Ekoloske komunikacije

Koji su vidovi saradnje moguci sa susedima na podrucju gde je protutnjao rat. Pored vec ovestalih prica o ekonomskoj nuznosti saradnje, pitanja obnove pokidanih veza i obnove zivota otvaraju brojne nedoumice. Iskustva prvih susreta, na primer, ekoloskih grupa iz prostora ex-Yu, novembra meseca u Zenici (najvise iz Srbije i BiH), ukazala su da su nedoumice opravdane. Ekolozi BiH su zeleli pomoc predlazuci deklaraciju protiv ekoloski katastrofalnih poduhvata izgradnje akumulacionih jezera duz Neretve i trenutne besomucne sece bosanskih suma. Ipak, zakljuceno je da deklaracija sa ovakvog zajednickog skupa, bez obzira sto je uprilicen uz pomoc Green Foruma iz Svedske (i Zelene partije Svedske), moze da bude kontraproduktivna, pre svega zbog veoma razlicitih polazista u BiH i u Srbiji. Medjunarodna zajednica i BiH teze (uz sve teskoce i otpore) priblizavanju Balkana i prostora ex-Yu Evropi. A kontekst u kojem ekolozi Srbije treba da iniciraju i prosiruju mrezu moze da se okarakterise kao stanje pre pada Berlinskog zida, koje svodi pokusaje saradnje na komunikaciju »preko zida«. Satanizacija Evrope od vladajuceg establismenta (nomenklature) u Srbiji takodje redukuje slojevitost i kompleksnost Balkana. Izostaju brojni, veoma bitni slojevi u koje spada ekologija i odrzivi razvoj u bogatom prirodnom i kulturnom diverzitetu Balkana. To primorava da se i oko ekologije komunicira sa »alternativom« u Srbiji. Mada su se ucesnici slozili da je otvaranje ekoloskih pitanja odlicna osnova za zajednicki rad, pre svega putem preciznih zajednickih projekata, inicijative sirenja mreze moraju da se oslone na projekte NVO, posebno one koje su vec zapocele brojne domace inicijative i evropske kontakte (Projekti NGO – Environment for Europe, Grad i gradjanin – Republika, Euromarch – Halkidiki Conference i dr.). U takvom kontekstu Ekourbana radionica Beograd je u okviru trenutnih mogucnosti predlozila niz projekata istrazivanja i saradnje.

Milan Prodanovic