Nedavno sprovedena anketa u kragujevackim osnovnim skolama pokazala je da svaki treci osnovac dolazi u skolu gladan, bez dorucka i bez novca za uzinu. Za djacku kuhinju treba izdvojiti od 40 do 60 dinara, sto mnogi roditelji, sa potpuno osiromasenim kucnim budzetom, ne mogu da priuste svojoj deci. Podatak dobijen u sprovedenoj anketi najbolje ilustruje socijalnu sliku Kragujevca, grada nezaposlenih.

Bez posla 40 000 ljudi

U gradu na Lepenici, nekada velikom industrijskom centru, sada je bez posla oko 40 000 ljudi, od kojih je vecina kvalifikovanih radnika u najboljem zivotnom dobu od 25 do 35 godina.
Po visini zarada Kragujevac je zauzeo stoto mesto u Srbiji i zaostaje za republickim prosekom za 30 procenata. Situacija je mnogo losija za one koji koriste takozvano placeno odsustvo na koje su poslati mimo svoje volje. U »Zastava automobilima« 8000 radnika, koji se vise godina nalaze »na cekanju«, prima mesecno 212 dinara, dok radnici »Zastava namenski proizvodi«, za koje nema posla, 360 dinara.
U istom mesecu potrosacka korpa je iznosila 2111 dinara, sto je 2,55 prosecne zarade. Podaci pokazuju da je za ishranu jednog clana domacinstva trebalo u avgustu izdvojiti 500 dinara, sto je 60 procenata od prosecne zarade u tom mesecu. Za stan od 50 metara kvadratnih troskovi komunalnih usluga iznosili su 500 dinara, ne racunajuci poslednja poskupljenja koja ce se i te kako odraziti na i ovako slabe kucne budzete.

Lokalna vlast nemocna

Svesni situacije u kojoj se nalazi ceo grad, lokalna vlast cini koliko moze ne bi li pomogla najugrozenijima. Pomoc koja stize predstavlja kap u moru sve vece socijalne bede u kojoj su deca najugrozenija.
Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada Borivoje Radic istice da bez pokretanja ukupne proizvodnje, a posebno »Zastave« ne moze da se ocekuje bitna promena socijalne slike grada. Izrazavajuci zaljenje sto su ingerencije lokalne vlasti u toj oblasti zanemarljive, Radic istice da sama cinjenica da polovina radno sposobnog stanovnistva ne radi, dovoljno govori o ozbiljnosti situacije.
Radic istice da su socijalni problemi prevazisli mogucnost lokalne vlasti koja cini koliko moze, maksimalno nastojeci da se pomogne najugrozenijima. »Problem je u tome sto je citav grad socijalni slucaj, a svesni smo da problem 'Zastave' ne moze da se resi bez promene politike u vrhu vlasti.«
Zbog sve veceg siromastva stanovnistva gradonacelnik Veroljub Stevanovic izjavio je da se mogu ocekivati velike socijalne tenzije, posebno u uslovima kada se ocekuje jos gora situacija pred nastupajucu zimu. Stevanovic je optuzio republicku vladu da je odgovorna za sve vecu bedu stanovnistva i posebno prozvao radikale ocenjujuci da su »ostrasceni i nesposobni za poslove u vladi koji su im povereni«.

Najugrozenija deca

Svaki treci gladni osnovac u skolskoj klupi je nasa stvarnost. O njoj najbolje govore upozorenja iz kragujevackog skolskog dispanzera o tome da je mnogo neuhranjene dece. Doktor Ljubica Timko kaze da »nije tesko prepoznati gladno dete«. U izjavi Radio Kragujevcu doktorka Timko je ocenila »uzasnim« to sto roditelji imaju sve manje mogucnosti da svojim skromnim zaradama obezbede normalnu egzistenciju svojoj deci. Ona je ocenila da je najgore sto kod roditelja i dece preovladjuje stid od sopstvenog siromastva, koje se brizljivo krije od drugih. Istovremeno, manji broj dece ima vise nego sto im je potrebno.
Gradska organizacija Crvenog krsta svoju aktivnost posebno usmerava na obezbedjenje sredstava za besplatne djacke kuhinje za one malisane kojima je to neophodno.
»Uspeli smo da preko nase organizacije obezbedimo besplatne uzine za 2500 osnovaca, sto je nedovoljno ako se zna da u Kragujevcu 20 000 dece pohadja osnovnu skolu«, rekla je Ljiljana Krstic, uz napomenu da »nemate sta vise da uzmete da biste drugom dali«. Da bi ilustrovala kolika su sredstva potrebna za obezbedjenje djackih uzina, ona istice da je sav novac prikupljen u akciji »Za srecnije detinjstvo« namenjen obezbedjenju besplatnih uzina za 2500 malisana u jednom mesecu.
Ona istice da je sve veci broj ljudi koji se obraca za pomoc i da je samo u prvoj polovini godine preko Crvenog krsta organizovana pomoc za 13 846 ljudi u vrednosti od 1,85 miliona dinara.
Uz konstataciju »sve je to nedovoljno«, Krstic istice da je morao da se smanji i broj korisnika narodnih kuhinja. »Od 1350 koliko je koristilo jedan obrok na pocetku godine, sada je broj korisnika smanjen na 840, jer se medjunarodna pomoc umnogome smanjila«, izjavila je Ljiljana Krstic.
Socijalnu sliku grada upotpunjuje i oko 5000 izbeglica od kojih je oko 600 smesteno u kolektivnim prihvatnim centrima, gde su uslovi sve tezi.

Olivera S. Tomic