Pohvala hajduciji

Povodom tridesete godisnjice od pogibije slavnog revolucionara E. Ce Gevare u svetu se pojavilo citavo obilje knjiga o njemu; publikuje se njegova ostavstina, a najpoznatiji naucnici – u Francuskoj nekoliko akademika – kriticki prosudjuju zivot i delo legendarnog buntovnika i to ne cudi jer je on svoje ime crvenim slovima upisao u kalendar komunistickih mucenika.
Kod nas pak dao Bog ni to nije kao sto je u ostatku sveta.
Kod nas se tog posla prihvatio daroviti decji pesnik g. M. Danojlic koji u svojim »marginalijama marginalca« – u rezimskoj Politici od 19. decembra 1998. – o kubanskom revolucionaru sudi na cudan nacin iako mu je – kako i sam priznaje – nekada pevao tropare; dragi g. Danojlic u ovoj prilici baca drvlje i kamenje na komunizam Tita i Kardelja, i sva je prilika da neke razloge za to ima, iako ne precizira koliko je godina proveo u tamnicama pomenutih vlastodrzaca; on je ushicen pred uspomenom na velikog pobunjenika jer – to naglasava – »osetljiv sam na Ceovu hajduciju« jer ta je hajducija »najvisi stepen gradjanske neposlusnosti«; mi ne verujemo da je g. Danojlic neobavesten covek i da mu neke od najnovijih knjiga o Ce Gevari nisu poznate, da mu nije poznato delo francuskog akademika A. Bezansona, recimo, Malheur du siècle – Fayard, Paris 1998. – koje je intelektualna senzacija u Evropi, ali je izgleda toliko ocaran hajducijom da bi mu valjalo navesti tek nesto iz samog Gevare sto bi mu pokazalo da slavne legende imaju i svoje nalicje, kao i to da se delo i lik slavnog hajduka danas – nakon iskustva s ruskim modelom komunizma – moraju trezvenije analizirati.
Slavni hajduk je bio opcinjen smrcu – »Nije vazno gde ce nas smrt zateci i neka bude dobrodosla, ako bude onih koji ce prihvatiti nas ratni poklic«; jos je poznatija beseda slavnog revolucionara sa govornice UN – »Da, mi smo streljali ljude, mi streljamo i sada, i nadalje cemo streljati« jer hocemo – nastavlja Ce – da razbudimo mrznju cija je moc cudesna. »Ona« – mrznja – »prekoracuje granice mogucnosti ljudskoga bica, ona od coveka stvara efikasnu, groznu, selektivnu i hladnu masinu za ubijanje«.
To je bila ideologija slavnog hajduka kojem se g. Danojlic – ali on nije jedini – divi i o kojem govori »s poboznim divljenjem«.
Izabravsi ulogu apologeta Milosevicevog rezima pa i hagiografa samog Milosevica – poznate su njegove neukusne izjave o Vozdu – g. Danojlic vidi ono sto hoce da vidi i govori onako kako to Dvoru na Dedinju odgovara.

M. Dj.