Istina neistine

Danas od 7. decembra preneo je vest agencije Beta da je potpredsednik SPS, Dusan Matkovic, u Nisu rekao, izmedju ostalog, da je licno video u jednoj evropskoj prestonici kako predstavnici GSS i DS razgovaraju sa predstavnicima Albanaca. Zaista, i potpisnik ovih redaka moze da posvedoci, da smo Goran Svilanovic, Srdjan Vuksanovic, Fehmi Agani, Mahmut Bakali i ja, u rano jutro 1. decembra na pariskom aerodromu pili kafu i - razgovarali. Inace, svi oni, sem mene, ucestvovali su, uz jos tridesetak ljudi iz Jugoslavije i Francuske, u visednevnim razgovorima o mogucim politickim resenjima problema Kosova (ja sam boravio u Parizu iz drugih razloga, zbog promocije francuskog prevoda knjige Srpska strana rata).
Povodom ove Matkoviceve izjave oglasio se (Vreme, 12. decembar) Stojan Cerovic, kao jedan od ucesnika vec treceg kruga dijaloga Srba i Albanaca, u organizaciji Medjunarodne federacije za ljudska prava i Fondacije Frans liberte kojom predsedava gdja Miteran. Cerovicu se cini da je spazio Matkovica kako gviri kroz izlog jedne kafane na bulevaru Sen Zermen.
Ja Matkovica nisam video, mada su mi Svilanovic i Vuksanovic pokazali pravac u kojem se on nalazi, ali tamo sam, jos nerazbudjen, video samo neke siluete kako se zamajavaju oko rastuce gomile ducanskih kesa iz »mondijalistickih« DUTY FREE SHOPS. Da sam video Matkovica, pozvao bih ga na kafu i razgovor. Zasto da ne?
Za funkcionere vlasti »narocitog kova« razgovori su, medjutim, sumnjiva stvar, bas kao i ucesnici u njima. To je jasno iz konteksta Matkoviceve izjave, a jos jasnije po izjavi saveznog sekretara za informisanje, Gorana Matica, kojega niko nije video u Parizu, ali je on, izgleda, sire i dublje sagledao ono sto je Matkovic, toboze, video. »Matic je podsetio«, javlja Tanjug a prenosi Politika (9. decembar), »da su pre sedam dana, u inostranstvu zajedno sedeli, na primer, Bakali, Agani, Svilanovic, Vuksanovic i Popov, a i vecali zajedno sa svojim politickim mentorima iz inostranstva kako da nastave sa pozicijom razbijanja osnovnih politickih i kohezionih faktora u Jugoslaviji«.
Racionalno posmatrano, sve sto rekose citirani funkcioneri je izmisljotina, pocev od poimanja razgovora kao neprijateljske pojave, do izmisljenog neprijateljskog sadrzaja razgovora. Ali, valja imati razumevanje za racionalnost odredjene funkcionerske ideologije, za koju je »neprijatelj« ontoloska pretpostavka, a vlastiti interes (ekskluzivna vlast) dubinski nagon koji remeti elementarnu upotrebu cula, pa vide ono sto drugi ne vide, i cuju ono sto drugi ne cuju. Ono sto oni kazu je, dakle, istina jedne neistine.

Nebojsa Popov