Kultura za Evropu

Antonjin Lim

»Prvi veliki problem za novog predsednika Evropske komisije bice oblast kulture« – napisao je svojevremeno International Herald Tribune. A duhovni otac ideje Evropske unije, Zan Mone, pred kraj zivota je izjavio: »Ako bi ovo trebalo raditi jos jednom, morali bismo poceti od kulture«. Danas Evropska unije nema nikakvu kulturnu politiku, mada Mastrihtski ugovor prvi put kulturi posvecuje citavu alineju. Petnaestorica clanova Unije danas malo znaju o istoriji i kulturi drugih – u tom pogledu stvar mnogo bolje stoji u malim nego u velikim zemljama koje sve vise tonu u nekakav kulturni provincijalizam. Ne postoji koordinirana politika subvencionisanja kulture ni iz javnih ni iz privatnih sredstava niti je zakonodavstvo koje se odnosi na tu sferu uskladjeno s njom.
Tradicije evropske kulture su posebne. Uvek se temeljila na kulturnim elitama, njima se obracala i samo povremeno prodirala u sire drustvene slojeve. Ovo prvobitno elitisticko nasledje ipak je kicmeni stub evropske tradicije u sirem smislu reci, tradicije koja obuhvata i oblasti kao sto su religija, folklor, muzika, kuhinja, obicaji, ponasanje – recju, svakodnevni zivot.
Vekovima ova kultura nije uspevala da opstane u trzisnim uslovima, odnosno morala je da bude subvencionisana. Trziste je jezicki i etnicki bilo suzeno, nije bilo potrosaca, a mogucnosti kulturnog komuniciranja veoma su ogranicene. Sponzori kulture i kulturnih delatnosti od pamtiveka su bili vladari, gradovi, Crkva ili drzava. Subvencije su jednostavno jedna od evropskih kulturnih tradicija. Izuzeci su se pojavili relativno kasno i to u protestantskim zemljama. Medjutim, i tamo se vremenom pokazalo da pluralisticki i multijezicki karakter evropske kulture, ako treba da prosperira ili cak da prezivi, ne zahteva samo privatnu vec pre svega javnu podrsku stvaralastva.
U poslednje vreme ova tradicija je predmet sumnje i upravo zbog toga na pragu XXI veka analiza njenih razlicitih aspekata spada u najneophodnije i najbitnije. Postoji li uopste nekakva evropska kultura? A ako postoji, sta je ona zapravo?
Kao i svuda u Evropi koreni kulture su u istoriji i istorijskom iskustvu. Pri tom, ponesto je i u toj istoriji i iskustvu zajednicko svim evropskim narodima. Na primer, istorija Amerike u nacelu je istorija uspeha, a istorija Evrope je niz tragedija. I upravo to zajednicko iskustvo je jedan od zajednickih imenilaca evropskih kultura, pri cemu je svaka od njih duboko ukorenjena u vlastitoj istoriji.

Iz: Antonin Liehm: »Kultura dla Europy« Gazeta Wyborcza, 5. 06. 1998.

Antonjim Lim (Antonin Liehm), ceski filmski kriticar, autor biografije Milosa Formana, glavni urednik medjunarodnog mesecnika Lettre Internationale; od 1968. emigrant, trenutno poslanik Evropskog parlamenta, zaduzen za pitanja kulturne politike Evrope, posebno Istocne i Srednje Evrope.