U jeku hiperprodukcije statuta na BU, Fakultet veterinarske medicine je rekorder. Ima ih cak cetiri. Ni njihovi tvorci ne znaju koji je onaj pravi. A vlada?
Osvrnula bih se malo na statutom izvrsenu reorganizaciju Veterinarskog fakulteta, osmisljenu pod rukovodstvom dekana i uz pomoc »najumnijih« glava nase skole, a bogami i jedne ministarke (u pitanju je zamenik republickog ministra za nauku, a novoizabrani asistent pripravnik). Reorganizacija pripada novoj kolekciji igara iz virtualne stvarnosti. Studije sada traju sest godina a fakultet je podeljen na sest katedri (neke imaju po 20, neke po 50 clanova). Malo ezoterije ne bi bilo na odmet. Dva broja sest su vec tu, nedostaje treci. Sta mari sto se neki od predmeta po svojim programima ne uklapaju na mesto gde se nalaze. Imamo i nove predmete. Jedan se zove »Ponasanje i zastita zivotinja u vanrednim prilikama«. Ime je promenjeno u »Ponasanje zivotinja«, pa je na intervenciju jednog clana kolektiva, vraceno staro, kao mnogo adekvatnije. Predmet jos nema svoj program, na njemu se ubrzano radi, a ne zna se ni nastavnik koji ce ga predavati. Kandidata ima vise. Uvedena je i »Genetika«. Prvo se zvala »Genetika u veterinarskoj medicini«, a sada je postala »Genetika zivotinja«. Ni za ovaj predmet, ma kako se on zvao, ne znaju se ni program ni nastavnik.
I tako je vlast podeljena. Clanovi, zna se cega, dobili su svoj deo kolaca, ali problem se javlja tek sada. Ko ce da obavlja poslove? Za to je stvorena nova kategorija, vanstatutarna, odgovornih i neodgovornih nastavnika, koji, podrazumeva se, treba da obavljaju poslove bivsih sefova, ugasenih katedri. Pa ko prihvati zaduzenje. Nastavni planovi za magistarske studije, koje je pravila grupa od petnaestak zainteresovanih nastavnika i menjala tokom tri godine, odbaceni su kao losi. Nove je osmislila jedna »umna« glava za par meseci. Sta zna grupa profesora u odnosu na jednog? Prilikom izbora pojedinih rukovodilaca predmeta na magistarskim studijama primenjivalo se pravilo: sto manje kompetentan to bolje; i, naravno, ko je bio blize... Kazu »nisu vazne reference za datu naucnu oblast, sposoban je on, naucice«. Tako se III stepen pretvorio u obuku nastavnika, a ne studenata. To jeste novina! Sve u svemu jos nevidjeno, kao iz neke naopake price, iz koje su razum i misao izbegli. Ali, navici cemo se mi. A sada jedna mala digresija, kako bi slika bila potpunija. Predsednik Upravnog odbora, bivsi profesor ONO I i ONO II (ukazom dekana imenovan za profesora Etike), a nesudjeni predavac spornog predmeta »Ponasanje i zastita zivotinja u vanrednim prilikama«, vecinu sastanaka zavrsava recima Golde Mejr: »Oprosticemo vam sto ste nas ubijali, ali vam necemo oprostiti sto ste nas naterali da vas ubijamo«. Sta nam on to porucuje?

Tatjana Bozic
vanredni profesor Fakulteta za veterinarsku medicinu

Medicinski fakultet sa svojih preko 470 nastavnika i 360 saradnika-istrazivaca, jedan je od najbrojnijih (ako ne i najbrojniji) fakultet Univerziteta u Beogradu.
Po stupanju na snagu aktuelnog zakona o univerzitetu, koliko je meni poznato, samo jedan nastavnik (redovni profesor biofizike u medicini, Dusan Ristanovic) nije potpisao ugovor o radu, odlucivsi da ne iskoristi mogucnost dvogodisnjeg produzenja rada po sticanju uslova za odlazak u punu penziju.
Dok se stupanje na snagu ovog zakona ocekivalo, medju akademskim kadrom je vladala ne mala zabrinutost za njegove moguce konsekvence, kako statusne tako i po buducnost Fakulteta i Univerziteta. Tok dogadjaja, a osobito postupanje dekanskog kolegijuma i narocito drzanje dekana, profesora Radivoja Grbica, ucinili su da ova zabrinutost predje iz akutne u hronicnu (naravno: tamo gde je uopste i bilo). Dekan Grbic, naime, skrupulozno primenjuje Zakon i uopste se dosledno ponasa kao clan vladajuce partije ali to sve cini maksimalno respektujuci demokratske, liberalne i druge cenjene akademske tradicije: u visokoj meri je otvoren za komunikaciju sa clanovima Fakulteta, u stalnoj je konstruktivnoj saradnji sa katedrama i nadasve se lepo ophodi prema ljudima. Dekanski kolegijum delatno brine o mnogostrukim formama nastave, razudjenim istrazivanjima i brojnim drugim delatnostima Fakulteta, koje, uzete zajedno, obezbedjuju Fakultetu stalne prihode u uslovima cestih i visemesecnih budzetskih deficita. Kao posledica toga, redovne prinadleznosti zaposlenih nikad nisu izostale a prilicno redovno se katedrama dodeljuju sredstva za materijalne troskove nastave i koliko-toliko obnavljanje opreme.
Nikome od zaposlenih nije, koliko ja znam, nagovesteno otpustanje, a pogotovo ne znam da se to nekom dogodilo.
Nas 25 nastavnika i saradnika Fakulteta, duboko zabrinutih zbog svega sto se dogadja na Univerzitetu i u drustvu, kao i zbog mozda jos tamnijih perspektiva, okupljeno je oko profesora Ljubomira Erica, renomiranog psihijatra, plodnog naucnika i publiciste i izvrsnog pedagoga, u aktivu naseg udruzenja (UPI) na Medicinskom fakultetu.

Docent Srecko Vojvodic
sef Katedre biofizike Medicinskog fakulteta u Beogradu