Od mnogih primera kako se »gazduje« u komsijskom dvoristu mogao bi se izdvojiti jedan, onaj sa sednice SO Secanj.
Rec je o tome da su nepoznati radnici tokom citave jeseni sa obala Tamisa u ataru sela Neuzina (opstina Secanj) nemilice sekli stabla topole, odvozeci ih zatim u takodje nepoznatom pravcu. Niko pri tom nije znao ko sece topole, zbog cega ih sece, gde se one i zasto odvoze, tako da je to bio dovoljan razlog da se sva ova pitanja postave celnicima SO Secanj na nedavno odrzanoj sednici, na kojoj se, da citava stvar bude jos zanimljivija - raspravljalo, izmedju ostalog, i »o stanju sumskog fonda na teritoriji opstine«.
Naime, predstavnici koalicije Zajedno (V. Stojkov, S. Stankov) pitali su, pre svega, ko sece topole u Neuzinskom ataru? »Topole seku radnici 'Srbija-sume' jer je to preduzece vlasnik, izmedju ostalog, i topola u opstini pa samim tim i u ataru sela Neuzina«, glasio je odgovor. Dalje, na pitanje kako oni mogu biti vlasnici topola koje nisu ni zasadili jer su te iste topole zasadjene jos u vreme kada su Vojvodina, zatim opstina Secanj a na kraju i selo Neuzina raspolagali sopstvenim resursima, odgovor je bio jos kraci i prosto neumoljiviji: »Tako zakon kaze i tu se nista ne moze«. I najzad, odbornici su ostali definitivno bez ikakvog odgovora kada su postavili pitanje - sta, recimo, i koliko Vojvodina ima od hiljadu posecenih topola u Neuzinskom ataru, zatim sta od toga ima Banat kao region, zatim opstina Secanj i najzad samo selo Neuzina u cijoj je okolini bilo sece topola.
Odgovora, kako je receno, nije bilo, pa je to bio razlog da odbornici predloze i nesto sto bi se uklopilo i u logiku po kojoj »Srbija-sume« gazduju vojvodjanskim, odnosno neuzinskim topolama.
Zasto, recimo, ne bi postojalo preduzece cije bi sediste cak moglo biti i u opstini Secanj, koje bi se zvalo »Vojvodina-vode« i koje bi gospodarilo svim vodenim resursima, ne samo u Vojvodini - vec i po citavoj Srbiji, odnosno nije li konacno vreme da se (ukoliko se nastavi logikom »Srbija-suma« i slicnih preduzeca) Vojvodini vrati njena ekonomska i privredna samostalnost, odnosno autonomija po cijoj bi unutrasnjoj logici Vojvodina ponovo postala domacin u sopstvenom dvoristu?
Sinisa Stankov