Urbanitet
Kraj groba nase memorije
Razmisljanja na zgaristu Narodne biblioteke
Narodna biblioteka je spaljena i porusena u aprilskom ratu 1941. godine.
Krajem iste godine zgariste je zatrpano sutom koji se i danas izdize iznad
nivoa okolnih ulica za vise od dva metra. To je najtuzniji i najruzniji
grob koji se moze zamisliti na mestu nekadasnje biblioteke. To je vise
od jame jer govori o nama. Iskopavanja zgarista obavljena su 1976. godine.
Otkriveni su ostaci zgrade Biblioteke i ugljenisane knjige. Prilikom sondiranja
terena naislo se na arheolosko nalaziste koje je iskopavano, sa prekidima,
od 1978. do 1988. godine. Rec je o rimskoj gradjevini velikih razmera,
najverovatnije o reprezentativnom javnom kupatilu, a period nastanka locira
se u I i II vek nase ere. Rimske terme i srusena biblioteka prakticno cine
dva sprata. Zidni i podni toplotni kanali, bazeni, freske, mozaici, keramika
i novac iz tog davnog vremena – velikim delom jos neistrazeni – da li je
to na putu da zauvek bude skriveno od nasih pogleda?
Biblioteka je prosla gore. Od nje je ostalo zgariste knjiga. I bas
zato sto su to bile knjige, sto je to bila biblioteka, trebalo bi to mesto
sacuvati od zaborava. Ali evo, vec punih 57 godina zaborav radi svoj posao,
i to veoma uspesno.
Kada je nemacka vojska kapitulirala na tlu Jugoslavije, general Ler
je izjavio: »Firer mi je naredio da porusimo Beograd, da razbijemo
Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srusimo Narodnu biblioteku Srbije,
pa tek onda ono sto je za nas vojnicki interesantno«. Na pitanje
zasto bas biblioteku, odgovorio je: »Zato sto je u toj ustanovi cuvano
ono sto je vekovima cinilo kulturni identitet tog naroda«.
U bombardovanju je izgorelo pola miliona knjiga, od kojih 1500 rukopisnih,
srednjovekovnih, stampane knjige od 15. do 17. veka, zbirka turskih rukopisa,
rukopisa nasih pisaca i prosvetitelja. Ostali smo bez skoro celog knjizevnog
nasledja i srednjovekovnih pisanih izvora. Strucnjaci kazu da se ovakvo
unistenje jednog knjizevnog bogatstva moze meriti samo sa tragedijom nestanka
Aleksandrijske biblioteke.
Prilikom iskopavanja zgarista nadjeno je mnogo ugljenisanih knjiga.
Stotine kubika u pepeo pretvorenih knjiga, a medju njima ocuvanih tridesetak
listova jedne rukopisne knjige iz 16. ili 17. veka i oko 200 fragmenata
listova starijih rukopisnih knjiga od 13. do 16. veka. Strucnjaci tvrde
da su zgariste biblioteke opljackali Nemci i da su odnete dragocene rukopisne
knjige. Postoji, medjutim, i druga, neprijatnija prica – da su zgariste
pljackali i Beogradjani. Egoizam ili zelja da se bar nesto sacuva od zaborava?
Jos je cudovisnija ravnodusnost institucija koje kao da su se pomirile
sa postepenim pretvaranjem zgarista u djubriste. Druga je mogucnost da
se sadasnje djubriste temeljno ocisti i na njegovom mestu podigne neka
staklena i poniklovana zgrada. Secanje je u oba slucaja zatrpano, samo
sto bi se umesto macaka i pasa lutalica kocoperili novopeceni biznismeni
i vlasnici »poslovnog prostora«. Mnogi gradovi koji su stradali
u nemackim bombardovanjima obelezili su ili restaurirali poruseno. I Beograd
ima tu obavezu, ukoliko zeli da pokaze da je grad, da ima istoriju i memoriju.
Kako onu koja se tice neposredne, tako i one davne proslosti. Gradovi dokazuju
da su to i zbog toga sto se ne mire sa sudbinom koju im namenjuju povrsni
i zaboravni. Od sedamdesetih godina traje uporno nastojanje da se proslost
Beograda otvori na jedan kulturan i pazljiv nacin, tako da nam istorija
bude nadohvat ruke. Rimsko nalaziste i memorijal na mestu nekadasnje biblioteke
otvorili bi nam istoriju u kojoj nema mesta osveti i ruznim osecanjima.
Projekat uredjenja prostora postoji. On predvidja da rimsko nalaziste bude
potpuno dostupno kao neka vrsta suterena, dok bi se nad njim, u sredini
travnjaka, uzdizala staklena kupola ili piramida, koja bi cuvala ostatke
ugljenisanih knjiga. Projekat konzervacije dali su Gordana Cvetkovic-Tomasevic,
Dragana Milovanovic i Mihailo Muravljov.
Pre 22 godine Gordana Cvetkovic-Tomasevic napisala je za Politiku tekst,
uoci godisnjice bombardovanja Biblioteke. Republika ga prenosi skoro u
celini, jer on ni danas nije izgubio aktuelnost.
O. R.
|