Razlika u istom Sednica Gradske skupstine Beograda 8. oktobra (vec godinu dana predsedava »vrsilac duznosti« gradonacelnika) zanimljiva je i po onome o cemu nije htela da raspravlja - o bezbednosti - i po onome o cemu je raspravljala. Nedavno je bilo nametnuto ritualno izjasnjavanje o Kosovu, a realne okolnosti u kojima se trazi izlaz iz kosovske krize, jednostavno, vecina odbornika (SPS, SPO, SRS, JUL) odbija da razmatra. Na prvi pogled neobicna koalicija vazda tvrdih rezimlija i nekada »zestokih« opozicionara na najobicniji nacin brani stecene pozicije u vlasti.
Na izvesne razlike ukazuje jedna polemika na istoj sednici. Sef odbornicke grupe SRS, Stevo Dragisic, koji je nasledio Seselja na mestu zemunskog gradonacelnika, osporavao je smisao ulaganja novca u obnovu zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorista (stradale u nedavnom pozaru), tvrdeci da ljudi nisu zainteresovani da idu u pozoriste i da je »korisnije u ovom trenutku pare ulagati u prevoz umesto u pozoriste«. Replicirao je predsednik gradske vlade, prof. dr Spasoje Krunic, zalazuci se za kulturu na neobican i zagonetan nacin: »Daj boze da sada bude vise ljudi u pozoristima i bibliotekama a manje u javnom transportu«. Razlika je primetna, ali nije bitna, jer ne dovodi u pitanje strateski savez stranaka kojima pripadaju Krunic i Dragisic. Sticajem okolnosti, srodnosti i razlike izmedju citiranih stavova na slican nacin su izrekli njihovi partijski sefovi - Draskovic i Seselj - takodje povodom Jugoslovenskog narodnog pozorista. Ideoloski sledbenici pomenutih lidera (i ne samo njih) pre devet godina upali su u receno pozoriste i nasilno prekinuli pozorisnu predstavu koja im se »nije svidela«. »Ukus« nije sporan, ni primenjeno nasilje, Vuk i Voja nisu se slozili samo pri odmeravanju »visine kazne« za »vinovnike« predstave, a ne za siledzije koji su je prekinuli. Pucati ili batinati, nije beznacajna razlika. Nije zanemariva ni evolucija zatocnika iste ideologije koji sada kao »gradski oci« brinu o javnim sluzbama. Ona je manje primetna u navedenom verbalnom sporu nego u samom praktikovanju vlasti, kao sto je pretvaranje TV Studija B u »Bastiljce« SPO ili prednjacenje radikalaca u represiji prema medijima (»i sire«).

Vasilije Popovic

 

Pre punih sto cetrdeset devet godina objavio je Vuk u Kovcezicu cuveni osvrt Srblji svi i svuda sa dobro poznatim tezama - na citavom juznoslovenskom prostoru drugoga naroda nema, svi su Srbi i razlikuju se samo po verskome zakonu; to je slucaj sa Hrvatima, muslimanima, Dalmatincima i svima do Dubrovnika; lingvisticki hegemonizam slavnoga reformatora izazvao je buru; »tijem rjecima« - branio se Vuk - »nisam htio kazati da su sve sami Srbi«, ali je stvar upravo bila u tome; to su bile, kaze Miodrag Popovic u svom delu Vuk St. Karadzic, »Nolit«, Beograd 1964. - »prve klice srpsko-hrvatskog razdora«, gde je celi problem objasnjen - »Resavajuci problem nacija jednostrano, samo na temelju jezickih izucavanja, Vuk je vec u svoje doba demantovan«. Toliko o tome u nauci, i to znaju i djaci koji racunaju na kakvu-takvu prelaznu ocenu.
U Politici pak od 1. i 8. avgusta o. g. citamo nekakvo Slovo o jeziku sroceno »na Spasovdan 1998« sa istim tim tezama - svi su Srbi, i g. Tudjman i g. Izetbegovic, na primer, sve od Slavonije do Dubrovnika, samo to ne priznaju i to su »slovo« potpisali medju drugima Radmilo Marojevic i knjizevnik S. Rakitic, Vera Bojic, te mnogi drugi; besmislica je izazvala - hvala Bogu! - reagovanje, i lingvisti P. Ivic, S. Vukomanovic, B. Brboric i drugi su vec 15. avgusta u Politici kazali da je to liseno svakog smisla, posebno toliko vremena posle Vuka, i da sve to samo moze pred svetom potvrditi kakvo je »mracno stanje u Srbiji«; poznati lingvisti - od kojih su neki donedavno ucestvovali u slicnim rabotama - su istakli da to Slovo o jeziku nikakve veze sa naukom nema, da je to obicno - tako cesto kod nas - rodoljubivo buncanje i sejanje magle u ovim mutnim i sludjenim vremenima kroz koja prolazi Srbija.
Kakva nauka, kakvi bakraci - vazno je biti mimo sveta.
Gospoda to i hoce - da budu smesni.
Njima i odgovara »mracno stanje u Srbiji«.

Mirko Djordjevic

Pred Domom sindikata 15. oktobra okupilo se nekoliko stotina ljudi da protestuje protiv talasa zabrana dnevnih listova Danas, Dnevni telegraf i Nasa Borba. Uglavnom poznata lica i ne manje znani govori. Sve deluje uobicajeno. Ipak, desi se i neko iznenadjenje. Bas u trenutku kada jedan od vatrenih govornika pomenu Milosevica, zalaja jedan pas. Onako istinski i sasvim spontano. Na mah pomislim da ga, po nekom novinarskom instinktu, nesto priupitam, cak intervjuisem. Uzalud. Samo mi je mahao repom. Ipak sam saznao da se zove Odi, da je mesanac (mozda je zalajao protiv rasne cistote) i da je star dve godine, dakle, nije ucesnik cuvenih »setnji«, vec novi »protestant«. Okupljeni oko njega, obradovali smo se prinovi.

D. M.