Broj 206 | |
|
|
Dogadjanja
Grebanje po dnu zajednickog lonca Jos 1992. tadasnji federalni vrh obelodanio je dokumentaciju o kompletnoj saveznoj svojini ali je danasnje vlasti ignorisu cinovnickom oznakom u stilu »tajni zastareli spiskovi« Poslednji dan marta prosle godine bio je rok drzavama naslednicama bivse
SFRJ da u miru i same podele zlato i deonice u bazelskoj Banci za medjunarodna
poravnanja, osam ambasada i arhive. Ovaj ultimatum postavio im je posrednik
u pregovorima o sukcesiji ser Artur Vots. Ujedno su ministri Saveta za
sprovodjenje mirovnih sporazuma zapretili da ce udariti sankcije svakoj
drzavi koja do tog datuma ne sprovede Votsov »mini plan« o
raspodeli zaostavstine avnojevske Jugoslavije. Zajednicka poruka je bila
da ce, ukoliko nekad bratske drzave ne zavrse ovaj prvi krug sukcesije,
ceo posao uraditi medjunarodna arbitrazna komisija, na cije odluke nece
imati pravo zalbe.
Jedna od zanimljivijih prica o zajednickom blagu isplela se oko zlatnih i deviznih rezervi tadasnje Narodne banke Jugoslavije, procenjenih na 650 miliona dolara. O zarobljenim devizama se malo zna, ali u bazelskoj banci blokirano je 46 tona zlata nad kojim jos traje viseboj u definisanju vlasnistva. Iz kruga jugoslovenskih pregovaraca potekla je tvrdnja da ostale cetiri drzave polazu pravo samo na oko 40 kilograma tog zlata, koliko je navodno kupljeno zajednickim parama od 1949. godine. Ostalo, do 46 tona, vlasnici sadasnje Jugoslavije tvrde da su nasledili jos od dinastije Obrenovic. Ser Vots je, medjutim, prema poslednjoj javnoj informaciji, insistirao da se sva finansijska pitanja rese po kljucu podele uloga i dugova u MMF: SRJ 36,52 odsto, Hrvatska 28,49 odsto, Slovenija 16,39 odsto, BiH 13,2 i Makedonija 5,4 odsto. U toj semi raspodele se posle pada »poslednjeg roka« za sukcesiju gotovo nije govorilo, a jos manje o najvecem i sigurno najpreciznije odredjenom delu zajednicke imovine bivse JNA. Rasprave o toj imovini su posle pocetnih prepucavanja splasnule i ona u poslednjim verzijama plana za podelu uopste nije spominjana. Zabave za javnost uglavnom su priredjivane kroz prepucavanja oko nacina podele preostalog zajednickog blaga. SRJ je dugo insistirala da se sve obavi u paketu, dok su ostale drzave trazile da se deli deo po deo. Timovi za sukcesiju razmenili su mnogo zestokih reci preko novinskih stubaca a epilog je bio zajednicki stav cetiri drzave da sve zavisi od Koste Mihajlovica, koga su oglasile za najtvrdjeg pregovaraca. Mihajlovic je odgovorio da bi sukcesija vec bila zavrsena da je ceo posao zavisio od njega, pa su se prepucavanja smirila, ali »uprosceni« Votsov plan nagovestava da se »smirila« i masa za podelu. Valjda na toliko da ce sporazum mozda najzad biti postignut. Zoja Jovanov
|
|
|
© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |