Predlog najstarijeg i najuglednijeg univerziteta u zemlji, i zahtev opozicionih poslanika u Skupstini Srbije, krajem maja, kada je po hitnom postupku usvajan Zakon o univerzitetu, bio je da se odluka odlozi za jesen, kako bi se u medjuvremenu pripremio novi i svetu i veku primereni dokument. Predlog je glatko odbijen, a vladajuca koalicija je bez problema je usvojila novi zakon o univerzitetu, koji je ocenjen kao najrestriktivniji u sto sezdeset godina dugoj tradiciji visokoskolskog obrazovanja Republike. Ovaj potez vladajucih stranaka shvacen je kao demonstracija moci i disciplinovanje jednog od poslednjih centara otpora. Znalo se da ce se nakon obracuna sa univerzitetom vlast ustremiti na medije, ali se nije ni slutilo da ce se to desiti na prvom jesenjem okupljanju vesele poslanicke druzine u zdanju koje se jos uvek naziva parlamentom.
Preko vikenda, u subotu koja inace nije radni dan, zasedala je Vlada, razmotrila i usvojila Predlog zakona o javnom informisanju, a zatim je zakazala sednicu Narodne Skupstine za utorak, na kojoj je u vec vidjenom maniru usvojila Zakon, koji se ima primeniti odmah.
Onima koji su proletos bili ljuti i nisu shvatili zasto se vladajucoj koaliciji toliko zuri da donese novi zakon o univerzitetu stigao je odgovor, u vidu tek usvojenog Zakona o informisanju, kojim je zapocela duga i kisna jesen u Srbiji. Vlast sada moze mirno da spava. Prolece je daleko. Oni sto su nekada porucivali »Prolece je a ja zivim u Srbiji«, odavno su ostvarili svoju pretnju »samo da diplomiram pa cu da emigriram«. Bilo je malo onih koji su im verovali. Kako je vreme prolazilo, oni su odlazili a otpor na koji su pozivali postajao je sve slabiji, da bi u 1998. godini nestao, gotovo bez traga. Od omiljenog opozicionara do vernog koalicionog partnera Vojislavu Seselju je trebalo osam godina, isto koliko i vlasti da ugusi svaki otpor. Kada je u maju usvojen Zakon o univerzitetu, pred Skupstinom Srbije protestovalo je nekoliko stotina studenta i gradjana, a kada je u oktobru usvojen Zakon o medijima nije ih bilo vise od tridesetak. Koliko ce trajati ovaj zimski san u koji je utonula Srbija tesko je proceniti.

Studenti i zemljoradnicka zadruga

Studenti su jos 92. godine porucivali »Zatvorite televizore, otvorite oci« i »Daj mi televiziju pomericu ti mozak«, ali i »Zatvorimo se na fakultete, dok ih ima«, i pitali »Da li znate gde je vase skloniste«, pa »Dobro jutro ovo iznad vas je bombarder«, »U kom sklonistu cemo polagati ispite«, »Danas polazete ispit pred sestom flotom«. Tada, u junu 1992. godine, rat u Bosni i Hercegovini bio je tek na pocetku, ali je bilo realno ocekivati da se rat prosiri i na prostore Srbije, a iz sveta su stizale i ozbiljne pretnje bombardovanjem.
U medjuvremenu je taj rat zavrsen, ali je ostalo nereseno pitanje Kosova, i sada je tamo rat u toku. Ponovo u Srbiji strah od bombardovanja, i zatvara se jos jedan krug. Krenulo se od resavanja kosovskog pitanja a zavrsava se resavanjem kosovskog pitanja. Poslo se iz Univerzitetskog komiteta SKJ a zavrsilo u Univerzitetskom komitetu JUL-a. Cak su i akteri isti. Nekadasnji clanovi Predsednistva UK SKJ, sada su rektor BU dr Jagos Puric i prorektori dr Nikola Ristic i dr Predrag Djordjevic.
Delegaciju Studentskog protesta 1992. godine primio je tadasnji predsednik Srbije, a sadasnji predsednik Savezne republike Jugoslavije, Slobodan Milosevic i, dokazalo se, sasvim iskreno rekao: Mi u Srbiji ne pravimo hijerarhiju i ne pravimo gradjane prvog, drugog, treceg reda - nama su svi gradjani jednaki. Prema tome, vi kao profesori Univerziteta za mene ste potpuno jednaki u politickoj volji kao i svaki seljak sirom Srbije ili kao svaki radnik sirom Srbije. Ne moze vase misljenje biti starije od misljenja radnika ili seljaka niti, moram to da vam kazem, sasvim otvoreno, smatram ovakvu konsultaciju ili ovakav razgovor vaznijim od razgovora sa radnicima u nekom preduzecu ili sa seljacima, sirom Srbije. Svi zajedno, gradjani Srbije, mogu da odlucuju o svojoj sudbini onako, kako oni vecinski smatraju da je ispravno i potrebno za ovu Srbiju.
Predsednik Republike Srbije tada je nedvosmisleno rekao da za njega univerzitet nema veci znacaj od zemljoradnicke zadruge, i kad god mu je trebala podrska za neki od »velikih poduhvata«, obisao bi poneku, sreo se sa gradjanima sela i clanovima zadruge. Pre nekoliko dana je, posto je »svoj narod« sludjen od straha »spasio« od sigurnog bombardovanja, i jakog i neplaniranog zemljotresa porucio da sada treba graditi, novo i lepse, a da je sve sto se dogodilo samo pomoglo da se ono sto je bilo sklono rusenju brze i srusi.
Moze mu se verovati. On na svom politickom putu nista nije popravljao. Samo je rusio. Od razdrmane drzave, preko ruinirane privrede do univerziteta. Sve je sruseno do temelja. Pocetak radova na izgradnji novog, prema starim i tudjim projektima, danas izgleda kao beogradska Miticeva rupa. Ogradjeno visokom vec zardjalom ogradom, da prolaznici ne mogu videti sta se iza dogadja. Nekadasnji investitori su iz raznih razloga odustali, a kada i gde ce se naci novi, niko i ne pomislja. Propisan je novi porez, mora se odrzati obecanje.

Novi rektor

Novi rektor Beogradskog univerziteta, dr Jagos Puric, nedavno je kao gost tribine Tanjuga »potvrdio« da na univerzitetu nema nikakvih problema. Novi zakon o univerzitetu, koji je krajem maja usvojen u Skupstini Srbije, po misljenju rektora, sprovodi se bez problema. Obustava rada sedamnaest profesora na Pravnom fakultetu, koja traje vise od sedam nedelja i koja je rezultirala otkazima za cetvoro profesora, suspenzijama za jos devetoro pobunjenih i jednim ekspresnim penzionisanjem, kao i odbijanje oko 140 nastavnika sa ostalih fakulteta BU da potpisu ugovor o radu, kao drugaciji vid otpora istom zakonu, po svemu sudeci ne brinu zakonodavce i njihove sprovodioce. Ni reagovanja iz najznacajnijih univerzitetskih centara sveta koji takodje tvrde da je novi zakon o univerzitetima u Srbiji, u potpunom nesaglasju sa visokoskolskom tradicijom, ne brinu.
Zakonom su fakulteti stekli poziciju koju imaju drzavne visokoskolske ustanove u svetu i, kad je rec o nastavi i naucnoj delatnosti, gotovo da nema fakulteta s vecom autonomijom od nasih. Oni su u svemu samostalni i moglo bi se reci, pravi univerziteti u malom - tvrdi rektor najstarijeg i najuglednijeg univerziteta u zemlji. Istim povodom i na istom mestu, kao gost na tribini drzavne novinske agencije, rektor BU je rekao da u odnosu na ukupan broj zaposlenih, samo je nesto oko tri procenta izrazilo svoje nezadovoljstvo odbijajuci da potpise ugovor o radu.
Ni reci o tome da je na Pravnom fakultetu u Beogradu samo u septembru resenja o otkazima dobilo cetvoro nastavnika, da je jos devetoro suspendovano i da je jedan profesor penzionisan, da protest zapocet pre sest nedelja i dalje traje, a da prema najavljenim izrazima solidarnost sa otpustenima i dekanovom tumacenju Zakona ovaj fakultet moze ostati bez 25 nastavnika od ukupno 99 zaposlenih. Na Filoloskom fakultetu, dekan je odlucio da iz nastave udalji sve zaposlene na Katedri za opstu knjizevnost sa teorijom knjizevnosti, sto je petnaest nastavnika i saradnika i jos toliko usamljenih pojedinaca sa drugih katedara na fakultetu koji su odbili da potpisu ugovor o radu. Ovi, do sada kaznjeni profesori potrazili su neki oblik pravne zastite, a ni mediji nisu bili skrti u izvestavanju. Na Filozofskom fakultetu ugovore o radu nije potpisalo oko 70 nastavnika i saradnika, valjda je to jedan od ona cetiri fakulteta gde vise od petoro nije potpisalo. Vlast je sudeci po ovoj rektorovoj izjavi, ipak, ugovore o radu protumacila kao dokaz lojalnosti, ali jos uvek ne zna sta ce sa onima koji su odbili to da ucine.
Mogao je rektor ipak nesto saznati, osim ako ove kazne nisu stigle za »strancarenje«, kako su vecinu kaznjenih vec optuzili dekani fakulteta sa kojih su izbaceni. Gostujuci na tribini Tanjuga, dr Puric je potvrdio da se novim zakonom o univerzitetu ukida »strancarenje«, a ranije ga je bilo i znatno je otezavalo rad.
Tvrdio je dr Puric i kako je buducim akademcima obezbedjen evropski standard, ali da novi zakon trazi i vecu odgovornost studenata i stroza pravila studiranja, ali da zato »vise niko nece moci na teret drzave da studira deset ili petnaest godina«.
Profesori kojima plate kasne i po nekoliko meseci, a primera radi sindikat zaposlenih na Filoloskom fakultetu je sredinom septembra zapretio dekanu generalnim strajkom zbog neisplacenih licnih dohodaka za mesec jul, verovatno su pomislili da oni i njihov rektor zive u razlicitim zemljama ili rade na razlicitim univerzitetima. Studenti kojima je obezbedjen evropski standard, zaista ce pozeleti da studiraju na univerzitetu »gosta tribine Tanjuga«, kao sto su jednom vec pozeleli da zive »u zemlji Drugog dnevnika«.

Zaboravljeni policajci

U velikoj zurbi oko usvajanja novog zakona o visokom skolstvu, vlastima se ipak, dogodio propust. Zaboravljena je Policijska akademija, ciji su studenti, po oceni potpredsednika Vlade dr Ratka Markovica, njegovi najbolji studenti. Zato je na ovom jesenjem zasedanju Parlamenta greska ispravljena. Usvajanjem Zakona o Policijskoj akademiji, po hitnom postupku, poslanici su blagodeti najnovijeg zakona o visokom skolstvu u Srbiji ucinili dostupnim i policijskoj inteligenciji.
Generalna parola protesta iz 1992. godine bila je »Dosta«. Parola sledeceg univerzitetskog protesta, uzrokovanog otkrivenom izbornom kradjom na izmaku 1996, i pocetkom 1997. godine bila je »Beograd je svet«. Tihi, kratkotrajni i malobrojni ovogodisnji studentski protest, kada se pokusalo spreciti usvajanje najnovijeg zakona o univerzitetu, studenti su zavrsili rezignirani, vezivanjem zutih traka oko ruku. Broj profesora koji im se pridruzio bio je nesrazmerno mali. Generalni strajk zapoceli su, i brzo obustavili, samo zaposleni na Filozofskom fakultetu. Mozda ocena jednog od ucesnika Studentskog protesta 92. otkriva razloge: To svedoci samo o tome da su profesori (sa casnim izuzecima) zastupali neke druge interese a ne interese zajednice kojoj pripadaju... Propustena je istorijska sansa i istorijska odgovornost lezi na tadasnjim univerzitetskim vlastima, odnosno na profesorima BU. Njihovo ponasanje u vezi sa zakonom bila je sustinska negacija Univerziteta. Zato se imajuci sve ovo u vidu, kao zakljucak moze reci da Studentskom protestu 92. nije dozvoljeno da proizvede trajnije posledice po univerzitet.
A istim povodom profesorka Zagorka Golubovic tada je napisala: Pitanje univerziteta je, medjutim, deo sireg pitanja - o zaustavljenim demokratskim procesima u drustvu kao celini. Zato je neshvatljivo da su gotovo sve opozicione partije ostale ravnodusne na ovo sto se dogadja sa Univerzitetom buduci da ukidanje autonomije Univerziteta predstavlja jedan od zavrsnih cinova gasenja nade u demokratiju. Vlada se postarala i za to da progna politiku sa univerziteta zabranom osnivanja i delovanja politickih partija na Univerzitetu, sto joj nimalo nije smetalo da osnuje »Klub socijalista sa Univerziteta, koji zdusno deluju u interesu vladajuce stranke«.
Kasnije je formirana univerzitetska levica, pa Komitet JUL-a , da bi se sve zavrsilo preuzimanjem vlasti na visokoskolskim ustanovama. Ovim povodom, dr Zagorka Golubovic je nedavno rekla: I prica da se ovaj zakon nece moci sprovesti i da ovo ludilo ne moze dugo da traje samo je puka racionalizacija vlastite pasivnosti i nespremnosti da se tome odupre i spreci propadanje univerziteta. Cinjenica je, medjutim, da u ovom ludilu ima sistema i da je sadasnja vlast veoma dobro naucila tehnologiju monopolskog vladanja, sto se potvrdilo i efikasnim zavodjenjem nove uprave na univerzitetima i fakultetima.
Potvrda je stigla brze nego sto se moglo ocekivati, u vidu Zakona o javnom informisanju. Vlast sada konacno moze da odahne. Krug je zatvoren. Jesen je stigla u Srbiju.