Dogadjanja
Oslobadjanje medija u Rusiji
Moskovska deklaracija novinara sa Sestog kongresa novinara Rusije, SNZ i zemalja Baltika na temu »Tolerancija, ljudska prava i sloboda stampe«, Moskva 14. i 15. novembar 1998.
»Sloboda sredstava masovne informacije je apsolutno neophodan uslov za stalan razvoj regiona, ucvrscenje kulture mira i globalne perspektive razvoja covecanstva u 21. veku, jer se kroz nezavisna i pluralisticka sredstva masovne informacije u savremenom drustvu obezbedjuje otvorenost informacija i ostvaruje slobodno sirenje ideja i onog dijaloga kroz koji razlicite socijalne grupe, nacionalne manjine, religiozne i sve druge zajednice, upoznaju jedni druge, prevazilaze otudjenje i postizu saglasnost«, istice se na samom pocetku Deklaracije Sestog kongresa Saveza novinara Rusije, zemalja Zajednice nezavisnih drzava i baltickih zemalja, koji je odrzan sredinom novembra u Moskvi, u Domu novinara Rusije, smestenom u prelepoj palati princevske porodice Galicin.
Ostro su prozvane pojedine zemlje regiona u kojima je nezavisna i pluralisticka stampa izlozena sistematskim progonima, sto je ocenjeno kao uvod za znacajne politicke represije i sirenje nasilja. Upozoreno je da se ne primenjuju medjunarodno priznati standardi slobode izraza masovnih sredstava informisanja, da se postavljaju organi ideoloske kontrole u preduzecima i teritorijalnim celinama, uvodi se direktna ili posredna cenzura, koriste se razni vidovi ekonomske prinude, administrativnog i sudskog progona pa i fizicke prisile. Zamereno je i vlastima koje ne reaguju na pojave agresivnog nacionalizma i politickog ekstremizma, i ukazano na posledice takvog stava, sto je bila glavna tema uvodnog izlaganja.
Na svom Sestom kongresu od reorganizacije zemlje, novinari su jasno potvrdili zajednicku odlucnost da odbrane stecene slobode izraza, da dalje jacaju novinarsku solidarnost i uzajamnu pomoc. U tome su dobili podrsku sa najviseg mesta.
Ovogodisnji kongres odrzan je u vreme proslave 80-godisnjice osnivanja novinarske organizacije u ruskim zemljama i predsednik Jeljcin je uputio licnu poruku tim povodom, u kojoj je istaknuto da su sredstva masovne informacije medju prvima podrzala politicke i ekonomske promene u drustvu. Narocito je podvukao »visoku gradjansku svest i principijelnu poziciju Saveza u zastiti reformi i u cvrstoj odbrani jednog od glavnih osvajanja nove Rusije - slobode govora«. Takodje je izrazio uverenje da ce stampa, nezavisna od cenzure i ideoloskog diktata, biti najvazniji garant nepovratnog demokratskog preobrazaja. Predsednik Rusije je tom prilikom podvukao da ce uciniti sve da ne dozvoli pritiske na stampu, da ce sprecavati napade i pretnje novinarima, ma sa koje strane dolazili.
Organizaciju Kongresa pomogli su UNESCO, Savet Evrope, Britanski Forin ofis, Medjunarodna federacija novinara (IFJ), i njihovi predstavnici su ucestvovali u diskusiji. Medju malobrojnim stranim gostima, toplo je pozdravljen predstavnik Nezavisnog udruzenja novinara Srbije (NUNS) i sa velikim interesovanjem je primljena zelja za saradnjom i boljim upoznavanjem. Predsednik Saveza novinara Rusije zeleo je da potvrdi da je potpisao apel za podrsku nezavisnim medijima u Srbiji, koji je inicirao generalni direktor UNESCO-a i posto je to nepoznato nasoj javnosti, ovim putem to objavljujemo.
Mirjana Stojanovic
|