Privatizacija, srpski slucaj

Lako cemo se dogovoriti, samo da ne cuje niko

U Srbiji funkcionise samo jedan zakon o privatizaciji - zakon tajnog profita. Pod privatizacijom se kod nas najcesce podrazumeva obicna prodaja javnih dobara. Prodaja bez javne licitacije, bez objavljivanja potpisanih ugovora, bez javne kontrole potrosnje prikupljenih sredstava...

Proslogodisnja prodaja 49 odsto akcija Telekoma »Srbija« je obrazac kako vlast raspolaze javnim preduzecima. Tada je, uz potpuno bezrazlozno samohvalisanje, obnarodovano da je ovo najprofitabilnije preduzece u Srbiji prodato za 1.568.000.000 DEM i to stranim partnerima - »Telecom Italia S.p.A.« (29 odsto) i Hellenic Telecommunications Organization S.A. (20 odsto) (Politika, 8. 07. 1997). Iz vlade Mirka Marjanovica, i od ministra Milana Beka, jednog od glavnih aktera ove prodaje, nikada nije »procureo« u javnost nijedan detalj ugovora. Nista nije receno o sredstvima koja su gradjani ulagali u PTT infrastrukturu, o obavezama stranih partnera u pogledu ulaganja u modernizaciju telekomunikacija, o politici cena telefonskih usluga...

Godinu dana kasnije se ispostavilo da je Vlada na celu sa premijerom i odgovornim ministrima, obmanula gradjane Srbije. Iz, za sada, neobjasnjenih razloga nasi drzavni cinovnici su obnarodovali da je Telekom »Srbija« prodat Italijanima i Grcima, a ovih dana se otkrilo da su u stvari u pitanju firme iz Holandije i Grcke (Demokratija, 27. i 28. 08. 1998).

Nepovoljni detalji Ugovora su isplivali u javnost sa neocekivanim poskupljenjem telefonskih usluga od 92,5 odsto koje je pravdano (nezakonitim) uskladjivanjem sa kursom marke. Tada je nevoljno i posredno priznato da se srpski vlasnici sa 51 odsto akcija ne pitaju gotovo nista, jer kako drugacije tumaciti objasnjenje da su razliku izmedju domacih cena i cena u svetu za telefonski razgovor, kako je to nevino i naivno izjavio Milos Nesovic, direktor Telekoma »Srbija«, »i nasi strateski partneri uocili« i dodao da ce ova »greska« biti ispravljena, te da ce se rekonstrukcija kompletnog tarifnog sistema ubrzo obaviti, ali da to zavisi od akcionara.

Jedan od najaktivnijih u prodaji srpskih telekomunikacija, tadasnji ministar, Milan Beko je posle dolaska radikala u Vladu Srbije sklonjen na manje znacajno mesto. Njegove »poslove« su preuzeli vlasnici patenta »Kiosk Srbija«. I »radovi« su poceli, rezultata vec ima. Pise Politika od 10. septembra u tekstu pod naslovom »Ponudjen otkup konkretnog paketa akcija Fabrike cementa u Beocinu« (kao da postoji i neki apstraktni paket): »Potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav Seselj primio je juce u Vladi Republike Srbije predstavnike poznate multinacionalne kompanije RMC international Cement Ltd. iz Londona, gospodina Slobodana Krunica, v. d. direktora RMC kompanije u osnivanju i finansijskog savetnika za ulaganja u SRJ«. Ponudu za ucesce u privatizaciji Fabrike cementa u Beocinu, ovog domacoj javnosti nepoznatog biznismena i v. d. direktora »poznate kompanije u osnivanju« (kako to lepo ume da objasni najveci medijski gigant na Balkanu) da uposli lokalno stanovnistvo, uz poseban osvrt na zastitu zivotne sredine, potpredsednik Vlade je proglasio za najpovoljniju. Na kraju ove informacije stoji da je u razgovorima ucestvovala i ministarka za ekonomsku i vlasnicku transformaciju Jorgovanka Tabakovic. Ona ista koja ne zna nijedan detalj ugovora o prodaji Telekoma »Srbije«.

I ko kaze da sve tece, sve se menja.

Zoran M. Markovic