Nada i nadanje

Ono sto je video na Kosovu tokom svoje nedavne misije americki drzavni podsekretar g. Satak je uporedio ne sa Bosnom nego sa - Ruandom; i diplomate manjega ranga i sa manjim iskustvom klone se prejakih poredjenja; sva je prilika da je ambasador imao neke razloge za svoje poredjenje; elektronski mediji svakog casa salju u svet ogromne kolicine - to je tesko meriti - snimljenog materijala i slika je ista iz dana u dan - kolona izbeglica, njih je vec stotinu hiljada, razorena sela, pobijena stoka, uzas Orahovca, Belacevca, Klecke ili Glodjana; policajac umesto sudskog vestaka premece kosti, delove ljudskog tela, a vredni snimatelji upravo mazohisticki neguju detalj; to umece nekada ide - horribile dictu! - do perverzije; samo nema imena, tacnog broja niti rodbine da se oglasi - ljudi su "objekti" ; elitni diplomata, naravno, zna da i jedna i druga strana cine nasilje - a da su slike istinite. Sumorne, grozne i mracne slike - istinite jer u jamama su zrtve - ubijaju svaku nadu i seju beznadje.

U drugom ogledalu, u domacem rezimskom i »opozicionom«, ta slika je ista, to je isti snimljeni »materijal« o razorenim selima, pobijenim civilima, ali je propratni tekst nesto izmenjen; zapravo, vesto je iskorisceno ono pravilo iz Orvela - rat je mir a mir je rat; i tu zapocinje i danima vec traje trka politicara cija je patriotska hipertenzija dostigla opasan podeok na skali merenja; tuzni lider SPO je obznanio »nalog medjunarodnoj zajednici« - bukvalno se tako izrazio - i iz veceri u vece se cudi sto ona po njemu ne postupa; recnik mu je - i ne samo njegov - nekadasnji komitetsko-oznaski, rasisticko-huskacki, u kojem dominiraju glagoli pobiti, likvidirati, iskoreniti, saseci, istrebiti; uz slike idu i naslovi novina - »SPS i JUL organizuju humanitarnu pomoc za Kosovo«; da je ziv, Orvel bi im pozavideo na ovoj frazi.

Beznadje seze sve dublje i sve je manje znakova nade koji bi ponudili neko ohrabrenje.

Nada se gubi, ali i kada je na najtanjoj niti ona cuva u sebi nesto od svog smisla; nista u strukturi jezika nije slucajno - reci nada i nadanje su iz istog semantickog polja, ali nisu iste; prvu su lingvisti definisali kao apstraktnu imenicu, dok je druga tipicna glagolska imenica; to znaci, jednostavno, nadati se ali nesto i ciniti, ne uljuljkivati se, ne uspavljivati sebe vec delati.

Postoji, ipak, tracak nadanja da Ruanda na legendarnome polju krvavih bozura nece biti stvarnost koja predugo traje.

Mirko Djordjevic