Otpornost pravnika i prava

Danilo N. Basta:

(...) Nas je Centar nastao iz ljute nevolje koja vam je svima dobro poznata, pa je ne treba posebno pominjati. Medjutim, njegov nastanak posvedocuje staro iskustvo – da nevolja i neprilika cesto (ne i uvek!) imaju i onu drugu, svetlu stranu. Da nije tako, zlo bi zasvagda preovladalo i ne bi bilo ravnoteze izmedju zla i dobra na ovome svetu i u nasoj egzistenciji. Zato se moze reci da je, pocev od danasnjeg dana, ovaj Centar postao streha pod koju su se sklonili i pod kojom su svoje utociste nasli – necu preterati ako to izreknem – izvrsni pravnicki duhovi koji su se u svojim oblastima uveliko potvrdili. Ne treba sumnjati da ce oni i u ovom Centru nastaviti sa svojim plodotvornim i naucno-savesnim radom, onako kako su to cinili i tamo gde im je mogucnost takvog rada, makar i privremeno, samovoljno oduzeta.
Pred Centrom se nalaze raznovrsni zadaci obrazovne, istrazivacke, izdavacke i pravnopoliticke prirode. Njihovo ostvarivanje zapocinje, tako reci, sutra. Od nacina i kakvoce toga ostvarivanja zavisice i buducnost ovoga Centra. Ne manje, naravno, i njegov ugled i znacaj. Stoga je presudno da rad Centra zapocne s krajnjom odgovornoscu i iskrenom predanoscu. Jer, u pocetku, u klici, vec je sadrzano ono sto ce se kasnije razvijati do svoga potpunog oblika i do ispunjenja svoje istinske svrhe.
Neka nam pred ocima i u mislima svagda bude ime naseg Centra i neka nam to ime bude neprekidna opomena ka cemu valja teziti: unapredjivanju pravnih studija, a ono, kao sto je znano, nije mogucno bez unapredjivanja naseg prava, naseg pravnog zivota, naseg pravnog sistema. Kao i drugde, tako i ovde pravna teorija i pravna misao treba da prethode pravnoj praksi i pravnoj stvarnosti. Kazem: da prethode, a ne da prema njima budu nasilne. Pravo sluzi zivotu i od zivota valja da polazi i da mu se stalno vraca. To se u ovom Centru nikada ne bi smelo da smetne s uma.
Kod nas je pravo, a pogotovo odnos prema pravu, na niskim granama. Ono je previse instrument moci i samovolje, a premalo orudje pravde i sigurnosti. Kao da se bas kod nas i na nama obistinila ona stara maksima: summum ius, summa iniuria. Nista bolje ne stoje stvari ni sa nasom drzavom. Ona je daleko od toga da bude demokratska pravna drzava koja, zasnovana na autenticnim parlamentarnim nacelima, svojim gradjanima, svima bez razlike, jamci ljudska prava i slobode. Ona danas, na nesrecu, nije cak ni »nocni cuvar« u dobrom smislu te reci. (...)

Vladimir V. Vodinelic:

(...) U vremenu sadasnjem i ovdasnjem najvecma je sama vlast ta koja se, na sebi svojstven nacin, postarala za prosperitet organizacija poput nase. Vlast je ovde izgubila pravo, izmestila ga, tako da i nas Centar i druge organizacije koje delaju u oblasti prava imaju pregrst posla da doprinesu tome da se pravo vrati u njegov centar, da se vrati tamo gde mu je mesto.
U skladu sa svojom prirodom, ovdasnja vlast sada nevladine organizacije poima kao antivladine. U srazmeri sa kolicinom optimizma kojom raspolazem, verujem da ce bar najmladji medju osnivacima Centra doziveti i vreme da u ovoj zemlji vlast shvati i podrzi nevladine organizacije kao saradnike vlasti, kao kooperante u doslovnom smislu, sto one i jesu – u otvorenim drustvima.
Voljni smo da radimo priljezno kao da ce takvo vreme doci vec sutra, a uporno makar izgledalo kao da nece nikada. To je vreme, sva je prilika, daleko, a blizu je i jos traje vreme u kojem su ideji naseg Centra podrsku pruzili mnogi. Ogresujuci se o brojne institucije i jedinke, spomenucu tek Fond za otvoreno drustvo u Jugoslaviji i Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku (COLPI) iz Budimpeste, koji su agirali smesta i u skladu sa svojom filozofijom i vokacijom, a od pojedinaca profesora Vojina Dimitrijevica, koji ce ostati zabelezen, izmedju ostalog, i kao osnivac kvalitetnih nevladinih organizacija.
U godini koja samo sto nije pocela Centar ce ostvarivati cetiri vrste pravnih projekata.
Posto zivimo u vremenu posvemasnjeg zapustanja prava i najnekvalitetnije zakonodavne produkcije, izradom modela vaznih zakona pokazace se kako bi oni izgledali kada se rade po najboljem znanju i umenju. Sudbina Model-zakona o javnom informisanju, koji je izradjen u Beogradskom centru za ljudska prava pokazala je da ni najautisticnija vlast ne moze da u potpunosti ignorise takve ogledne tekstove, da oni ipak obavezuju. U Centru se vec zapocelo sa radom na Model-zakonu o sudovima i sudijama, Model-zakonu o denacionalizaciji i obestecenju, Povelji o pravima pacijenta, a uskoro ce se pristupiti pripremi Model-zakona o univerzitetu i Model-zakona o privatizaciji.
Od klasicnih institutskih projekata, dakle istrazivackih, vec se realizuju oni o Ustavnosti i vladavini prava, o Zakonima o medjunarodnom privatnom pravu u svim bivsim jugoslovenskim republikama, sa posebnim osvrtom na medjusobno priznanje i izvrsenje sudskih odluka, a priprema se istrazivanje o izgonima profesora sa fakulteta.
Osmisljeni su i predstoje nekoliki edukativni, predavacki projekti. U turnusima bice odrzani kursevi Evropskih studija, Medijskog prava, Razumevanja i tumacenja prava (pravne hermeneutike) i Ekonomske analize prava.
Projekt Pravne klinike ce se takodje jednim delom ostvarivati kao edukativni – kao obrazovanje za pruzanje pravne pomoci pripadnicima marginalizovanih drustvenih grupa, a jednim delom kao pruzanje pravne pomoci u slucajevima konkretne povrede prava. Izradice se i prvi, jugoslovenskim uslovima prilagodjeni eksperimentalni plan i program tzv. Street Law, i izvesce se prva probna edukacija (trening trenera). (...)