350. godisnjica Vestfalskog mira (1648)

Zakljucen je, po zavrsetku Tridesetogodisnjeg rata, u vestfalskim gradovima Minsteru i Osnabriku (oktobra 1648. godine) izmedju cara Ferdinanda III, s jedne, i Francuske i Svedske, s druge strane.
Tridesetogodisnji rat (1618-1648) posledica je verskih, drustvenih, ekonomskih, politickih i ideoloskih sukoba koji izbijaju na povrsinu u 17. veku. Naziv rata nije najsrecniji jer se ratne operacije zavrsavaju pre 1648. mada ih Francuska i Spanija nastavljaju do 1659. godine. I ne radi se o jednom - iako su zbivanja od 1618. do 1648. vrhunac dugotrajnih i ostrih sukoba - vec o nizu uzajamno povezanih i povremenih ratova. Iako se rat vodi na nemackom tlu, glavne zaracene strane nisu nemacke drzave. Tako Nemacko carstvo (tacnije Sveto Rimsko carstvo nemacke narodnosti) postaje razbojiste na kojem se sukobljavaju vojske Spanije, Danske, Svedske i Francuske. Rat pocinje zbog lokalnih razloga, ali njegove posledice imaju evropski znacaj.
Cesko-falacki period rata (1618-1623) poceo je ustankom ceskih protestanata protiv cara Ferdinanda III (tzv. defenstracijom) i izborom falackog izbornog kneza Fridriha V za ceskog kralja. Protiv Ceha, na strani Ferdinanda, istupila je Katolicka liga (osnovana 1609), cija je vojska u bici na Biloj Hori kod Praga (1620) tesko porazila cesku.
Dansko-donjosaksonski period rata (1625-1629). Nastavivsi, posle Ceske, sa nasilnom rekatolizacijom i progonima, pre svega u Falackoj, Ferdinand II izazvao je susedne protestantske vladare koji su se pobojali sirenja habzburske i katolicke moci. Ratiste, otuda, prelazi iz juzne u severnu Nemacku, a predvodnik protestanata nije falacki Fridrih V, vec danski kralj Kristijan IV. Kao vojvoda od Holstajna, Kristijan ulazi u rat sa ciljem da zastiti protestante u severnoj Nemackoj i ostvari neke teritorijalne dobiti. Potucen od Albrehta Valenstajna i njegovih najamnika, danski kralj sklapa mir u Libeku i povlaci se iz rata. Nakon ovog Ferdinandovog uspeha bezmalo celu Nemacku do baltickih obala zaposedaju carske trupe. Ediktom o Restituciji (1629) Ferdinand II proglasava sve verske i politicke promene nastale tokom poslednjih sedamdeset godina nevazecim i nezakonitim. Edikt obezvredjuje posed zemlje koju uzivaju protestantski knezevi. Luterani mogu da uzivaju pravo u skladu sa nacelom cuius regio eius religio, dok se kalvinistima to pravo ne priznaje. Svi koji se nalaze pod vlascu katolickih vladara moraju da promene veru ili napuste zemlju. Bio je to trijumf cara i katolicizma. Ali, edikt ozivljava snagu protestanata i umanjuje odusevljenje katolika da vode krstaski pohod u korist Habzburgovaca. Car Ferdinand predstavlja posebnu opasnost zbog Valenstajna i njegovih armija koje prete svima.
Svedski period rata (1630-1635). Istaknuti ratnik, drzavnik i protestant, svedski kralj Gustav Adolf zeli da Svedska postane prva balticka sila, a on da bude zastitnik nemackog protestantizma i ustavnih sloboda od nasrtaja Ferdinanda i jezuita. Zeli i da osvaja i dobije druge koristi. Na celu odlicno uvezbane i naoruzane narodne vojske Gustav Adolf je pobedonosno prosao kroz srednju i juznu Nemacku i pobedio Valenstajnovu vojsku u bici kod Licena (1632), ali je u boju poginuo. Uplasen porastom Valenstajnove moci, car je naredio da ga potajno ubiju, a uspeo je i da pobedi trenutno demoralisanu svedsku vojsku. Deo protestantskih knezeva sklapa sa carem separatni mir u Pragu (1635).
Svedsko-francuski period rata (1635-1648). Kardinal Riselje podrzavao je Svedsku u borbi protiv Habzburgovaca i novcano do pogibije Gustava Adolfa i careve pobede. Posle toga, Francuska je sklopila savez sa Holandijom i Svedskom i 1635. usla u otvoren rat. Njena vojska zauzela je rajnske oblasti i prodrla u Bavarsku naterujuci pojedine od nemackih zemalja da traze separatno primirje. Ferdinand III (1637-1657) manje ratoboran od oca, bio je sve vise usamljen u ratu, a zemlja mu je bila potpuno opustosena. Posle dugih pregovora mir je sklopljen u vestfalskim gradovima Minsteru i Osnabriku. Tako je okoncan dugotrajni verski rat, po zrtvama i razaranju (Nemacka je izgubila oko polovine svog stanovnistva i u svakom pogledu strasno unazadjena) jedan od najsvirepijih ratova feudalnog doba. Odredbama ovog mirovnog ugovora najvise je bilo pogodjeno Nemacko carstvo od kojeg je oduzeto oko 100 000 km² teritorije. Svedska je dobila zapadnu Pomeraniju i manje oblasti na Baltiku (uz znatnu ratnu odstetu i mesto u nemackom Reichstagu); Francuska osigurava vlast nad gradovima Mecom, Tulom i Verdenom i kontrolu nad Alzasom. Na stetu Carstva teritorijalno su prosireni Bavarska, Saksonija i Brandenburg. Svajcarska je izdvojena iz Carstva kao nezavisna republika, a nezavisnost je priznata i Holandiji. Nacela Augzburskog verskog mira (1555) - cuius regio illius religio - postaju deo mirovnog ugovora. On priznaje kalviniste i potvrdjuje protestantima sve tekovine ostvarene posle 1624. godine. Nemacka ostaje podeljena na mnoge drzave u kojima zive katolici, luterani i kalvinisti. Vestfalski mir oborio je autoritet cara i pape (koji ga nije ni priznao jer je sasvim zaobidjen u pregovorima) i izmenio politicku ravnotezu u Evropi ojacavsi uticaj Francuske, Svedske i Holandije. Priznanje »starih nemackih sloboda« pretvara cara u ceremonijalnog vladara sarolike skupine nemackih drzava.
Bio je to kraj verskog rata u Nemackoj, ciji se poceci vezuju za pojavu Martina Lutera (1517).
Od ovog vremena zapocinje period sekularizovanih drzava sa verskom tolerancijom, odnosno Vestfalski mir postavlja nacela koja ce biti na snazi u narednim vekovima.

Olga Zirojevic

Ilustracija: Josef Lada, pismo Grotesk