Alternativa
Zakon sile
Dekan Filoloskog fakulteta je tridesetak profesora koji nisu potpisali
ugovor o radu poslao na rad u fantomski istrazivacki centar, izvrsio nelogicnu
reorganizaciju katedri, dok studenti opste knjizevnosti uopste nemaju nastavu
jer je dekan Radmilo Marojevic zabranio nepodobnim profesorima da drze
predavanja. Na nekim katedrama nastavnici i asistenti se brzo smenjuju
– jedni odlaze, drugi, sa manje znanja, dolaze (italijanski, spanski, arapski)
i studenti osecaju kako im se kvalitet nastave ubrzano snizava.
Dekan Pravnog fakulteta Oliver Antic je najpre potpuno nezakonito i
samovoljno dao otkaz najuglednijem jugoslovenskom strucnjaku u oblasti
gradjanskog prava Vladimiru Vodinelicu. Kada se sesnaest profesora sa njim
solidarisalo i odbilo da ispituje studente, njih cetvoro je dobilo otkaze,
a ostalih dvanaest je suspendovano. Nadjene su neadekvatne zamene ciji
nivo nikako ne odgovara ugledu koji su uzivali oterani profesori.
Dekan Elektrotehnickog fakulteta Vlada Teodosic je najpre zaposlio
Milosa Labana kao profesora matematike uprkos nedostatku kvalifikacija
i nepoverenju kolektiva ETF-a. Zatim je odbijao da potpise projekte koji
su radili njemu nenaklonjeni profesori ETF-a. Onda je suspendovao jednog
od najpopularnijih profesora na fakultetu, cuvenog Caju. Vrhunac je usledio
sa pocetkom skolske godine kada je profesorima koji nisu potpisali ugovor
zabranio da drze predavanja, a da se to slucajno ne desi pobrinuo se tako
sto je na vrata svake ucionice postavio celavo nabildovano obezbedjenje
firme Komet (poznato po tome sto su bliski JUL-u), a sve je to uz viku
i pretnje studentima nadgledao, nazovi profesor, Milos Laban.
Dekan Sumarskog fakulteta Dusan Jovic je jos prosle godine nezakonito
otpustio profesora Slobodana Petkovica, a dekan Veterinarskog fakulteta
Danilo Vickovic uvodi i takve predmete kao sto je »Ponasanje i zastita
zivotinja u vanrednim uslovima«. Na ostalim fakultetima nije bilo
toliko javnih ispada, ali je i tu atmosfera nepodnosljiva, a duh represije
se provlaci hodnicima, kabinetima i slusaonicama.
Na nasem fakultetu je dekan Vlajko Petkovic usmeno suspendovao dvojicu
profesora koji nisu potpisali ugovor – profesora Gorana Milicevica iz Urbane
ekonomike i profesora Refika Secibovica iz Regionalne ekonomske geografije.
Takodje je iz penzije u nastavu matematike vratio profesora Velimira Pavlovica
koji je posle mucnih dogadjaja i proganjanja i teskih reci koje je taj
profesor izrekao na sednicama nastavno-naucnih veca jedva penzionisan u
prolece ove godine. Novi dekan je odmah pokazao odlucnost i poceo da se
ponasa kao direktor kome su odresene ruke da fakultet uredjuje po svom
nahodjenju. Na jedinoj sednici Nastavno-naucnog veca pokazao je da mu do
misljenja kolektiva nije mnogo stalo i da ce sve poslove, kao sto je donosenje
Statuta fakulteta, sam odraditi. Trenutno se ocekuje njegovo postavljanje
sefova katedri. Prodekan za finansije Aleksandar Zivkovic je prilicno ostrim
tonom punim pretnji rekao clanovima IO SUEF da ce svako politicko delovanje
na fakultetu biti onemoguceno i fakticki nam je skrenuo paznju da se nikakvi
kriticki tonovi ne smeju cuti.
Sve su to posledice nakaradnog Zakona o univerzitetu letos donetog. Svima
koji se imalo bave javnim poslovima bilo je jasno da ce se pre ili kasnije
desiti stvari koje su se desile. Zato sada medju onim studentima koji su
svesni sta se desava vlada gadjenje i gnev uperen protiv ucmalosti i mirenja
sa sudbinom.
Razlozi za donosenje zakona su bili depolitizacija Univerziteta, a
Univerzitet je politizovan vise nego ikada time sto je vlast u upravne
odbore i za dekane postavila poslusne partijske kadrove JUL-a, SPS-a i
radikala. To i ne bi bio tako veliki problem da oni odmah nisu krenuli
u obracun sa neistomisljenicima koji su uglavnom najkvalitetniji profesori
koji se na fakultetima i nalaze.
Takodje je navedeno da se mora poostriti i uozbiljiti studiranje, no
ne lezi vraze. Najpre je amandmanima prvobitni tekst zakona izmenjen tako
da je rezim studija olaksan (Zakonom je uveden aprilski rok i rokovi svakog
meseca za apsolvente), a potom su jos jednom probijene sve kvote za upis
studenata. Tako je Pravni fakultet upisao skoro 3000 studenata, a Ekonomski
rekordnih 2200 (i pored zahteva prethodne uprave fakulteta da se broj upisanih
smanji). Time se automatski srozava kvalitet nastave i pokazuje namera
vlasti da njima nije do poboljsanja uslova i kvaliteta studija, vec do
umirivanja studenata. Studenti su naime zadovoljni dobijenim rokovima,
upisao se ko je stigao, sada ce moci na miru da uziva, a ne da misli zasto
je zemlja u jadnom stanju u kakvom je. Poizbacivani profesori su po pravilu
bili i najbolji, a time i najstrozi, zamene su neodgovarajuce i ispiti
se lako polazu, sto sve cini studente mirnima. Naravno, to cini dugorocnu
stetu jer diploma Beogradskog univerziteta sve manje vredi, diplomiraju
sve gori kadrovi, sto naravno dodatno unazadjuje drzavu u svetskim okvirima.
No ako su studenti mirni jer su njihovi kratkorocni interesi zadovoljeni
pitanje je zasto se ne bune profesori? Tokom letosnjeg protesta nigde ih
nije bilo: »Videcemo na jesen«, »Nije sada vreme«,
»Situacija nije sazrela«, »Duznost nam je da ispitamo
studente« itd. govorili su oni od kojih se ocekivalo da ce najpre
reagovati. Mislilo se da je u pitanju strah (zena, deca, porodica), no
pre ce biti da je jedan od prodekana na Ekonomskom fakultetu bio u pravu,
kada je rekao nama u SUEF-u: »Vi ste mislili da pola njih nece da
potpise. E, pa nije tako. Stajali su u redu i gurali se ko ce prvi. Samo
dvojica nisu potpisala. Nije u pitanju strah. Svi su oni veliki konformisti«.
Najvece razocaranje je upravo to sto nove uprave sada, s punim pravom,
prezrivo posmatraju takve profesore koji jedno govore, a drugo rade cim
se malo ljulja stolica. Tragicno je da su upravo profesori koji treba da
budu moralna i intelektualna elita jednoga drustva sramnim necinjenjem
povodom novog zakona, koji njihovu slobodu potpuno unistava, sasvim izgubili
dostojanstvo i postali igracke u rukama rezima cime su i drugim ljudima
koji su u Univerzitetu videli duh moguce promene priredili gorko razocaranje.
Takvi profesori nemaju pravo da izreknu vise nijednu kriticku rec jer svojim
delovanjem nisu spremni da je podrze. Iz ovoga izuzimam onih stotinak profesora
BU koji su odbili da se povinuju novom zakonu ne potpisavsi ugovor i one
koji se nisu izjasnili protiv zakona iz razlicitih razloga. Najsrecniji
bih bio da gresim i da ce se i medju onima koji su pristali da rade pod
ovakvim uslovima smatrajuci da se delovanjem unutar fakulteta moze uraditi
vise nego spolja, pojavi neki organizovan otpor. Argument da se u predavanjima
nece nista izmeniti i da bi studenti bili liseni pravog znanja mozda za
sada stoji. Medjutim, potpuno je jasno da ce uskoro poceti da se izbacuju
iz nastave svi politicki nepodobni sadrzaji, a takvih ce u oblastima drustvenih
nauka u kojima se cinjenicama moze lako manipulisati svakako biti mnogo.
Kada se na taj nacin pocne vrsiti revizija nastavnih programa, planova,
udzbenika, daljeg povlacenja ne sme biti i nikakva obrazlozenja nece biti
uverljiva. Dotle nade jos uvek ima.
Nikola Petrovic
Iz: MonopolList, Ekonomski fakultet u Beogradu, novembar 1998, str.
2.
|