Zakon – bezakonje

U svetlu poslednjih dogadjaja u cijem su sredistu zakoni o univerzitetu i informisanju, a pre svega njihova primena, neizbezno je ponovo razmisliti o sustini i delovanju aparata vlasti i njegovog po pravilu pogubnog uticaja na stvarne uslove zivota i stanje gradjanskih i ljudskih sloboda. Izvesne analogije i prisecanja su neizbezni. I zato, ne mogu a da ne prizovem u secanje izvesne opaske koje je na svoj duboko prozivljeni i naoko neutralni, ali zato snazno angazovani nacin izrazio Kafka u Zamku.
Naime, Kafka na jednom mestu u svom romanu primecuje da je »jedno od osnovnih radnih nacela vlasti... da se uopste ne racuna s mogucim greskama« jer se smatra da postoji »izvrsna organizacija celine« koja je, opet, potrebna »da bi se postigla krajnja brzina u obavljanju poslova«. Posto je to vec tako, kontrola je nepotrebna iako ona formalno postoji. »Istina«, nastavlja Kafka, »ona nije tu da pronalazi greske u bukvalnom smislu, jer gresaka i nema, a cak i ako se jedna greska desi... ko sme nepobitno da tvrdi kako je to greska«.

Nikolaj Timcenko