sve, i nekoliko malih trikova za odnose sa javnoscu. Korektno postupanje prema ljudima iz medija, uvazavanje njihovih rokova i specificnih zahteva novinarske profesije obicno su dovoljni da novinar postane saradnik, pa cak i dragocen promotor nevladine organizacije. Uz vec pominjanu upornost, ocekuje se – pre ili kasnije – bolji tretman zenskih nevladinih organizacija u medijima koji su do sada bili zatvoreni za ovu specificnu problematiku, nezainteresovani ili otvoreno neljubazni. Zene su ovakvu priliku cekale poslednjih sest do deset hiljada godina. *G. P. F.*

Posaljite nam vas komentar