Mrc-varenje

Krajem februara ove godine navrsava se sest godina od »nestanka« dvadesetak putnika iz voza Beograd–Bar. Svih ovih godina, Republika – i mnogi drugi mediji – vide ovaj dogadjaj kao test ozbiljnosti drzave. Ako ona nije sposobna i spremna da zastiti zivote svojih gradjana, onda se licemerno poziva na sva ljudska prava, jer ne garantuje ni minimum bezbednosti gradjana. Vlasti Srbije su povremeno obecavale pravno sankcionisanje toga zlocina, ali nisu preduzele ni ono sto su pokusale vlasti Crne Gore, da u parlamentu i na sudu pokazu racionalni autoritet drzave.
U zastrasujucoj beskonacnosti, nizu se ubistva, i najsurovija, gradjana – od Vukovara i Gospica, preko Markala i Srebrenice, do Racka, povrh Jasenovca, Foce i Banjice – prema kojima se vlastodrsci i njihovi ideolozi i propagandisti odnose kao nekrofilski prezivari; zrtve za njih nisu gradjani no mrci koje nikako da svare a gutaju nove. I nastavice se tako dok o zlocinima sud ne presudi. Ni zgranuti posmatraci, domaci i strani, nece tu beskonacnost prekinuti samo time sto ukazuju prstom na zlocine i njihove prezivare, a propustaju da vlastitim delom, i kao casne sudije, prekinu kontinuitet mrcvarenja.

Dusan Mojsin