Naum Seselja da uvede SRJ u vojni blok sa Rusijom i Belorusijom - Slovenski savez koji bi bio protivteza NATO - cak su i bolji komentatori odmah proglasili za nesto neozbiljno; smetnuli su s uma ocevidno, prvo, sta je djavo i to odavno ucinio sa salom na Balkanu. Vojvoda (bivsi) nekom se obraca i u zemlji i u dalekoj Rusiji. Zbivanja u Rusiji barem od pocetka oktobra su mu isla naruku - Jeljcin je u bolnici, no agilni Primakov - uz cije ime pariska stampa obavezno pise »prijatelj Sadama Huseina i Slobodana Milosevica« - obecava jaku Rusiju u kojoj ce »prioritet drzavnih interesa biti nad licnim interesima gradjana«, sto je od reci do reci suprotno onom sto stoji u clanu drugom Ustava RF ciji je garant Jeljcin kome mitingasi crno-crvene opozicije porucuju - »Jeljcina u logor a Jevreje u Izrael«. Vojni vrh se toliko osamostalio da neki generali - pa i pokoji marsal - obecavaju da ce »gadjati prestonice zemalja NATO«, dok u Dumi vlada prava pometnja - jedni predlazu »treci put« izmedju cvrste ruke i reformi, dok drugi dodaju da je to put u treci svet nerazvijenih u kojem se zemlja vec nalazi.
Vojvodina ideja - podrzana u Dumi, koju mnogi i kod nas prihvataju - izaziva pometnju i kod nasih suseda i u Rusiji.
U Sofiji i Skoplju, te u Bukurestu i Budimpesti, pomislja se o promeni kursa prema Beogradu jer sada im neko »dovodi Ruse na Balkan« i kvari novu strategiju.
Najzanimljivije su reakcije u Rusiji i - mora se priznati - najozbiljnije; brojni listovi ponavljaju da bi to »stetilo ruskim interesima« a vladina Izvestija nudi bizarne detalje iz politicke biografije vojvode Seselja nazivajuci ga »manijakom«, dok V. Zirinovski u svemu vidi »plodotvornu zamisao«. Ozbiljni analiticari se sve vise okrecu istoriji - nisu Srbi neki veliki rusofili, i to je znao krajem prosloga veka jos Dostojevski - navode se zapisi iz Dnevnika pisca - a mnogi navode - to cini i sam Solzenjicin - jednu bizarnu belesku bacuske Raspucina caru Nikolaski, kako ga je familijarno oslovljavao, u kojoj mu savetuje da se okane i Srba i Balkana jer bi to mogao platiti i glavom i prestolom - »Rusija ce se tamo zaglibiti a Srbi ce ostati nezahvalni«; drugi pominju one pateticne telegrame koje je Pasic slao Sazonovu za cara - koji zaista lepo zvuce u Cosicevim romanima - iz kojih se vidi da legendarni radikalski prvak ni do kraja ratne 1916. nije pojma imao kuda ide Rusija, on je sanjao pusti san a na Balkanu je i u svoju i u srpski korist pravu kartu odigrala Francuska - tu je i 1945. sa tuznom zdravicom cetnickog komandanta Crvenoj armiji na koju su Rusi odgovorili rafalima, te famozne »deobe« medju srpskim i crnogorskim rusofilima koje su se okoncale jos uvek nezalecenim ranama godine 1948. Neki idu i dalje, prisecajuci se Karadzicevih i Koljevicevih tirada o »majcici Rusiji« koje su do besa dovodile ministra Kozirjova.
Istorijska prisecanja uistinu imaju u sebi mnogo poucnog o tom i takvom ruskom snu srpskih radikala koji se uvek zavrsavao lose.

Mirko Djordjevic

Crtez: David Burljuk, Pismo Grotesk

Prvih dana novembra u Dumi se povela zustra rasprava o medijima, posebno o nezavisnim koji - po recima spikera parlamenta Seleznjova - »organizuju medijski teror« jer daju krivu sliku o rezimu kakvom Duma stremi; pocelo se cak sa pripremom zakona o stampi kojim bi se slicni mediji ugusili; reagovanje novinara i dobrog dela javnosti je bilo odlucno, necemo - kazu novinari svih TV stanica i listova - prihvatiti takav »didakticko-histericki materijalizam« pa ako komunisti »hoce rat imace ga«. Sve je isto kao i u Srbiji.
Pa ipak, Rusi nisu pravi Srbi; iz sanatorijuma, bukvalno iz bolesnicke postelje, predsednik Jeljcin je poslao snaznu poruku ohrabrenja novinarima pozvavsi ih da se odupru takvom zakonu i da cuvaju slobodu medija.
Niko nema toliko maste da zamisli takav postupak naseg predsednika - a njegovi ministri su spremni da i svojerucno dave nezavisne medije.

M. Dj.