Broj 204-205 

Dogadjanja

Medijski svinjokolj


Grabez

Zakon o javnom informisanju se primenjuje samo selektivno; efikasnije je nesto gore, direktna grabez

Novine javljaju da su u Pozarevcu svinje raskomadale coveka. Veruje se da je nesrecnik umro prirodnom smrcu. U beogradskom zooloskom vrtu uoci novogodisnjih praznika zver je odgrizla prste detetu jednog stranog dopisnika, a Vuk Bojovic, direktor zoo-vrta, koji ne zali truda da se pojavi u medijima, ovoga puta nije bio uhvatljiv.
I vladajuca koalicija nije odolela da se pocasti, malo za novu godinu, malo za predstojeci milenijum. Tako je u poslednjim danima stare godine progutala Ekonomsku politiku; direktor Borbe zabranio je novinarima da ulaze u zgradu, a novine pripojio svom neuspesnom listu. Izbaceni novinari se sada sastaju u prostorijama NUNS-a i prave projekat nove Ekonomske politike. Oni traze donatora i verujem da ce ga naci, jer je rec o uglednim i ozbiljnim novinarima. Slika druga: vlasnik nekadasnje Nase Borbe saopstio je da nema novca za ponovno pokretanje novina, ali da ce ih stampati ako se nadju donatori. To je sahrana zacinjena ironijom, jer ko ce, posle svega, Mijicu poveriti cent, a kamoli stotine hiljada dolara. Slika treca: bivsi glavni i odgovorni urednik Glasa javnosti i jedan od vlasnika lista Manjo Vukotic, doziveo je udar koji su protiv njega izveli vecinski vlasnici, od kojih je jedan poznati radikal. Novinari koji su peticijom trazili da se Vukotic vrati su otpusteni, pise Beta, dok novi glavni urednik tvrdi da peticija ne postoji, da je sve u redu, ali priznaje da nema ko da popuni politicku rubriku.

Ovo prozdiranje novina uklapa se u projekat ideologa nove informativne ere, Gorana Matica, saveznog ministra za informacije, koji je promovisao tokom decembra. Optuzio je Radio B-92 da se bavi spijunskim poslovima za britansku ambasadu i u krimi-stilu poziva se »na nas izvor u britanskoj ambasadi od koga smo dobili faks« da ta ambasada trazi predlog da se sest novinara sa Kosova (jedan Srbin i pet Albanaca) posalju na obuku. Posto je u stilu sreskog spijuna optuzio jednu ambasadu i jednu radio-stanicu da se bave spijunazom, Matic objavljuje da smo bili »zrtve informativnog terorizma koji oblikuje stvarnost na drugi nacin, od stvarnosti pravi performans i teatar paralelnosti«. Ova izjava data je na novogodisnjem koktelu i verujem da je ministar, nakoktelisan, u stvari govorio o RTS-u, majstoru kreiranja paralelne stvarnosti, gde tece med i mleko. Matic se tada »sreo« sa predstavnicima JUPEM-a (Jugoslovenski profesionalni elektronski mediji), jednog novostvorenog udruzenja, koje zeli da ispita, »iz egzistencijalnih i ekonomskih razloga«, kako je iz EU nezavisnim medijima dato 7 miliona dolara u ’98. godini. Oni nemaju nista protiv »strane pomoci«, ali »zele da se novac ulaze u medije i stvore ravnopravni uslovi poslovanja«. U stvari, JUPEM je stvoren zato da bi diskreditovao pomoc nezavisnim medijima kuknjavom o neravnopravnosti.
I dok Goran Matic ima intelektualno-ideoloske pretenzije u skladu sa svojom julovskom partijskom pripadnoscu, srpski ministar informacija Aleksandar Vucic proizveden je u mangupa. »Macka je macka, a ministar za informacije Srbije je mangup«, rekao je Rober Menar, generalni sekretar Reportera bez granica, organizacije koja je 35 puta intervenisala kod vlasti zbog krsenja slobode stampe. Pritisci iz inostranstva za povlacenje Zakona o javnom informisanju pojacali su se koncentrisano. Politicki komitet Saveta Evrope, Americko udruzenje pravnika, Hjuman rajts voc, Reporteri bez granica, drzavnici u susretu sa Milosevicem zahtevaju da se Zakon ukine. Pritiscima je udovoljeno na milosevicevski nacin. Sada imamo situaciju da Zakon postoji, ali se ne primenjuje. Imamo republickog ministra, ali se on poslednjih dana prosle godine nije pojavljivao. Bas u vreme prozdiranja nekih novina. Posle izjave da ce albanska glasila na Kosovu morati da menjaju uredjivacku politiku, ali da to jos ne znaju, u toj pokrajini najavljuju agenciju i radio stanicu »Slobodno Kosovo«. Vlast je, kao i u slucaju zakona o dozivotnim privilegijama funkcionera, odlucila da se povuce, ali da istovremeno ne gubi vreme. Kao sto ukidanje zakona o privilegijama ne znaci da privilegija nema, tako i neprimenjivanje Zakona o javnom informisanju ne znaci da se mediji ne unistavaju. I tako, vlast grabi sve sto se moze zgrabiti od medija, uz svesrdnu pomoc SPO, ciji vodja pred kraj godine u Kragujevcu o Upravnom odboru gradske TV govori kao o »nekakvom odboru«.
Posto Zakona vise nema nego sto ga ima, sudije obustavljaju prekrsajne postupke protiv medija. Ali nova situacija izaziva novi haos, u kojem niko ni na sta nije obavezan. Tako na primer BK Televizija i Ekspres Politika ne objavljuju demanti odbornika DS Srdje Popovica i strucni nalaz da ovaj nije koristio kokain. U medjuvremenu biznismeni, vlasnici i direktori preotimaju medije. Popriste je cisto, zakona nema, i oni rade sve sto im se naredi. To je vrsta nasilja koja je sacuvana za Srbiju; preostaje da se vidi koji ce oblik biti primenjen protiv medija na albanskom jeziku. Ili ce obracun sa njima biti deo paketa spremljenog za celo Kosovo?

Olivija Rusovac

 


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar