Broj 207 

Dogadjanja
 

Da li je moguce?

Da li je moguce da se nad Leskovcem spustio toliko gust mrak da se ne vidi nijedno svetlo i da u tom mraku deluju samo mracne snage

Leskovac je, jos za vreme Turaka, i posle toga, pred Drugi svetski rat, bio jedan od najrazvijenijih gradova u Srbiji, sa posebno razvijenom industrijom (narocito tekstilnom), trgovinom i bankarstvom. Tada je i dobio naziv »Srpski Mancester«. I u posleratnom visedecenijskom periodu velikih ulaganja, doslo je do jos snaznijeg razvoja i industrije i trgovine, i cele privrede.
Da li je moguce da smo, posle toga, uspeli da taj grad, njegovu privredu, industriju posebno, toliko upropastimo, osiromasimo, opljackamo, da sada Leskovac spada u grupu najnerazvijenijih, najneuredjenijih i najnecistijih gradova i podrucja u Srbiji?
Da li je moguce da, nekada napredna i u Evropi i svetu poznata, preduzeca koja su pocela sa radom pre vise od jednog veka i uspesno radila i razvijala se, cak i pod svim okupatorima, preduzeca u koja su decenijama ulagana ogromna materijalna i druga sredstva, koja su imala brojne i prostrane hale, raznovrsna i moderna postrojenja, savremene tehnologije i veliki broj kvalifikovanih i visokostrucnih radnika, vekovnu tradiciju i iskustvo, sada ne mogu da rade, raspadaju se i propadaju, radnici ne primaju plate ili ih neredovno primaju i one su toliko male da od njih ne mogu da zive?

Da li je moguce da su mnoga preduzeca, neka cak i pre zavrsetka izgradnje i pustanja u rad, likvidirana, ne postoje vise, kao sto ne postoji ni njihova celokupna imovina?
Da li je moguce da se postupci stecaja i likvidacije nad privrednim preduzecima organizuju i sprovode na nestrucan i nezakonit nacin, i da se time, i preduzecima i drustvu u celini, nanosi velika materijalna i druga steta, a da se pojedinci bogate?
Da li je moguce da neki direktori osiromasenih i opustosenih preduzeca, propalih, likvidiranih i onih koja neuspesno rade, do nedavno »goloruki« i »bosonogi«, odjednom postaju veliki »biznismeni«, bogati i silni?
Da li je moguce da je neko radnicima likvidiranih i pokradenih fabrika oduzeo pravo da odlucuju o imovini koja im je poverena na upotrebu i cuvanje, oduzeo pravo na rad i zaradu, pravo na pristojan i siguran zivot, kao i pravo na istinito informisanje o svemu?
Da li je moguce da su svi nadlezni i odgovorni o svemu cutali, i da danas cute, i da niko, nikada, nije pozvan na odgovornost zbog nezakonitih radnji i pocinjenih steta?
Da li je moguce da su nasa sredstva javnog informisanja cutala, i danas cute, o svemu sto se ovde desavalo i sto se desava na krajnje nezakonit i za drustvo stetan nacin?
Da li je moguce da se nad Leskovcem spustio toliko gust mrak da se ne vidi nijedno svetlo i da u tom mraku deluju samo mracne snage?

Dimitrije Draskovic
 

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar