| Broj 202-203 |
Svet i mi
Vecni (kosmo)polisDemetrije Poliorket (IV vek pre obrta vremena) dobio je svoj nadimak (»opsadjivac gradova«) po visegodisnjem neuspesnom opsadjivanju grada Rodosa. Slavna je, dakle, vec opsada, makar i neuspesna, velikog grada, a kamoli njegovo osvajanje. Ako je to bilo slavno delo za jednog otmenog i bujnog vojskovodju Aleksandra Velikog, osnivaca potonje makedonske dinastije Antigonida, kako li je tek slavno za varvare. Stoga su, ne samo pljacke radi, veliki gradovi bili prirodan zavrsetak ratnicke a pocetak politicke, a i kulturne karijere varvarskih osvajaca. Duh kosmopolisa, koji ima svaki veliki grad, posle osvajanja ustuknuo bi pred plemenskim duhom osvajaca ali bi, nedugo potom, ponovo buknuo u nekom drugom obliku. Nazivali su to varvari »preporodom velikog grada« nastalim od »sveze krvi« (kao da je krv gradjana bajata) koja je u »dekadentni grad ulila novi zivot«. Nisu oni shvatali da je taj »preporod« zapravo ozdravljenje posle naizgled smrtonosne bolesti koju su upravo oni izazvali, te su pogresno sebe smatrali za lek iako su bili bolest. Takve su sudbine svih velikih gradova, i naseg Beograda.U dosta pravilnim poluvekovnim intervalima Beograd je bio osvajan i preplavljivan pridoslicama za poslednja tri stoleca (iako su nekako najkosmarnija bila poslednja dva osvajanja - sredinom i krajem ovog veka). Oporavljao se i ranije te ce i sada, posto je duh kosmopolisa uvek naposletku jaci od tribalistickog. Zalopojkama stoga nema mesta - makar smo mirni do sredine iduceg veka - nadam se? Eduard Deutsch  |
|