Srbija na osami

Crna Gora i Republika Srpska vise puta su dale dokaze da zele da se odlepe od svoje autoritarne proslosti i da najzad stanu na put demokratskog razvoja. Mozda ce uskoro da dodje do nekog dogovora o Kosovu - da se legalne politicke institucije osnaze i osove na sopstvene noge, da se postuju zakoni i da se, uz pomoc medjunarodne zajednice, odrze izbori. U tom slucaju Srbija ce ostati sasvim sama u svom nepromenjenom mraku.

Da li ce nas Samodrzac tada moci najzad da odahne sa olaksanjem i da se preda bezbriznoj opustenosti, neuznemiravan vise od tog strasnog, velikog sveta? Svakako nece. Sta, zapravo, moze da nastane? Mozda odgonetanje nase buducnosti trazi domisljatost jednog mastara ili preciznost jednog analiticara. Ali, i bez toga jedno je sigurno: i ako bude ostala sama u demokratskom okruzenju, Srbija, ipak, ne moze tek tako da bude prepustena sama sebi. Od nje ce i dalje mnogo toga zavisiti, recimo, konacna sudbina sporazuma o Kosovu, odnosi sa Crnom Gorom, koji mogu da postanu izvor novih zala, razvoj prilika u Republici Srpskoj, sto znaci i u celoj Bosni i Hercegovini. Da i ne govorimo o mogucnom uticaju Srbije na balkanske susede opterecene raznim traumama i jos daleko od prave stabilnosti.

U tako rovitoj situaciji svet ne moze dopustiti sebi luksuz da bude ravnodusan prema onome sta se ovde odigrava.

Dragos Ivanovic