| Broj 201 |
|
Svet i mi
Neprilike kolumniste Stvari su, ocigledno, vrlo ozbiljne kada je rec o pisanju u novinama. A ozbiljne su, priseticete se i sami dragi citaoci, zbog ovog novog zakona o informisanju - slucaj Evropljanina i Dnevnog Telegrafa i g. Curuvije je, dakle, prilicno poucan. Ja sam u proslom broju - valjda ste primetili da se moja tzv. kolumna nekako sasvim naprasno zavrsila - izgleda malo prekardasio. Nas oprezni glavni urednik je prosto »odsekao« (a bio je covek u pravu, tim pre sto sam ja svoj tekst napisao ne samo pre Zakona, vec i pre one vucicevske Uredbe) skoro pola teksta, izbacivsi onaj deo u kojem sam neke prilicno nezgodne stvari napisao za g. Seselja, potpredsednika srpske vlade. Uradio je to sasvim opravdano, jer bi se i te moje - skruseno priznajem - nikako benigne asocijacije na izjave g. potpredsednika vlade mogle shvatiti kao pravi pravcati »poziv na pobunu« ili jos nesto gore, a sudije za prekrsaje su ovde nemilosrdne. I ekspeditivne. Omoguciti da se na Republici ponovi onaj onako uspesno izveden eksperiment na pomenutim novinama sasvim bi nas, poput Nase Borbe, definitivno ugasio. Ukratko, ako hocemo da izlazimo, valja biti oprezan. Imajuci to u vidu kada je dosao trenutak da napisem novu »kolumnu« probao sam, zaista. Ali ne ide, eto, prosto ne umem da budem oprezan, pa to ti je. Uhvatio sam se (a sta od toga moze biti aktuelnije za rubriku »Svet i mi«?) onog neobjavljenog sporazuma Holbruk-Milosevic i potom onog drugog, objavljenog s OEBS-om, i ravno tri puta pisao tekst, ali ne valja. Pomenes suverenitet, ne valja, podsetis na referendum, opet ne valja, uhvatis se za nase dostojanstvo koje smo ipak i uprkos svemu ocuvali, nikako ne valja. Sve sam to iscepao i resio da, za sada, ovu tzv. kolumnu prosto batalim. Da nadjemo nekog drugog ko, ipak, ume da pise razborito. Uostalom, ovaj narod kaze »svakog gosta, tri dana dosta«, pa je dosta i ovog mog pisanja. Meni, licno, svaki takav »kolumnista« u drugim novinama posle izvesnog vremena dosadi (sem Pere Lukovica - sad trosim silne pare kako bih ga citao u Feralu), pa sam, mozda, i ja dosadio citaocima Republike. Kako nista nije vecito, pa ni ovaj novi zakon nece vecno trajati, da se i vi, citaoci, malo od mene odmorite, pa eventualno (ako me Urednistvo Republike i dalje bude htelo) mogu jednog dana, Boze zdravlja, ponovo da pocnem da pisem. |
|