Zbivanja
U Kikindi obelezena dvogodisnjica pobede demokratske opozicije na lokalnim izborima u Srbiji
Bez nas samih nista se ne moze promeniti
Na 21. sednici Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije usvojeni: izvestaj o aktivnostima Saveta, nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi koji ce se uz 15 000 potpisa dostaviti Skupstini Srbije i Deklaracija pod nazivom »Nastavimo demokratske promene«. Uporedo sa sednicom Saveta odrzan je susret radionica nevladinih organizacija iz Kikinde, Beograda, Vrsca i Subotice, kao i susret predstavnika Temisvara, Segedina i Kikinde koji su usvojili deklaraciju »Banatski trougao«
Sednicu Saveta otvorio je gradonacelnik Kikinde Paja Francuski koji je podsetio na najznacajnije datume iz istorije grada i ukazao na najaktuelnije probleme u funkcionisanju kikindske privrede koja je tesko pogodjena sankcijama, dok su poljoprivreda i poljoprivrednici osteceni vladinim merama, narocito zbog niskih cena poljoprivrednih proizvoda i neredovnog isplacivanja otkupljenih proizvoda.
Podnoseci izvestaj o aktivnostima Saveta, predsedavajuci Mirko Bajic (Subotica) rekao je da je Savez slobodnih gradova i opstina prevazisao okvir pobednicke koalicije. »Borili smo se sa problemima koji opterecuju zivot u lokalnoj zajednici i pokazali da smo u stanju da obavljamo poslove koji su nam povereni. Nerazumna centralizacija rezima, nedostatak finansijskih sredstava i los odnos Republike prema lokalnim vlastima ipak nije uspeo da nas dezintegrise. Bilo je nesmotrenosti sa nase strane i zelje rezima da grubo narusi izbornu volju gradjana. Negde je u tome i uspeo. Zato moramo imati odgovor koji se sastoji u razvoju lokalne samouprave i uspesnijem delovanju Saveza. Nas je cilj unapredjenje rada lokalnih organa vlasti, saradnja i ucesce u aktivnostima koje vode demokratskim promenama u Srbiji«, zakljucio je Mirko Bajic.
Istorijski datum
Zoran Zivkovic, gradonacelnik Nisa, rekao je u raspravi da je 17. novembar datum koji ce nepristrasna istorija izdvojiti kao »mali pocetak promena uoci onog sto ce se u Srbiji vrlo brzo desiti«. Zivkovic je potom dodao da vidi dve Srbije - »jednu koja sedi ovde i ispunjava obaveze prema gradjanima, Srbiju koja zeli bolje, koja hoce da bude deo sveta i Evrope. Postoji druga Srbija, ona koja sedi u Skupstini Srbije, koja nista ne cini da poboljsa zivot gradjana, koja misli na licno bogacenje. To je Srbija Mirka Marjanovica koja nas unistava duhovno i materijalno«. Zivkovic je dodao da je zadatak novih vlasti da sire demokratiju i Srbiju uvedu u svet. »Nemamo pravo da svojoj deci ostavimo goru drzavu nego sto smo je mi nasledili. Srbija je na pocetku veka imala buducnost, a sada je nema. Nas je zadatak da joj buducnost vratimo«, rekao je Zivkovic.
Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici 22 grada i opstina. Zelju da se prikljuce Savezu izrazili su predsednik SO Senta, Juhas Atila, i predsednik SO Mali Idjos, Bela Sipos.
Inostrani gosti bili su: Mirca Djulvezan, gradonacelnik Zombolija, Dan Surianu, zamenik gradonacelnika Temisvara, Dorin Valian, nacelnik finansija u Temisvaru, Nadj Ferenc, ekonomski savetnik ambasade Madjarske i Ivajlo Hadzihristov, drugi sekretar ambasade Bugarske u Jugoslaviji.
Velimir Ilic, gradonacelnik Cacka, podsetio je da je u najvecem broju gradova lokalna vlast uspesna zahvaljujuci tome sto se odbornici nisu prodali. »Predvidjali su nam kratku buducnost, ali smo pokazali da postenje i saradnja sa gradjanima moze da nas ocuva. Ove dve godine bile su godine obuke i ako je bilo problema, molim gradjane da nam oproste. Na utakmici 1999. godine pobedicemo rezim. Mi ne smemo dozvoliti da pobedi ona Srbija koja se koncentrise oko diktatorske vlasti i zato gradovi moraju da se ocuvaju«, rekao je Ilic. On je pozvao nosioce lokalne vlasti da se spremaju za izbore »kako bi pobedio bolji deo Srbije«.
Nadrasli smo koaliciju Zajedno
Zoran Micovic, predsednik SO Arilje, rekao je da je lokalna vlast opstala zahvaljujuci Savezu slobodnih gradova i opstina, da su redovi koalicije Zajedno rascisceni i da su predstavnici novih vlasti tu koaliciju nadrasli. Pozeleo je da 1999. godinu docekamo slobodni »i da Srbiju jednom za svagda uvedemo u demokratiju«. Micovic je izneo zanimljiv detalj iz rada lokalne komisije za borbu protiv droge. Rekao je da je ispitano 17 000 ucenika i da je osnovan edukativni kamp za ucenike i nastavnike. Otkako razgovaramo o stetnosti droge na zurevima se cigarete manje trose.
Branislav Savic, potpredsednik IO Kikinda, naglasio je da lokalna vlast radi uprkos nevoljama. Ocenio je da se sistem urusava, »a nase je da na sledecim izborima to menjamo«. Savic je kao najvece uspehe lokalne vlasti u Kikindi naveo radove na vodovodu i kanalizaciji i informisanje (Kikindske novine, Mokrinske novine, privatna radio-stanica i lokalna TV). Savic je rekao da se rezultat rada lokalne vlasti najbolje vidi na javnim skupovima. »Nema vise zategnutosti, u Kikindi je zavladao novi duh i novi optimizam, ljudi su stekli veru da se nesto moze promeniti«.
Ne smemo da se delimo partijski i nacionalno, rekao je Radmilo Belic (IO Vracar). Belic se narocito zalozio za ujedinjenje Saveza slobodnih gradova sa ostalim savezima da bi se pobedilo na narednim izborima »jer nista ne znaci sto smo oaza«.
U slicnom duhu o potrebi udruzivanja govorili su gosti koji su pozdravili skup: Milan Prodanovic, arhitekta, rukovodilac projekta Grad i gradjanin (Republika), Jelena Djordjevic, profesor (predstavnik Udruzenja profesora i istrazivaca sa Beogradskog univerziteta), i Dragan Milovanovic, predsednik Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata.
Stiven Rozenberg, direktor projekta o javnoj upravi (SAD) obratio se predstavnicima lokalnih vlasti rekavsi da u njima vidi mnogo talentovanih ljudi i veliki potencijal. Ovim slavljem treba da se osvrnemo na ono sto je Savez postigao, ali se nadam da cete razmisliti o buducnosti i strategiji za osvajanje ciljeva. Zelim da vam porucim da ne stanete i da niste sami u ovim teskim vremenima, rekao je Rozenberg.
Prodavanje pobede
Dragica Stanojlovic, bivsa gradonacelnica Vrsca, obratila se clanovima Saveta ovim recima: »Vrsac je bio u casnoj porodici, ali je medju nama bilo ljudi kojima izborna pobeda nije sveta i oni su je prodali SPS-u«. Zahvaljujuci na pozivu da prisustvuje obelezavanju dvogodisnjice izborne pobede, gospodja Stanojlovic je prenela pozdrave ljudi koji misle demokratski i izrazila zelju da takvi i dalje budu u krugu slobodnih gradova. Ona je ocenila da je uspeh lokalnih vlasti da se odrze ravan podvigu u okolnostima koje nas okruzuju.
Brzo cemo se vratiti, i to pre izbora, izjavio je Vojin Brasovan, bivsi predsednik Izvrsnog odbora Zrenjanin, grada u kojem je opozicija takodje izgubila vlast. Brasovan je naglasio da ce stara lokalna vlast za Novu godinu opet biti u Skupstini.
Nadia Cuk Skenderovic iz suboticke Agencije za razvoj lokalne samouprave Saveta Evrope, NVO za programe civilne edukacije, obavestila je da ce u Subotici od 7. do 20. decembra biti odrzan medjunarodni seminar o lokalnoj samoupravi i vlasti. Proucavace se teme kao sto su regionalizacija, pogranicna saradnja i medjunarodna regionalna saradnja, a seminar ce voditi pet domacih i sedam stranih profesora.
15 000 potpisa za novi zakon
Zoran Zivkovic je u obrazlozenju nacrta Zakona o lokalnoj samoupravi naglasio da je tekst radjen prema evropskoj povelji o samoupravi i da se vec i po tome ne uklapa u vazeci ustav. Nacrt predvidja da opstina ili grad imaju svoju imovinu, definisan je izborni proces tako da je kradja iskljucena, uvodi se lokalna policija, dok bi se gradonacelnik birao tajno, glasovima svih biraca. Odluku o raspustanju skupstine donosio bi Ustavni sud, a lokalnoj samoupravi jamci se sudska zastita pred Vrhovnim i Ustavnim sudom.
Usvojeno je da se Predsednistvo Saveta ovlasti da organizuje prikupljanje 15 000 potpisa gradjana kako bi se nacrt zakona stavio u skupstinsku proceduru.
Na pola puta
Obrazlozenje predloga Deklaracije dao je Nebojsa Popov. On se pozvao na konstataciju Paje Francuskog da smo na pola puta izmedju demokratskih promena u lokalnoj zajednici i centralne vlasti. Popov je dalje rekao da smo na pola puta od proslih do narednih izbora, dok je lokalna vlast na pola puta izmedju gradjana, partijskih centrala i centralne vlasti. Ono sto je ostvareno moze biti potvrdjeno samo nastavkom demokratskih promena, a Deklaracija je pledoaje za nastavak takvih promena. Iskustvo Saveza slobodnih gradova, asocijacije nezavisnih novinara i iskustvo univerziteta pokazuje da niko od njih sam ne moze da ostvari promene. Takodje i NVO dolaze do zakljucka da je potrebno udruzivanje. Iako u javnosti postoje gledista koja nisu povoljna po stranke zbog sukoba i komandovanja, u Srbiji postoje dve grupacije - Savez za promene i Savez demokratskih stranaka koje zele da doprinesu nastavku demokratskih promena. Deklaracija predlaze da se svi akteri zaloze da se promene nastave i da se uspostavi novi oblik komunikacije koji bi se zvao Pokret za demokratske promene u Srbiji, rekao je Popov.
Posto je Deklaracija usvojena, imenovani su Milena Milosevic i Paja Francuski (dok ce Mirko Bajic delovati po potrebi) kao predstavnici Saveza za pocetak razgovora sa drugim asocijacijama radi uspostavljanja komunikacije.
Olivija Rusovac
Iz izvestaja o aktivnostima Saveza
o Savez slobodnih gradova i opstina je osnovan 21. 11. 1996. godine i nastao je iz potrebe povezivanja lokalnih zajednica u kojima su koalicije demokratske orijentacije osvojile vlast na lokalnim izborima novembra 1996.
o Savez danas ima 35 clanica i u proteklom periodu je u tom smislu pretrpeo odredjene promene. Naime, Savezu su se nakon osnivanja prikljucile sledece opstine: Subotica, Becej, Backi Petrovac i Zvecan, a vlast je na razne nacine izgubljena u Vrscu, Srbobranu, Titelu i Zrenjaninu. Skupstina grada Beograda je takodje pretrpela ozbiljne promene.
o Savet Saveza je u protekle nepune dve godine odrzao 20 sednica u raznim mestima Srbije, na kojima se bavio razlicitim znacajnim temama kao sto su: problemi deponija, analiza stanja u zdravstvu, zastita zivotne sredine itd. Savez je takodje pokrenuo i nekoliko inicijativa: za oslobadjanje energenata za grejanje i javni prevoz od fiskalnih davanja i predlog za kompenzaciju dugova Republike, lokalnih vlasti i gradjana.
o U Beogradu je 6. septembra 1997. godine odrzan Kongres, na kojem su ucesce uzeli odbornici koalicija demokratske opozicije iz svih gradova i opstina Srbije, kao i predstavnici politickih stranaka, nevladinih organizacija, udruzenja i sindikata, medjunarodnih i nacionalnih asocijacija lokalnih vlasti, ambasada i drugi ugledni gosti iz zemlje i inostranstva.
o Savez je odmah konstituisao odbore: Pravni odbor, Odbor za medjunarodnu saradnju, Odbor za privredu i finansije, Odbor za socijalnu politiku, Odbor za kulturu, obrazovanje i informisanje, Odbor za urbanizam i komunalnu privredu i Odbor za zdravstvo. Od aktivnosti odbora izdvajamo nekoliko.
o Pravni odbor sa sedistem u Nisu je kao svoj najznacajniji poduhvat pripremio Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi, a pored toga je po potrebi pruzao pravnu pomoc clanicama Saveza.
o Odbor za kulturu, obrazovanje i informisanje je tokom 1997. godine cinio napore na povezivanju medijskog prostora Srbije putem projekta TV PUL-a. Odbor je takodje organizovao nekoliko izlozbi u mnogim mestima Srbije: izlozba Biljane Vilimon, izlozba Koraksovih karikatura, izlozba lista Republika.
o U sklopu rada ovog odbora izdvajamo posebno izdavanje Glasnika, glasila Saveza slobodnih gradova i opstina. Do sada je izaslo 20 brojeva, u kojima su objavljivane informacije o radu Saveza, izvestaji sa sednica Saveta, pripremni materijali za sednice i sl. Nekoliko brojeva je bilo posveceno pojedinim gradovima i opstinama, clanicama Saveza.
o Odbor za socijalnu politiku je 5. 04. 1997. godine odrzao Konferenciju o problemima izbeglistva u Somboru.
o Odbor za privredu i finansije je pokrenuo inicijativu za ukidanje apsolutnog ogranicenja budzeta u pogledu ucesca gradova i opstina u prihodima od poreza na promet i usluga koje je ograniceno Zakonom o ucescu opstina i gradova u porezu na promet. Uspostavljena je razmena podataka izmedju clanica Saveza o svim pitanjima vezanim za neposredno ostvarivanje funkcije lokalne samouprave. Takodje je uspostavljena saradnja sa Evropskim pokretom, Zrenjaninskom inicijativom i Ligom za zastitu privatne svojine i ljudskih prava.
o Savez je uspostavio kontakt sa svim vaznijim medjunarodnim organizacijama koje se bave lokalnom samoupravom, kao i sa Savetom Evrope i nekim nacionalnim organizacijama i udruzenjima lokalnih samouprava. U saradnji sa Socijalistickom internacionalom organizovan je susret gradonacelnika iz Evrope socijaldemokratske orijentacije i gradonacelnika slobodnih gradova i opstina Srbije u Aradu i Subotici. Uspostavljena je saradnja i sa americkom vladinom organizacijom USAID koja je pocela sa sprovodjenjem razvojnih programa u Nisu i Kragujevcu, sa namerom da razlicite programe prosiri i na druge clanice Saveza. Delegacija Saveza je u sklopu saradnje sa pomenutom organizacijom ucestvovala na Konferenciji posvecenoj jacanju asocijacija lokalnih samouprava, koja je u julu 1998. odrzana u Sofiji. Tokom 1997. godine nacionalna organizacija lokalnih samouprava Norveske odrzala je seminare u Kragujevcu, Cacku i Uzicu. Predsedavajuci Mirko Bajic i predsednik Odbora za medjunarodnu saradnju Trojan Stankovic su ucestvovali na Kongresu regionalnih i lokalnih samouprava Saveta Evrope u Strazburu u maju 1998. Savezu su upuceni i pozivi za ucesce na konferencijama o lokalnoj samoupravi u Bukurestu i Sofiji, koje ce se odrzati tokom novembra 1998.
Kikinda, 17. 11. 1998.
21. sednica Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije
Opozicija se priprema za izbore
Na odlicno posecenoj konferenciji za stampu, odrzanoj odmah posle zavrsetka sednice Saveta, celnici Saveza slobodnih gradova i opstina odgovarali su na pitanja novinara. Najvise interesovanja bilo je za to kako se opozicija priprema da doceka sledece izbore na svim nivoima. Zoran Zivkovic je, u odgovoru na ova pitanja naglasak stavio na potrebu da se osiguraju ravnopravni uslovi za sve stranke, pre svega na RTS-u. Odgovarajuci na pitanje s kim se moze a s kim se ne moze ici na izbore, Zivkovic je rekao: »Moze se i treba sa svima onima koji se zalazu za demokratske promene u drustvu, a ne moze se sa SPS, JUL, SRS i Novom demokratijom«.
Velimir Ilic je dao neke dopunske podatke o Savezu za promene koji se, kako je dodao, vec uveliko priprema za izbore. Samo za nekoliko poslednjih dana dvadesetak stranaka i organizacija prijavilo je svoje interesovanje za uclanjenje u Savez za promene. Ilic narocito istice da u Savezu za promene vlada dobra atmosfera saradnje, ukazujuci na nastojanje da se izbegnu sva negativna iskustva nekadasnje koalicije Zajedno koja se, zbog unutrasnjih trvenja, i raspala na nivou vrhova stranaka.
Za Nebojsu Popova je najvaznije da se sto pre konstituise pokret za demokratske promene u kojem bi se, za sada, nasli Udruzenje profesora istrazivaca sa Beogradskog univerziteta, Savez slobodnih gradova i opstina Srbije i Nezavisno udruzenje novinara Srbije. Ovaj bi pokret obuhvatio i ostale nevladine organizacije, sindikate i stranke demokratskog usmerenja, a njegov bi cilj bio da artikulise socijalne i politicke zahteve gradjana. Na izborima bi, naravno, ucestvovale stranke, zakljucio je Popov.
D. I.
|
