Dogadjanja
Zakon – bezakonje
U svetlu poslednjih dogadjaja u cijem su sredistu zakoni o univerzitetu
i informisanju, a pre svega njihova primena, neizbezno je ponovo razmisliti
o sustini i delovanju aparata vlasti i njegovog po pravilu pogubnog uticaja
na stvarne uslove zivota i stanje gradjanskih i ljudskih sloboda. Izvesne
analogije i prisecanja su neizbezni. I zato, ne mogu a da ne prizovem u
secanje izvesne opaske koje je na svoj duboko prozivljeni i naoko neutralni,
ali zato snazno angazovani nacin izrazio Kafka u Zamku.
Naime, Kafka na jednom mestu u svom romanu primecuje da je »jedno
od osnovnih radnih nacela vlasti... da se uopste ne racuna s mogucim greskama«
jer se smatra da postoji »izvrsna organizacija celine« koja
je, opet, potrebna »da bi se postigla krajnja brzina u obavljanju
poslova«. Posto je to vec tako, kontrola je nepotrebna iako ona formalno
postoji. »Istina«, nastavlja Kafka, »ona nije tu da pronalazi
greske u bukvalnom smislu, jer gresaka i nema, a cak i ako se jedna greska
desi... ko sme nepobitno da tvrdi kako je to greska«.
Nikolaj Timcenko
|