Susedi
Ni sestre ni jetrve
Kada su i optimisti medju posmatracima bili vec posumnjali da ce se
nesto pokrenuti u odnosima SPC i MPC u Beogradu su sredinom decembra zapoceli
pregovori za koje se – iako su vodjeni iza zatvorenih vrata – znalo da
su »teski«; oni nisu uspeli ali beogradska stampa – Glas od
24. decembra 1998. – najavljuje nastavak u januaru i navodi izjavu makedonskog
mitropolita Petra o atmosferi koja je bila »pastirska« pa se
zaista moramo navikavati na paradoks – pregovori ne uspevaju ali se cini
neki korak napred; navodno je »autokefalnost« koju trazi MPC
stavljena u stranu, pa se – opet navodno – razgovori vode oko »imena«,
naime pod kojim bi imenom MPC mogla biti priznata; ni ta promena orijentira
– ako je to tacno – nimalo ne olaksava problem, jer niti je patrijarh Pavle
srecan u ulozi »administratora za Makedoniju« niti ce MPC lako
pristati na ime »Ohridska arhiepiskopija« jer pritisci sa mnogih
strana nisu ni mali ni nevazni; svi znaju za kanonsko-istorijsku logiku,
odnosno da ce ranije ili kasnije MPC biti autokefalna, ali igra – izraz
nije slucajan – nije nimalo jednostavna – vladika Irinej je u skopskom
Pulsu pocetkom novembra odbio posredovanje grckog arhiepiskopa Hristodula,
ali skoro da mu to nije ni bilo potrebno, jer Grci – i drzava i crkva –
prave planove i bez nas o »imenu« i makedonske drzave i MPC
dok je u Beogradu sve jasnije, sto ce reci SPC ne priznaje Makedoncima
ni drzavu ni Crkvu.
Pomenuta »igra« traje od letos, odnosno uticajni krugovi
i SPC su dosledni svojim dobro poznatim stavovima.
Pred kraj leta – kako je javljao Blic 3. avgusta 1998. iz Skoplja –
za vreme razgovora ministara SRJ i Makedonije govorilo se da su »ministri
obesvetili konak manastira Prohor Pcinjski« jer ASNOM je nista drugo
nego »kvazi-istorijski dogadjaj« pa se zaista o nekom pomaku
u razgovorima tesko moglo i pomisljati; jednostavnije receno, problem nije
crkveni vec se vezuje za slozene odnose na relacijama izmedju Beograda,
Skoplja, Sofije i Atine, a u svim se tim zemljama – osim Grcke – Crkva
tesko izvlaci iz zagrljaja partijske drzave koja i Crkvu koristi kada joj
to politika nalaze; to se najbolje vidi po drzanju stampe koja – i kada
gnev u Crkvi utihne – hita da dolije ulje na vatru – skopski Dnevnik ohrabruje
MPC da ne pristaje ni na sta manje od autokefalnosti, a beogradska Politika
– upravo u vreme poslednje runde pregovora – smisljeno plasira izraze o
MPC kakvi su »prevratnicka strana«, »pucisticki cin«
i slicne ciji je harangerski ton lako uocljiv, sto sigurno ne pomaze pronalazenju
nuznog resenja za problem koji vec punih trideset godina opterecuje odnose
na inace nemirnom Balkanu.
Resenje nije ni lako ni brzo – slicnih crkveno-drzavnih problema ima
mnogo na citavom pravoslavnom Istoku nakon raspada sovjetske imperije i
sloma Jugoslavije – i unapred se zna da ni pregovori u januaru nece doneti
iznenadjenje; pravi korak ce biti zabelezen kada se crkve makar odmaknu
od partijske drzave i pristupe crkvenom problemu kao takvom, pa prema tome
za sada nema niceg od sestrinskih odnosa ali – ni to nije za potcenjivanje
– nema ni onih zucnih svadja i uvreda kakvih je jos letos bilo, koje podsecaju
na svadje medju surevnjivim jetrvama.
M. Dj.
|