Broj 207 

Hronika

Kalendar

Utorak, 26. januar
Italijanska vlada podrzava vojne akcije protiv SRJ i to uz prisustvo saveznickih trupa na tlu Kosova. Po recima italijanskog ministra spoljnih poslova Lamberta Dinija, »to su ekstremne mere i njima cemo pribeci sprecavajuci ljudsku tragediju vecih razmera«.

Bil Klinton, predsednik SAD, odobrio je da se iz budzeta izdvoji 25 miliona dolara za pomoc izbeglicama na Kosovu.

Predsedavajuci OEBS, Knut Volebek, izjavio je na sednici Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, da je u kosovskom selu Racak pocinjen »masakr nad civilima«.

Helena Ranta, sef tima finskih patologa, nece objavljivati svoj izvestaj o obdukciji tela poginulih, vec ce ga dostaviti Okruznom sudu u Pristini i Verifikacionoj misiji OEBS na Kosovu.

Bujar Bukosi, predsednik »vlade Republike Kosovo« u egzilu, pozvao je na ujedinjavanje albanskih vojnih i politickih snaga u borbi za nezavisno Kosovo.

Sreda, 27. januar
Prema izvestaju agencije AFP, specijalni izaslanik SAD za Kosovo, ambasador Kristofer Hil i specijalni izaslanik EU za Kosovo, ambasador Volfgang Petric, razgovarali su sa predstavnicima OVK »kako bi se sve ucinilo da ozivi mirovni proces«.

Zgrada Filoloskog fakulteta ostala je zakljucana za studente i na dan Svetog Save, zvanicnog praznika svih obrazovnih institucija.

Cetvrtak, 28. januar
Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic i predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic sastali su se u Bonu sa nemackim kancelarom Gerhardom Srederom.

Havijer Solana, generalni sekretar NATO, porucio je obema stranama u kosovskom sukobu da moraju prihvatiti predloge koje ce saciniti Kontakt grupa. Izmedju ostalog, Solana je rekao i da NATO »intenzivno proucava mere kojima bi presekao sverc oruzja na Kosovo« i pozvao medjunarodnu zajednicu i, pre svih, susedne zemlje da preduzmu sve mere za sprecavanje sverca oruzja.

Kofi Anan, generalni sekretar UN, izjavio je u Briselu da je na Kosovu moguca i upotreba vojne sile »ukoliko se ona pokaze kao sustinska za postizanje politickog resenja«.

Petak, 29. januar
Na sastanku u Londonu, Kontakt grupa za Kosovo je pozvala sukobljene strane na Kosovu da pristupe mirovnim pregovorima do 6. februara u dvorcu Rambuje kraj Pariza. Predvidjeno je da sastanak u Rambujeu traje sedam dana, uz mogucnost produzavanja ukoliko se uoci napredak u pregovorima.

»Tokom minule decenije, u Jugoslaviji smo videli da je veoma tesko zaustaviti unutrasnje sukobe ako medjunarodna zajednica nije voljna da primeni silu«, bile su reci Havijera Solane kojima je propratio tekst saopstenja NATO. U samom saopstenju, u sedam tacaka, NATO u potpunosti podrzava aktivnosti Kontakt grupe, ali i otvoreno govori o svojim dodatnim pripremama za eventualne brze vojne akcije na Kosovu i u SRJ.

U saopstenju sa sednice Vlade Republike Srbije kaze se da medjunarodna zajednica »kuca na otvorena vrata« kada poziva srpsku stranu na razgovore o Kosovu.

U sukobima u selu Rakovo na Kosovu, poginula su 24 Albanca i jedan policajac. Albanci su bili naoruzani, a neki od njih su imali i legitimacije OVK, tvrdi agencija AP koja je snimke poprista sukoba i tela ubijenih prikazala i drugim novinarima u Pristini.

Subota, 30. januar
Britanski premijer Toni Bler i americki potpredsednik Al Gor naglasili su, prilikom susreta u Londonu, svoju odlucnost da NATO upotrebi silu, ukoliko bi to bilo neophodno, kako bi se sukobljene strane na Kosovu primorale na pregovore o mirovnom sporazumu.

Od eksplozije bombe ubacene u njihovu kucu, ubijen  je Zdravko Sedlarovic, a ranjena je njegova supruga Dara Sedlarovic.

Nedelja, 31. januar
U eksploziji bombe bacene na cevabdzinicu u Peci, poginuo je Osman Gasi, a na putu izmedju Peci i Kosovske Mitrovice pronadjeno je telo Ali Visocija. Na putu Decane–Djakovica napadnuta je grupa radnika MUP-a koja se vracala sa sahrane poginulog kolege.

Ponedeljak, 1. februar
Savezna vlada je odlucila da zatrazi sednicu Saveta bezbednosti »da bi se sprecila oruzana agresija protiv SR Jugoslavije«. Vlada je ocenila da je odluka Saveta NATO da ovlasti svog generalnog sekretara da moze po svojoj volji da otpocne vazdusne napade na teritoriju SRJ »otvorena pretnja agresijom protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ«.

Specijalni izaslanici medjunarodne zajednice Kristofer Hil i Volfgang Petric izjavili su da su svi politicki faktori na Kosovu, sem OVK, dali pozitivan odgovor na poziv medjunarodne zajednice za pregovore u Rambujeu. Odgovor OVK se ocekuje narednih dana.

Amerikanci su pozvali OEBS da poboljsa planove za evakuaciju svih 1070 pripadnika Verifikacione misije OEBS na Kosovu za slucaj da bude preduzeta vojna akcija NATO.

Radio BBC prenosi iz »Tajmsa« informaciju da »zapadne diplomate strahuju da predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic razmatra podelu Kosova kao jedno od resenja krize«.

Predsednik Vojnog komiteta NATO, general Klaus Nauman, u intervjuu jednom nemackom radiju, rekao je da bi moguca akcija kopnenih snaga NATO trajala godinama. Nauman je, u istom intervjuu, rekao i to da bi akcija kopnenih trupa »bila jedino sto bi sukobljene strane uspelo da obuzda«.

Portparol OVK Jakup Krasnici izjavio je da je ishod sastanka Kontakt grupe u petak u Londonu »rezultat oslobodilacke borbe OVK«.

Radio televizija Srbije, u komentaru Drugog Dnevnika, optuzila je finske patologe da iz politickih razloga »odugovlace sa priznavanjem cinjenice« da u selu Racak nije bilo masakra.

Sinod SPC odlucio je da vladika Artemije, povodom kleveta i uvreda koje je na njegov racun vise puta izrekao potpredsednik Vlade Vojislav Seselj, sam preduzme odgovarajuce zakonske mere.

Blagota Mitric, predsednik Ustavnog suda Crne Gore, u izjavi za list »Danas« rekao je da drzava ne moze potpisivati sporazume suprotno svom pravnom poretku.

Tuzilastvu Haskog tribunala predata je peticija sa vise od sto hiljada potpisa istaknutih licnosti i gradjana sveta, kojom se trazi da se protiv predsednika Jugoslavije, Slobodana Milosevica, podigne optuznica za zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine.

»Srpska radikalna stranka je protiv toga da se ide na mirovnu konferenciju u Rambuje«, izjavio je Vojislav Seselj.

Utorak, 2. februar
Prema recima portparola tima finskih patologa, Juhe Otmana, nalazi i zakljucci istrage bice dostavljeni tek posle laboratorijskih analiza, koje ce biti obavljene u Helsinkiju.

»Herald Tribjun« na prvoj strani prenosi izvestaj iz Vasingtona da Milosevic »ne sme da se pojavi u Parizu, jer strahuje da je protiv njega podignuta tajna optuznica, pa zato ne rizikuje da bude uhapsen u Francuskoj«.

Ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov razgovarao je u Bonu sa nemackim kolegom Joskom Fiserom. Kako ocenjuju komentatori, Ivanov je »izbegavao da ostavi utisak da postoji bilo kakvo nejedinstvo Moskve i Zapada u resavanju krize na Kosovu«.

Kristofer Hil, u intervjuu Rojtersu, kaze da postoji velika zabrinutost, posebno medju Evropljanima, da medjunarodna zajednica nema dovoljno uticaja na OVK.

Cetvrtak, 4. februar
Delegacija Srbije putovace na mirovne pregovore u Rambuje. Sa 227 glasova »za«, tri »protiv« i tri uzdrzana, Skupstina Srbije usvojila je zakljucke povodom predloga Kontakt grupe za mirovne pregovore. Iako su glasali za ove zakljucke u kojima je, izmedju ostalog, odluceno da se ide u Francusku, radikali ne zele da budu u sastavu delegacije za pregovore.

Grupa od dvadesetak neidentifikovanih osoba izbacila je najmanje 50 studenata iz zgrade Filoloskog fakulteta. Tesko su pretuceni studenti Boris Karaicic i Branko Ilic.

Koalicija »Sloga« i socijalisti RS odbili su najnoviji predlog predsednika RS Nikole Poplasena za mandatara za sastav nove vlade.

Petak, 5. februar
Na celu drzavne delegacije koja ide na pregovore u Rambuje nalazi se potpredsednik Vlade Srbije Ratko Markovic. Medju trinaest clanova delegacije nalaze se i potpredsednici Savezne vlade Nikola Sainovic i Milan Kutlesic. Iako je izjavio da bi isao u Rambuje, potpredsednik Savezne vlade Vuk Draskovic nije pozvan u drzavnu delegaciju.

Po dolasku u Pariz Ratko Markovic je izjavio da je drzavna delegacija dosla na pregovore da bi »iznela istinu, branila nase stavove i sacuvala suverenitet i teritorijalni integritet zemlje«.

Delegacija kosovskih Albanaca nije na vreme krenula iz Pristine za Pariz, zbog, kako se saznaje, »nedavanja dozvole predstavnicima OVK da udju u avion«. U delegaciji je bilo 17 predstavnika DSK, Udruzenog novog demokratskog pokreta Albanaca, predstavnika OVK i dvoje predstavnika albanske stampe.

Studenti i profesori Filoloskog fakulteta posle zbora na kojem su odlucili da se, zbog najnovijih dogadjaja na fakultetu, prekidaju sve aktivnosti, porucili su dekanu Radmilu Marojevicu da »fakultet vise ne postoji«.

Nastasja Radovic
 
 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar