Sto se medija tice stvari nikako nisu crno-bele. Cak i u ovom odlucnom rezimskom hodu ka gusenju nezavisnih glasila ima raskoraka, pogresnih koraka i neocekivanih obrta. Kad su vec svi smatrali da je TV 5 u Nisu gotova doslo je do iznenadnog preokreta. Bizarnost ovog dogadjaja jos vise pojacava okolnost sto je sudija za prekrsaje, prema pisanju stampe, dobio telefonski poziv usred postupka, pa je naprasno resio da prekrsajni postupak obustavi zbog »materijalnih gresaka i procesnih nedostataka«. To je onaj postupak - da podsetimo - koji je sudija za prekrsaje otvorio na prijavu niske organizacije SPS protiv TV 5 zbog izjave koje su u njenoj otvorenoj emisiji davali opozicioni prvaci Zoran Djindjic, Vesna Pesic i Nebojsa Covic.
Nikome sada nije jasno zasto je neposredno pre toga beogradski list Glas javnosti bio prinudjen da plati globu kada je objavio izjavu bivse funkcionerke SRS Rade Trajkovic (sto je, inace, razbesnelo Seselja), a niska TV 5 ostala postedjena zbog izjava koje spadaju u istu vrstu »prekrsaja«. U zemlji gde se kriticko misljenje po zakonu kaznjava, da li uopste treba objasnjavati nedoslednosti i vrludanja u kaznenoj politici? Jedno je sigurno - iz ove epizode ne vredi izvlaciti dugorocne, pogotovo ne neke optimisticke zakljucke. Rezimska politika prema medijima i dalje ce biti rigorozna i neumoljiva.
Dok se tako represija nastavlja, medijima ne nedostaje masta pa u svojoj odbrani smisljaju razne mastarije, cak i duhovite. Na praznik, 29. novembra, u beogradskoj kafani »Drvar« odrzan je novinarski AVNOJ, osnivacki skup vlasnika, direktora i glavnih urednika nezavisnih glasila. Osnovni cilj AVNOJ-a, kao uostalom i NUNS-a, sto je potvrdjeno na Vanrednoj skupstini krajem oktobra, jeste borba protiv cudovisnog Zakona o informisanju. Ciljevi su, dakle, zajednicki, akcije su odvojene, ukoliko ih uopste i ima.
Povodom osnivanja AVNOJ-a, u javnosti su se cule i neke kriticke opaske, bolje reci sugestije. Urednik produkcijske grupe Mreza Lila Radonjic sugerirala je AVNOJ-u da - dok se ceka na ukidanje Zakona o informisanju - preduzme neke konkretne korake, sto bi nesumnjivo poboljsalo uslove rada i opstu atmosferu medju nezavisnima. Radonjiceva predlaze: »Kako bez novinara nema slobodne stampe i profesionalnog novinarstva predlazem da se u Studio B vrate otpusteni novinari. Tacno pre godinu dana (15. decembar 1997) osam novinara-profesionalaca dobilo je otkaze voljom jednog od organizatora i vecnika u 'Drvaru'. Pred nadleznim sudom vodi se spor, pa mislim da bi za 'stvar' bilo stetno da jedan od vasih vecnika pred sudijama objasnjava razloge progona ljudi. Priznavanjem greske javnost bi bila uverena u profesionalne namere AVNOJ-evaca. Nije tesko priznati gresku«. Lila Radonjic im dalje i ovo stavlja na srce: »Mislim da ista ekipa - dakle, vecnici - treba da se usaglase i oko drugih elementarnih principa profesije: nema cenzure, nema crnih lista, nema unutrasnje diktature i progona profesionalaca«.
U svakom slucaju, ovo pismo predstavlja zanimljiv izazov ne samo vecnicima AVNOJ-a, nego i nasem nezavisnom novinarstvu. Nazalost, Kojadinovic iz Studija B, na koga se ovo u prvom redu odnosi, nije prihvatio bacenu rukavicu. Steta. Mozda bi to doprinelo da se nezavisni, dok vojuju protiv drzavne represije, i medju sobom objasne ko je ko i sta je sta i u njihovim sopstvenim redovima.
Sve u svemu, i na strani rezima i na strani nezavisnih i dalje ima burnih desavanja. Ako bismo sada hteli da napravimo saldo ko je bio efikasniji, onda bismo morali, uprkos svemu, ipak da rezimu damo izvesnu prednost. Rezim je bar uknjizio jedan krupan korak u svom osvajanju medijskog prostora. Prema odluci Savezne vlade, opet je napravljena grupacija Borba koja je pod svoju kapu stavila razna izdanja. Protiv ozivljavanja upokojenog vampira pobunila se jedino Ekonomska politika. To sto je uradila Savezna vlada samo je nastavak, drugim sredstvima, onoga sto je Vlada Srbije 1992. pokusala sa kucom Politika.
A sta reci za saldo nezavisnih? Tesko da su se odmakli od pocetka, bez obzira sto je i na Vanrednoj skupstini NUNS-a i na AVNOJ-u otpor najavljen gromkom recitoscu. Mnogi se vec pomalo osecaju iznervirani sto ima mnogo dima a malo vatre. Cak je i na medjunarodnoj konferenciji »Mediji za demokratsku Evropu« (4. i 5. decembar u Beogradu) Robert Menar, generalni sekretar ugledne novinarske organizacije Reporteri bez granica, uzviknuo: »Dosta je bilo deklaracija i svecanih govora - ucinimo konacno nesto«!

Dragos Ivanovic