Mediji u ilegali

Ovo nije vise zabranjivanje, ovo je pravi rat rezima protiv medija, uzviknuo je ovih dana citalac novina kada je video dokle je vlast spremna da ide u zatiranju medijskih sloboda. Posle visokorepresivnog zakona o informisanju i pecacenja cetiri novina, nezavisni listovi su prosto desetkovani. Nekoliko novina povuklo se sa trzista, drugi su odlucili da prihvate izazov i neravnopravnu borbu sa ostrvljenom drzavnom vlascu. Nasa Borba i NT Plus odustali su od daljeg izlazenja (privremeno!) jer u sadasnjim prilikama ne vide ni zrno mogucnosti da se nesmetano prodaju. Rizik je suvise veliki. Ako nam, kazu oni, ovim drakonskim merama oduzmu sve, necemo vise nikada imati mogucnosti da se pojavimo na trzistu, cak i ako nekada dodju bolja vremena. Oni su, pod prinudnom dobrovoljnoscu, sami usli u stanje hibernacije, u ocekivanju tog boljeg trenutka.
Druga dva dnevna lista Danas i Dnevni Telegraf i nedeljnik Evropljanin nisu se tako brzo predali. Oni su se izvukli ispod jurisdikcije ove pristrasne drzave i nasilnickog rezima i sada se izdaju i stampaju u Crnoj Gori. Ovo je prvi slucaj bekstva novina u skoro dve stotine godina dugoj istoriji stampe u Srbiji. Gotovo da bi moglo da se kaze da svaki medij koji nije drzavni, postaje ilegalan, posto drzava Srbija ne priznaje legalitet i sadasnjoj drzavnoj vlasti u Crnoj Gori.

Ali, ni ova lukavost nije pomogla nezavisnima; drzava je nastavila s njima igru macke i misa. Vec prvog dana na granici kod Prijepolja, policija je punih deset sati zadrzala kompletan tiraz Danasa - taman toliko da novine zabajate i da ekonomska steta po list bude ogromna. Rezimu, ocigledno, nije dovoljno sto ima ovako nakaradan Zakon o informisanju, vec u svojoj nekontrolisanoj samovolji ide i dalje od toga i hoce sve vise represije. U ovom trenutku, dok se kriminalcima, mafiozima i svercerima gleda kroz prste, u Srbiji se, od svih drugih propisa, najrevnosnije primenjuje bas Zakon o informisanju. Dnevni Telegraf se jos nije oporavio od prve kazne, a vec ga je sustigla druga. Prvi put je, 20. oktobra, kaznjen sa 2,4 miliona dinara; drugi put 9. novembra, dakle samo dvadesetak dana kasnije, sudija za prekrsaje odrezao mu je 1,2 miliona. U prvom slucaju tuzilac je bio Patriotski savez, u drugom Buba Morina, komesar za izbeglice u Vladi Srbije. To je ona Buba Morina koja je, poducavajuci jednu organizaciju kako da nastupi u javnosti, na jednoj konferenciji za stampu rekla: »Pripremite se i rknite!« Eto, Morina je, u stilu sopstvenog saveta, i sama rknula.


Sve je vise ruku koje se spremno pruzaju da sto pre scepaju za gusu nezavisne medije. Kragujevacka Nezavisna svetlost je ovih dana za dlaku izbegla drasticnu kaznu koja bi je potpuno ekonomski ruinirala. Jedan odbornik SPO podneo je protiv ovog lista prekrsajnu prijavu zbog navodnog krsenja odredbi Zakona o informisanju. Birajuci izmedju kazne u fantasticnoj visini od 750 000 dinara ili izvinjenja zbog jedne objavljene rubrike, list se, posle celodnevnog vecanja redakcije i ne bez stete po svoj moralni dignitet, odlucio za ovo drugo. Mrak se, izgleda, kompletno sklopio nad glavama svih onih koji pokusavaju da misle i kazu nesto drugo sem onog sto u ovoj zemlji predstavlja espeesovsko i julovsko jednoumlje.
Ohrabrujuce u celoj situaciji je bar to sto poslenici javne reci nisu sedeli skrstenih ruku. Nezavisno udruzenje novinara Srbije sazvalo je vanrednu skupstinu na kojoj se okupio rekordan broj novinara. Skupstina je po svom sadrzaju, tonu i atmosferi u kojoj je protekla, pokazala sve vrline i mane ove novinarske organizacije. Novinari, koji su bili prva zrtva ovog rezima i svih ovih deset godina neprekidno na njegovom tapetu, potvrdili su i ovoga puta, kao i ranije, da nece ravnodusno cekati da ih nasilnici umore bez otpora. Oni su u tome vec stekli neku pozitivnu tradiciju u boljem organizovanju, nego drugi segmenti drustva takodje ugrozeni - recimo univerziteti u Srbiji.


Na vanrednoj skupstini ispoljile su se dve linije, koje uostalom i nisu novost za ovu novinarsku organizaciju. Jedna, koja insistira na saradnji sa drugim organizacijama i legalistickim akcijama kako bi se doslo do neophodnih demokratskih promena. Druga linija je vise sklona radikalnim metodama obracuna sa rezimom, koja samo za lakoverne izgleda odlucnija i energicnija, a u stvari je krajnje rizicna. Preovladala je, velikom vecinom, prva linija, ali to jos ne znaci da ce sve ispasti bas tako kako je zapisano u usvojenim zakljuccima. Da li ce i kako ce usvojeni stav o zajednickoj i udruzenoj akciji da bude pretvoren u delo to je sasvim neizvesno. A ako ostane samo na nivou puke deklaracije, onda zali boze sto je vanredna skupstina uopste i odrzana.

Dragos Ivanovic