Otvorena sezona otkaza

Primena novog Zakona o univerzitetu i naknadno unetog clana 165 potvrdili su prvobitne ocene da je vlast namerila da disciplinuje univerzitet. Sve je duzi spisak otpustenih i suspendovanih profesora i saradnika na fakultetima Beogradskog univerziteta. Dekani imenovani u Vladi Srbije sprovode dokument i primenjuju dodeljena im ovlascenja. Dekan Pravnog fakulteta, Oliver Antic, koji je otvorio sezonu otkaza na BU, dobio je ostrog konkurenta u liku dekana Filoloskog fakulteta, Radmila Marojevica, koji preti da osvoji neslavni rekord po broju otpustenih profesora, ali im se u mrtvoj trci pridruzio i dekan Elektrotehnickog fakulteta Vladan Teodosic, koji je prvi iznajmio »gorile« da cuvaju fakultet od profesora.
Marojevic je do sada potpisao sest resenja o otkazima, a kako se na Fakultetu saznaje pripremljeno je jos jedanaest. Medju zaposlenima kruzi prica da se dekan sprema da povede i pedesetak disciplinskih postupaka. Ukidanjem cele Katedre za opstu knjizevnost i teoriju knjizevnosti, dekan Filoloskog fakulteta, Radmilo Marojevic je osigurao »pocasno« mesto medju dekanima komesarima.
Dekan Elektrotehnickog fakulteta, Vladan Teodosic, nije jos uvek izdao nijedno resenje o otkazu, ali je sve koji su mu se suprotstavili premestio u Naucno-istrazivacki centar u osnivanju. Kako je isti metod vec primenio njegov kolega Marojevic, moze se pretpostaviti sta je konacna namera.

Kaznjenici i gorile

Teodosic je, ipak, za sebe obezbedio istaknuto mesto u sramnom delu istorije BU, dovodjenjem privatnog obezbedjenja na Fakultet i ogranicenjem kretanja kaznjenih. Po dekanovom nalogu, svim kaznjenicima sa ETF-a zabranjen je ulaz u zgradu ETF-a, a iznajmljeno obezbedjenje je tu odluku i sprovodilo. Jedanaest najuglednijih profesora ove visoke skole svetskog renomea, medju kojima je i jedan clan predsednistva Srpske akademije nauka i umetnosti, po odluci dekana Teodosica smesteno je u jednu kancelariju od dvadesetak kvadratnih metara, u kojoj vec dve godine nema ni grejanja, a vlaga polako ljusti malter sa zidova. Radni stolovi za kaznjenike su rashodovane skolske klupe, a jedna starinska drvena racunaljka jedini je racunar koji imaju.
Vlada Srbije je duzna, ako ima dobre namere prema univerzitetu i prema nasem zaista vrednom fakultetu, da ukloni dekana Vladu Teodosica i clana upravnog odbora Milosa Labana. Tesko je i opisati kakve su ideje koje dekan sprovodi prema svojim dojucerasnjim kolegama! Njih dvojica postaju predmet nevidjenog prezira. To sto se dogadja na ETF-u je nasilje koje se dobro ne moze zavrsiti. Nekim profesorima neidentifikovani najamnici zabranjuju da udju na Fakultet, dok druge sprovode na casove - rekao je akademik Branko Popovic, povodom zbivanja na ETF-u.
Ta dva nesretna coveka deluju razorno i protivzakonito. Ako ih i pored svega sto rade Vlada ne bude sklonila, zakljucak ce biti samo jedan - Vlada to ne zeli da uradi. Bicemo nacisto o kakvoj se vladi radi i kakvo dobro ona zeli ovoj zemlji. Ja bih bio spreman da sutra odem sa fakulteta, samo da se taj moj ETF spasi od nezapamcenog nasilja u istoriji univerziteta - tvrdi kaznjeni akademik.

Odjeci represije

Represija, ipak, ne ostaje bez odjeka. Na nekim fakultetima u toku su strajkovi zaposlenih, a sa drugih visokih skola, najodgovornijima u Republici, ucestalo stizu pisma i apeli kojima se trazi intervencija.
Na Elektrotehnickom i Filoloskom fakultetu, u toku su strajkovi upozorenja. Zaposleni na Elektrotehnickom fakultetu nastavili su svakodnevni jednocasovni prekid rada, zahtevajuci od dekana da ukloni iznajmljeno obezbedjenje iz prostora Fakulteta, da u nastavu vrati sve premestene nastavnike i sa Fakulteta udalji Milosa Labana. Svakodnevnim jednocasovnim prekidom rada i okupljanjem ispred dekanove kancelarije, clanovi sindikata na Filoloskom fakultetu pokusace da uticu na dekana Radmila Marojevica da odustane od otpustanja i suspendovanja nastavnika i saradnika, kao i od namere da reorganizuje Fakultet.
Na Defektoloskom fakultetu, dekan Slobodan Jakulic je vec prekomandovao jedina dva profesora koji su odbili da potpisu ugovor o radu, prema clanu 165 Zakona, i vec je raspisao konkurs za popunu »upraznjenih radnih mesta« da pronadje zamenu za profesore Zarka Trebjesanina i Jelenu Djordjevic. Ali, svojim ponasanjem je izazvao gnev i medju kolegama koji su u prvi mah pomislili da stvar sa novim zakonom i ne mora biti tako losa kao sto na prvi pogled izgleda. Rezultat dekanovog rada je dvadeset jedan potpis na pismo ministru prosvete Jovi Todorovicu.
Vase tumacenje clana 165 Zakona o Univerzitetu i mere koje iz njega proisticu izazvalo je krupne nedoumice. Prvo udaljavanjem iz nastave onih nastavnika koji nisu potpisali ugovor o radu, nekonsekventno je primenjen clan 160 Zakona, koji garantuje stecena prava iz radnog odnosa. Druga nedoumica proizlazi iz neobrazlozenih, neizrecenih ili proizvoljno definisanih razloga koji odredjuju premestanje nastavnika na drugo radno mesto, van nastave - kazu u otvorenom pismu ministru prosvete u vladi Srbije Jovi Todorovicu profesori sa Defektoloskog fakulteta i zahtevaju da se primena Zakona odlozi dok se o svemu ne izjasni Skupstina Srbije.
Smatramo svojom duznoscu da podignemo glas protiv politickog pritiska kojem su danas izlozeni univerziteti republike Srbije. Novim zakonom o univerzitetu i njegovom stetnom i sustinski protivpravnom primenom na pojedinim fakultetima Beogradskog univerziteta ukidaju se osnovne univerzitetske vrednosti i slobode. Zakon je ucinio kraj autonomiji univerziteta i njegovom primenom poceo je izgon uglednih profesora, razaranje tradicionalnih oblika univerzitetskog ustrojstva, obezvredjivanje naucnih i nastavnih tekovina, upotreba fizicke sile radi sprecavanja nastave i smisljena politika zavadjanja ljudi i ustanova. U ime ogoljenog politickog pragmatizma, univerzitetu se oduzima sloboda rada zasnovana na naucnoj misli i autonomnom izboru nastavnika. Taj proces je u dubokoj protivrecnosti sa kulturnim nasledjem Evrope i naseg naroda i imace najteze posledice za buducnost srpskog drustva i drzave - kaze se u apelu javnosti koji je usvojen na sednici Nastavno-naucnog veca Filozofskog fakulteta.


Vunena i mracna vremena

Na Filozofskom fakultetu BU najveci je broj onih koji nisu pristali na potpisivanje »izjave lojalnosti«, kako je medju zaposlenima na univerzitetu nazvan ugovor o radu. Iako predstavnici vlasti povremeno »opominju« dekana, za sada niko ne sme da krene u »rasciscavanje«.
Smatram da je novi Zakon o univerzitetu samo beocug u dugom lancu intelektualnog ostrakizma u Srbiji - kaze dr Jovica Trkulja, jedan od sedamnaest profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji su pocetkom septembra zapoceli obustavu rada, ne bi li javnosti skrenuli paznju na pogubni Zakon o univerzitetu. Trkulja tvrdi da intelektualcima u Srbiji nikada nije bilo lako, i da je ova sredina oduvek izrazavala sumnju ali i netrpeljivost prema svojim najvecim umovima. Cak ni Vuk Karadzic, jedan od mitskih likova srpske kulture, nije bio postedjen. Da je ostao u Srbiji bio bi »skracen« za glavu - tvrdi profesor.
Kada su profesori Pravnog fakulteta u Beogradu zapoceli svoj protest, profesor Jovica Trkulja je naveo dugi spisak profesora, u skoro 160-godisnjoj dugoj tradiciji ove skole, koji su morali da odu zbog izrazenog drugacijeg misljenja.
Mi treba posteni, pa tek onda vesti pravoslovi da budemo - rekao je na jednom predavanju 1851. godine, Dimitrije Matic, zbog cega je postao prvi iskljuceni profesor PF u Beogradu.
Lista kasnije progonjenih je dosta duga i zanimljiva, jer se ispostavlja da su oni najznacajniji naucnici najcesce i dolazili u sukob sa vlastodrscima.
Novi zakon o univerzitetu je kruna tog antiintelektualizma i stvara se veoma veliki prostor za ideolosko arbitriranje. Protest jednog malog broja profesora treba shvatiti kao upozorenje na istinu. Bojim se da je udar na te hramove najava mnogo vecih tragedija. Iskazani otpor ima siri moralni znacaj. Po svemu sudeci Srbija je izlazeci iz vunenih zasla u mracna vremena i bojim se da se gase i poslednje svece i nada - tvrdi profesor Trkulja.

Lidija Jovetic

Urbani hepening

Jedan od oblika gradskog zivota i aktivnog izrazavanja gradskog duha svakako je akcionizam, zamena umetnickog objekta akcijom. Pred ocima gradjana, otvoreno i neposredno, odigrava se neki hepening - dogadjanje koje deluje spontano a cesto i provokativno, pa izgleda kao zabava ali donosi poruku i pouku o realnosti u kojoj zive. Od cesto pasivnih konzumenata kulturnih dogadjanja, koja su institucionalizovana i organizovana u odredjenom okruzenju, kod hepeninga gledaoci - mahom slucajni prolaznici, spontano uspostavljaju komunikaciju sa izvodjacima. Posmatrajuci sta se desava, oni postaju aktivni saucesnici izvodjaca utoliko vise ukoliko pocnu da prepoznaju cinjenice i probleme prisutne i u sopstvenim zivotima. Kroz prepoznavanje realnosti dolazi do otreznjenja od manipulacija, privida i obmana, do prociscavanja misli i osecanja, oslobadjanja od strasti i negativne energije.
Na gradskim ulicama tako imamo prilike da vidimo vesele-ozbiljne ljude koji izvode pozorisne komade (recimo letos u okviru BELEF-a), pevaju, recituju, govore i sve to cesto ima karakter zabavnog i komicnog, ali i bez reci izvode spontani hepening kao protest. Prikazivanjem se izrazava nemirenje sa postojecim i pokazuje stav prema drustvenom okruzenju kod samog izvodjaca ali i kod gledalaca - aktivnih ucesnika hepeninga.

Svetozar Muzijevic