Koga zanima kako se i koliko promenila situacija u zdravstvu od kada je u Kikindi na vlasti nova garnitura, moze da bude bez brige: propasti ne mozemo, bolje nista ne biva. Inace, zdravstvo je u svakom pogledu u nadleznosti Republike (Srbije, a ne istoimenih novina, da ne bude nesporazuma), tako da opstinska vlast nema prakticno nikakvih ingerencija. Finansiranje, snabdevanje, organizacija zdravstva, postavljanje direktora (koji je, naravno, SPS) - sve je to reseno na nivou drzave; dakle, jasno je kako je.
Opstina, doduse, priskace u pomoc, iako joj to uopste nije u opisu poslova. Evo kako to izgleda: kad dugovi Zdravstvenog centra »Kosta Sredojev Sljuka« u Kikindi narastu, kad materijala ponestane, a o novim isporukama ni govora, kad lekova nema, jer pare od drzave ne stizu, onda se uprilici sastanak izmedju direktora Zdravstvenog centra i predstavnika opstinske vlasti. Tu direktor Zdravstvenog centra prim. dr Radovan Tomasev predstavi opstinarima katastrofalnu situaciju u zdravstvu (uopste ne preteruje, zaista je katastrofalno), opstinari najpre istaknu da finansiranje zdravstva nije u njihovoj nadleznosti, a zatim obecaju pomoc. Zatim se obecana pomoc obezbedjuje, neki put po sistemu »secemo usi, pa krpimo...«, to jest pare stizu iz opstinskog budzeta (koji je osiromasen i ocerupan do koze potezima prethodne garniture), a opstina uputi i apel privredi, da pomogne jadnom zdravstvu. Tu bez izuzetka proradi humanost, pa firme uplacuju sredstva kao pomoc bolnici, bolnica zahvaljuje; prava idila. Jedino sto ne »stima« u ovoj prici je podatak da vecina velikodusnih firmi - uopste ne placa doprinos za zdravstvo, a u pitanju su velike pare, jer su i firme velike. Naravno, bolnica se cuva k'o vatre da prozove duznike, jer joj u tom slucaju mozda sledeci put nece poslati pare! A drugih para svakako nema, dakle - cuti i gutaj zilete.
Nadlezne u celoj prici - drzavu - kao da sve ovo i ne zanima. Barem je do sada bilo tako. Posto je odnedavno za republickog ministra ekologije postavljen Kikindjanin, i to lekar (hirurg) Branislav Blazic, mozda ce i ovaj zdravstveni centar biti bolje snabdeven, ko zna.
Inace je Kikinda grad sa ocajno losom »zdravstvenom legitimacijom«. Bolesti srca i krvotoka ovdasnjem stanovnistvu su kao »dobar dan«, reumaticara i dijabetecara je mnogo, po broju bubreznih bolesnika jedno vreme smo bili »crna tacka« na mapama Svetske zdravstvene organizacije, prema tvrdnjama lekara. Maligne bolesti »sele« se u sve mladje kategorije stanovnistva (od raka je umrla i moja koleginica, u dvadeset osmoj godini), dok tumori i karcinomi debelog creva postaju maltene endemska bolest. Mnoga deca pate od hronicnog opstruktivnog sindroma i alergija kojima broja nema. Neki za ovo optuzuju cuvenu kikindsku vodu (koja sasvim lepo moze da se podnese u sastavu kafe ili supe), neki - vazduh, nacin ishrane, stres... Nema sumnje da ne moze samo jedan faktor da bude optuzen. Sve ovo bi zahtevalo obimna istrazivanja i brzu intervenciju - a novca nema ni za jedno ni za drugo.
Ovako zalosna situacija u zdravstvu ima i svoje saljivo objasnjenje. Prica kaze da je pocetkom devedesetih, pre ratova i ostalih strahota, bolnicom krenula jedna peticija: da li strajkovati, da se poboljsa materijalni polozaj zaposlenih u zdravstvu? Potpisalo je - svega trinaestoro ljudi, od oko 1000 zaposlenih. A trinaest je, zna se, nesrecan broj i zato se na zdravstvo srucilo toliko problema, tvrde zlonamerni ali dobro obavesteni izvori.

Gordana Perunovic Fijat

»Zrenjaninska inicijativa«, program razvoja malih i srednjih preduzeca i preduzetnistva u Jugoslaviji, Kikindi je predstavljena u oktobru '97. prilikom sastanka Saveza slobodnih gradova i opstina Srbije. Ovde je prihvacena kao moguce spasonosno resenje za posledice dramaticnog raspada kikindskih privrednih giganata - dovodjenje grada na rub humanitarne katastrofe. Istom prilikom »Distrikt 0230« je predstavio svoj projekat »Kikindski gradjanski imperativ«. Na osnovu tog projekta i od tog trenutka pocinje saradnja lokalne vlasti, Doma omladine, Udruzenja preduzetnika i Distrikta sa Evropskim pokretom u Srbiji, kao inicijatorom i koordinatorom »Zrenjaninske
inicijative«.
Osnovna postavka »Kikindskog gradjanskog imperativa« bila je da je samozaposljavanje jedini odrzivi nacin resavanja pomenute katastrofe. Na tom poslu je neophodna saradnja treceg sektora (gradjani udruzeni u razlicite interesne organizacije i u lokalnu mrezu tih organizacija) sa druga dva sektora - lokalna samouprava i poslovno-finansijski sektor. Iz tog projekta se inkubirala Alijansa za razvoj Kikinde i Inkubacioni model centar - IMC.
Kikindska vlast je pokazala puno razumevanje postavki »Zrenjaninske inicijative« dajuci lokalnim preduzetnicima na koriscenje bivsu »Titovu vilu«. Takodje je osnovala i Fond za podrsku malim i srednjim preduzecima, za koji je na Promotivnoj radionici IMC-a ustanovljeno da predstavlja jedinstven model - »Kikindski model« finansiranja razvoja MSP.
BBNET podrazumeva da lokalna zajednica bazu podataka sa nacionalnog nivoa azurira sopstvenim podacima i time doprinese uspesnom i verodostojnom ukljucivanju preduzetnika u nacionalnu i sire mreze. Takodje, svi podaci iz ingerencije lokalne samouprave, kao i procedure rada lokalne uprave, nuzni su elementi uspesnog razvoja preduzetnistva, narocito u njegovim prvim koracima. Zato se ocekuje da ce SO Kikinda, ucestvovanjem u radu BBNET-Kikinda i pomazuci delovanje IMC-a nastaviti da demonstrira sluh za gradjansku poslovnu samoinicijativu.

Branko Komadina