Utorak, 17. novembar
Skupstina Srbije usvojila je paket izmena osam poreskih zakona.

Crnogorski nedeljnik »Monitor« kaznjen je sa 2,8 miliona dinara, zbog objavljivanja oglasa grupe »Otpor«. Presuda je, tek posle tri dana od izricanja, stigla do osudjenih. Kaznjeni su utemeljivaci lista, dr Miodrag Perovic i Cano Koprivica, kao i glavni urednik Drasko Djuranovic. Optuzeni nisu dobili sudski poziv, vec su na rociste za sudjenje pozivani preko Radio Jugoslavije.

Sreda, 18. novembar
Predsednik Srbije Milan Milutinovic razgovarao je u Pristini samo sa predstavnicima manjih nacionalnih zajednica. Predstavnici Albanaca nisu se pojavili.

Petak, 20. novembar
Ubijena su dva policajca, tri su tesko a jedan lakse ranjen u napadu pripadnika OVK u selu Prilep, u opstini Decani.

Evropski parlament u Strazburu pozvao je predsednika SRJ, Slobodana Milosevica, da prekine »napade« na nezavisne medije. U rezoluciji usvojenoj na plenarnoj sednici ocenjeno je da novi zakon o informisanju Srbije predstavlja ozbiljno krsenje slobode stampe. Oni su zatrazili i hitno ukidanje presuda za novcane kazne medijima.

Komitet za ljudska prava UN usvojio je rezoluciju o Kosovu u kojoj se, izmedju ostalog, kaze da iako su obe strane krsile principe koji se ticu zastite ljudskih prava, jugoslovenska strana se moze smatrati odgovornijom. Specijalni izvestilac UN za ljudska prava, Jirzi Dintsbir, u svom izvestaju izneo je procene prema kojima je od pocetka sukoba na Kosovu zivot izgubilo oko 700 ljudi, a oko 240 000 je raseljeno.

Subota, 21. novembar
Zbog prijave Vojislava Seselja »Glas javnosti« je kaznjen sa 380 000 dinara. Optuzen je zbog objavljivanja izjave Radomira Vujacica da lider radikala »radi protiv interesa srpskog naroda na Kosovu«.

Obelodanjen je sporazum o politickim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji, nastao kao rezultat konsultacija koje je Milan Milutinovic obavio sa predstavnicima parlamentarnih stranaka u Srbiji. Fehmi Agani, sef albanskog pregovarackog tima, ocenio je ovaj dokument kao
»propagandni«.

Utorak, 24. novembar
U sukobima obezbedjenja i studenata na Filoloskom fakultetu u Beogradu, obezbedjenje koje je postavio dekan Radmilo Marojevic, fizicki je napalo, oborilo i, kako su rekli novinari ocevici, vuklo po podu snimateljku »TV Mreze«. Istog dana je dvadesetak osoba koje se predstavljaju kao obezbedjenje, a za koje studenti veruju da su policajci u civilu, sprecilo studente Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu da krenu u protestnu setnju po prostorijama fakulteta.

Vlada Crne Gore intenzivno radi na definisanju sopstvene projekcije ekonomske politike za narednu godinu, nezavisno od savezne administracije, rekao je predsednik crnogorske vlade Filip Vujanovic na konferenciji za novinare. Cilj ovog programa je zastita Crne Gore od eventualnih monetarnih udara i deflacije.

Sreda, 25. novembar
Smenjeni nacelnik Generalstaba VJ Miodrag Perisic izjavio je da je smenjen nezakonito i bez konsultacija. Rekao je i to da ne prihvata novi posao u Saveznoj vladi, vec da ostaje »na raspolaganju vojsci, narodu i drzavi«.

Milan Milutinovic, predsednik Srbije, ponovo se sastao sa predstavnicima nacionalnih manjina na Kosovu i Metohiji i opet bez ucesca Albanaca. Oni se nisu, kao ni ranije, odazvali na Milutinovicev poziv, iako je Adem Demaci, nekoliko dana kasnije, izjavio da je prijatno iznenadjen jer je i on, od strane Milutinovica, pozvan na razgovore.

Petak, 27. novembar
Oslobodjeni su novinar i fotoreporter Tanjuga, Nebojsa Radosevic i Vladimir Dobricic, posle 40 dana provedenih medju pripadnicima OVK. Oni su, prema proceduri OVK, osudjeni na 60 dana zatvora. Izjavili su da su se prema njima ponasali korektno.

Nedelja, 29. novembar
Odbojkasi Jugoslavije postali su nosioci srebrne medalje na Cetvrtom svetskom prvenstvu u Japanu. Kao i kosarkase letos, odusevljeno su ih docekali gradjani Beograda i Novog Sada.

Ilustracija: Frantisek Bibl, Pismo Optima

Utorak, 1. decembar
U Centru »Sava« odrzana je svecana akademija povodom 80. godisnjice od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Svecanosti je prisustvovao drzavni vrh na celu sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem.

Sreda, 2. decembar
Trupe NATO u Bosni uhapsile su aktivnog generala Vojske RS, Radislava Krstica, optuzenog, na tajnim listama Haskog tribunala, za ratne zlocine. General Krstic je bio komandant Drinskog korpusa Vojske RS u vreme borbi oko Srebrenice, posle kojih je ubijeno na hiljade Muslimana iz ovog mesta.

Nenad Djordjevic, bivsi celnik JUL-a i bivsi direktor Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje, osudjen je na dve godine zatvora, odlukom Okruznog suda u Beogradu.

Cetvrtak, 3. decembar
Americki posrednik za Kosovo, Kristofer Hil, urucio je najnoviji nacrt predloga sporazuma srpskom predsedniku Milutinovicu. Istog dana, u Pristini, sporazum je urucen i albanskim predstavnicima.

Usvojena je deklaracija Savezne skupstine kojom je data podrska saveznom predsedniku Slobodanu Milosevicu, u njegovom nastojanju da se, kako je receno, sacuva teritorijalni integritet Srbije i SRJ. Poslanici oba veca Skupstine SRJ usvojili su, bez mnogo rasprave i bez ijednog glasa protiv, ovu deklaraciju. Bez mnogo rasprave, sem nekih primedbi od strane SPO i SRS, usvojen je i savezni budzet za narednu godinu od 15 milijardi i 848 miliona dinara.

Petak, 4. decembar
Pocela je Medjunarodna konferencija o ulozi nezavisnih medija u izgradnji demokratije, pod nazivom »Mediji za nezavisnu Evropu«. Organizator konferencije je ANEM a pokrovitelj Savet Evrope.

Medlin Olbrajt, americki drzavni sekretar, izjavila je da je Slobodan Milosevic u grupi nekolicine preostalih diktatora koji u svojim zemljama suzbijaju slobodu medija i, uopste, pravo na slobodno izrazavanje. Ona je, tom prilikom, na jednom predavanju u Atlanti, Srbiju svrstala u red zemalja medju kojima su Severna Koreja, Libija, Irak i Kuba, ciji se lideri, kako je rekla, »ponasaju tako da istinu vode na kaisu kao psa, dele je kao komad hleba i modeliraju kao glinu«.

Subota, 5. decembar
Delegacija Saveza za promene okoncala je dvodnevnu posetu Austriji, gde su se sreli i sa austrijskim ministrom inostranih poslova Volfgangom Siselom.

Ponedeljak, 7. decembar
Skupstina Srbije usvojila je Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica, kojim se, izmedju ostalog, drzavnim funkcionerima visestruko uvecavaju plate.

Americki predsednik Bil Klinton obavestio je predsedavajuce Predstavnickog doma i Senata Kongresa SAD da je u sledecih pola godine produzen rezim sankcija prema SRJ i Republici Srpskoj. Pomenute sankcije ukljucuju blokadu imovine i finansijskih sredstava u inostranstvu, kao i zamrzavanje clanstva SRJ u medjunarodnim organizacijama.

Utorak, 8. decembar
Studenti Filoloskog fakulteta krenuli su u setnju ka svojim kolegama na Elektrotehnickom fakultetu, dok ih je policija sve vreme kontrolisala, ne dozvoljavajuci im da sa trotoara sidju na kolovoz.

Albanski predstavnici su odbili novi plan americkog posrednika, ambasadora Kristofera Hila, uz obrazlozenje da je on za njih mnogo nepovoljniji od prethodnog, novembarskog predloga i da »ide naruku Srbiji«. Albanci su od Stejt departmenta zatrazili povlacenje Hila i izbor novog posrednika. Adem Demaci je, tom prilikom, potvrdio pretpostavku novinara da se OVK sprema za eventualne sukobe sa snagama srpske drzave.

Sreda, 9. decembar
Sudija za prekrsaje Dobrivoje Glavonjic kaznio je »Dnevni telegraf« sa 300 000 dinara, a odgovornog urednika Dragana Novakovica sa 150 000 dinara, zbog krsenja Zakona o informisanju.

Vlasti u Srbiji i parlamentarne stranke odbacile su najnoviju verziju americkog predloga za Kosovo. Takav potez je objasnjen izostankom oslanjanja ovog plana na kljucna opredeljenja zajednickog predloga iz sporazuma nastalog na sastanku predsednika Srbije Milana Milutinovica sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i nacionalnih zajednica sa Kosova i Metohije.

Nema razloga za akciju NATO u SRJ, misljenje je ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova posle zasedanja zajednickog stalnog Saveta Rusija-NATO u Briselu. Ministri ucesnici ovog sastanka pozvali su sve medjunarodne regionalne organizacije koje ucestvuju u procesu resavanja kosmetskog problema da uspostave cvrstu koordinaciju svog delovanja. Medlin Olbrajt je, medjutim, rekla da je »srpska pretnja novom ofanzivom na Kosovu opasna« i da ce NATO intervenisati »ako to bude potrebno«.

Cetvrtak, 10. decembar
Americki admiral Dzejms Elis, komandant snaga NATO za Juznu Evropu, stigao je u Skoplje, gde ce promovisati snage za izvlacenje verifikatora OEBS sa Kosova.

Predstavnici Saveza za promene i ugrozenih medija govorili su u americkom Kongresu. Milan Panic, Nebojsa Covic, Slavko Curuvija i Srdjan Darmanovic ucestvovali su u raspravi pred Helsinskim odborom americkog Kongresa u Vasingtonu. Rasprava je imala naziv »Milosevicev rezim u sukobu sa srpskom demokratijom«. Panic je, tom prilikom, zatrazio i ukidanje sankcija SRJ kao i pomoc Kongresa u sprovodjenju njegove inicijative za formiranje Medjunarodnog komiteta za slobodne i fer izbore u Srbiji.

Pedeset godina od usvajanja Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima. U Beogradu je, ovih dana, vise nevladinih organizacija obelezilo 10. decembar, Dan ljudskih prava.

Tema cetvrte regionalne radionice u okviru programa pariske nevladine organizacije Transeuropéennes koja deluje pod motom »Perspektive susedstva u jugoistocnoj Evropi« (Beograd, 13-15. decembar) bila je posvecena javnosti i licnoj odgovornosti.
U pesimistickom tonu, doslo se do zakljucka da se ljudskim pravima pokusava prikriti autoritarizam dok mediji zamracuju svakodnevni zivot. To je sudbina dveju tekovina u kojima bi morali da se reflektuju odgovornost i javnost, ali koje su najcesce natkriljene autoritetom drzave, cak i kada ona nije autoritarna na nacin kakav je poznat u jugoistocnoj Evropi. U tom kontekstu, po znacaju su se izdvojile teme o pojedincu i intelektualcu. Tako je Gajo Sekulic rekao da smo svedoci isceznuca individuuma tokom prve tranzicije i da kontakt individuuma sa onim sto znace bratstvo i socijalna pravda nije uspeo.
Zagorka Golubovic je naglasila da u totalitarnim rezimima postoje samo podanici a ne i gradjani i da socioloska istrazivanja pokazuju da se u Srbiji razvija tip licnosti koji nije pogodan za razvoj civilnog drustva.
Kada je rec o intelektualcima, vise ucesnika skupa, i iz Srbije i iz inostranstva, ukazalo je na to da intelektualci rado zele uvo vladara da bi mu saputali o nacionalizmu, da bi, kada dodje do kraha nacionalisticke ideje, pobegli u ljudska prava ili cutanje, ocekujuci da odgovornost preuzme kolektivitet.
Vojin Dimitrijevic je ukazao na opasnost od obnavljanja kisindzersko-holbrukovskog sindroma u politici koji ne vodi racuna o tome kako ce ziveti ljudi u zemljama cije ce se granice pomerati tamo-amo. Govorio je o mrznji prema novim nacijama, »kao da je salter za nacije zatvoren 1914. godine«. On je, u kontekstu debate o nasilju, naglasio da nasilje ne cini samo drzava vec i institucije pa i verske zajednice.
Na skupu su ucestvovali strucnjaci, profesori i novinari iz Bosne, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Grcke, Rumunije, Turske, Francuske i Srbije. Teme su se odnosile na oblasti kao sto su: javnost i princip gradjanstva; nasilje, moc i ljudska prava; mediji i javnost; javnost, kolektivni identitet; novi oblici javnosti i kultura licne odgovornosti.

O. R.