Klopka

Selo Klecka na Kosovu postalo je odnedavno simbol zlocina. Poslednji vikend u avgustu protekao je u znaku horora. Vest da je u pomenutom selu pronadjeno stratiste prostrujalo je medijima. TV Studio B emitovao je disketu sa saslusanja osobe osumnjicene za zlocin koja ga priznaje i opsirno i detaljno opisuje (ukljuciv i sakacenja i silovanja). Ubrzo su se propagandnom uraganu prikljucili i stampani mediji, pljustale su zestoke osude ne samo zlocina vec i njegovih pocinilaca, iako nije utvrdjeno - imenom i prezimenom, kao i sudski utvrdjenim dokazima - ni ko su zrtve ni ko su pocinioci. Nametao se utisak da je ovaj zlocin ravan onima iz Dahaua ili Ausvica, Jasenovca ili citavih GULAG-a. A svako ko bi izostao iz horske osude, osumnjicen je za podrsku zlocina i zlocinaca.

Zlocin, dabome, zasluzuje osudu. Ishitrene presude i propagandne kampanje, medjutim, smanjuju sansu ne samo za ozbiljnu i efikasnu osudu zlocina, nego i za sudsko kaznjavanje zlocina. Propagandni linc tome ne sluzi. Razumni ljudi, pre svega domaci a ne samo strani eksperti, zalozili su se za ozbiljnu i odgovornu istragu, rizikujuci da i sami potpadnu pod verbalni linc. I to i sa onih strana sa kojih istovremeno stize stalno zaklinjanje u politicka a ne nasilna resenja ionako vec do usijanja dovedene krize na Kosovu.

Valja se ovim povodom podsetiti da rec »klecka« ima jedno znacenje merodavno za ovu situaciju. »Kleckom« se naziva, znaju to ponajbolje pastiri, komadic drveta koji se vezuje za ogrlicu pasa-cuvara stada da ne bi prebrzo trcali i stado rasterivali, umesto da ga okupljaju. Brzina, dakle, nije uvek pozeljna i preporucljiva, ponajmanje u ljudskim poslovima.

Vasilije Popovic