"Republika"

	Broj 202-203

Vlast Siromastvo zasticeno drzavnim budzetom Cetvoroclana srpska porodica sa jednim zaposlenim, na primer, morala bi za svoje dve drzave da izdvoji u 1999. polugodisnja primanja Savezna drzava planira da dogodine od privrede i gradjana uzme 15,8 milijardi dinara, sto je 63,5 odsto vise nego 1998, i tu nameru su skupstinski poslanici potvrdili Zakonom o budzetu. Ambijent iz kojeg bi se isisale tolike pare je, prema projekciji Savezne vlade, realan rast drustvenog proizvoda za 7 odsto, inflacije za 6,2 odsto, 6 dinara za marku, devizne investicije iz sveta, povratak u medjunarodne institucije i povecanje uvozno-izvoznih poslova. Deo ovog plana srusen je vec 6. decembra, odlukom americkog predsednika Bila Klintona da produzi sankcije Jugoslaviji i Srbiji. Osim sto je za jos sest meseci blokirano clanstvo SRJ u svim svetskim institucijama i zabranjeno investiranje u sve sto je srpsko na ovim prostorima, produzena je i odluka SAD o embargu na sve transakcije vlasti SRJ i Srbije i njihovih posrednika i tela. Dokumentom Ministarstva finansija SAD precizirano je da to ukljucuje sve institucije, sva drzavna i drustvena tela i njihove filijale gde god da se nalaze, i pod sifrom FLIK nabrojane su osobe i firme kojima je u SAD blokirana imovina i racuni. Ukratko, svima koji za Srbiju obavljaju poslove presecen je put u svet, a buduci da su slicne sankcije Evropske unije na snazi, sanse da Srbija iskoraci na zapad, da neko ulozi u ovdasnju privredu i da se poveca robna razmena gotovo su propale. Sve ovo ne vazi jedino za Crnu Goru koju su Klinton i celnici EU izuzeli od sankcija a cije vlasti su vec glasno nagovestile da ni dinar iduce godine nece uloziti u saveznu kasu. Ukoliko Crna Gora ipak prilozi svoj deo, u savezni budzet 1999. treba da se ulije 1320 dinara po stanovniku. Zajedno sa parama za srpski budzet (21,4 milijarde dinara) to je ukupno 3108 dinara po gradjaninu Srbije. Odnosno, putem poreza, doprinosa i drugih dazbina, svaki radnik, penzioner, svaka beba, osnovac, student, nezaposleni i ostali trebalo bi da priloze za obe drzavne kase vise od dve prosecne plate. Cetvoroclana srpska porodica sa jednim zaposlenim, na primer, morala bi za svoje dve drzave da izdvoji u 1999. polugodisnja primanja. Prema zvanicnoj statistici, takvoj porodici mesecno za hranu treba vise od dve plate pa je ocito koliki namet ce gradjani dogodine morati da podnesu. Buduci da polovinom budzetskih para, dakle sa oko 1500 dinara, treba platiti vojsku i policiju, socijalni status stanovnistva bice dobro zasticen. Nije definisano da li se privilegije odnose samo na sadasnja izabrana lica ili na sva od 1990. godine, pa ce se znati sta je sta kada se za tu svrhu odrede sredstva u budzetu S druge strane, vlasti Srbije su istog dana kada im je Klinton produzio sankcije, obelodanile da je spremljen Zakon o pravima i obavezama izabranih lica, koji je republickim poslanicima urucen na usvajanje sa oznakom »hitno«. Tim projektom na finansijske i druge nacine dozivotno bi bili zasticeni svi celnici srpske vlasti od donosenja Ustava 28. septembra 1990. godine pa nadalje. Bivsem predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu, kao i sadasnjem Milanu Milutinovicu kad ode sa funkcije, dozivotno bi pripala primanja u visini 85 odsto predsednicke plate koja je istim zakonom ujedno i uvecana. Predsednici bi dozivotno imali licno obezbedjenje za sebe i clanove uze porodice, kao i kucu, sluzbenike, poslugu od najmanje tri clana, sluzbeni automobil i vozaca i takodje besplatan prevoz svim saobracajnim sredstvima. Pare, staz i ostalo ekstra su predvidjeni za suprugu zivog predsednika, a posebno ako umre. Prema istom predlogu zakona dozivotno bi plate primali i predsednici Skupstine i Vlade Srbije, ministri i poslanici na stalnom radu u parlamentu, a dok rade, svi u drzavnim zgradama u ulici Srpskih vladara u Beogradu i jos ponegde, dobili bi vece plate, pravo da besplatno lete avionima gde god hoce i jos mnogo toga. To bi prakticno znacilo da iz republicke kase iduce godine treba izdvojiti duplo vise para za plate i ostale privilegije sadasnjih i bivsih izabranih lica nego sto je odredjeno budzetom dan pre hitnog predloga grupe poslanika SPS, JUL, SPO i SRS da se donese ovaj zanimljiv zakon. Posto sadasnjim poslanicima pare nisu manjkale, treba verovati da ce naci nacina da dozivotno zbrinu i sebe i prethodnike. U svakom slucaju, drzava ce od privrede i gradjana dogodine uzeti velike pare i nastojati da zadrzi velika obecanja. Planirana niska inflacija od 6,2 odsto, odnosno pola procenta mesecno nije zabelezena ni 1996. kada je vodjena najrestriktivnija monetarna politika u ovoj deceniji. Zadrzavanje cena na 6,2 odsto za celu godinu uz start u koriscenju kapaciteta u privredi od 37 odsto zaista je ambiciozno. Pogotovo sto uz rast drustvenog proizvoda od 13,2 odsto, sto je zbir realnog i inflacije, savezna drzava namerava da poveca budzet za 63,5 odsto. Konstatacija saveznog premijera Momira Bulatovica da budzet ima stabilizacioni karakter pri tom je jednako vredna kao i poruka srpskog premijera Mirka Marjanovica da ce se republicka kasa koristiti uz maksimalnu stednju. Pitanje je kako ce drzava naplatiti prihod u vrednosti od 3108 dinara po stanovniku Srbije, a posebno za dozivotnu zastitu izabranih lica, kad je oporezovano ili taksirano sve od pelena do mobilnih telefona. Zanimljivo je i kako ce reagovati roditelji tek rodjenih beba i onih za koje mesecima ne primaju decji dodatak kad uz 3108 dinara, racunajuci u dazbinama po stanovniku, po glavi deteta treba jos pride dozivotno da izdrzavaju sve koje je polovina Srbije izabrala od 1990. godine pa nadalje. Posto na mladjima svet ostaje, a srpske vlasti insistiraju na vecem natalitetu, eto prilike za razmisljanje. Onih 40 odsto koji rade na crno a koje drzava namerava da prevede u pripadnike legalne ekonomije takodje imaju sansu da u njenom planu uzimanja para i zaduzivanja potomstva radi izdrzavanja njenih tvoraca odluce na koji nacin ce zaradjivati za zivot. Inace, posle natezanja u skupstinskoj raspravi, poslanici su odustali od svog dozivotnog materijalnog obezbedjenja i pristali da im po prestanku mandata godinu do dve budu isplacivane plate. U Zakonu o posebnim pravima i obavezama izabranih lica ostale su sve privilegije predsednicima Srbije, pocev od Slobodana Milosevica, kao i njihovim suprugama, osim mnogobrojne posluge. Sto se ostalih tice, nije definisano da li se privilegije odnose samo na sadasnja izabrana lica ili na sva od 1990. godine, pa ce se znati sta je sta kada se za tu svrhu odrede sredstva u budzetu. *Zoja Jovanov*

Siromastvo zasticeno drzavnim budzetom