Otpor demokratski izabrane vlasti nasilju rezima

Uvodjenje prinudne uprave u Titelu bio je povod za razmatranje pravaca iz kojih ce slediti novi udari rezima na opozicione opstine i gradove i da se istovremeno utvrdi strategija lokalnih vlasti i demokratske opozicije kako bi se zastitila izborna volja gradjana izrazena na lokalnim izborima od pre dve godine. Clanovi Saveta zakljucili su da se Ustavnom sudu Srbije pruza sansa da savesno i odgovorno odluci o predstavci legalno izabrane vlasti u Titelu. Podrzan je nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi koji bi trebalo da bude usvojen 17. novembra u Kikindi, na dvogodisnjicu pobede opozicije na lokalnim izborima. U medjuvremenu, jos jedna sednica Saveta odrzace se u Somboru, na poziv predsednika SO, Gorana Bulajica

Smenjivanje opstinske vlasti u Titelu izazvalo je veliku paznju predstavnika lokalnih vlasti iz 21 grada (Arilje, Bajina Basta, Beograd-Vracar, Beograd-Palilula, Beograd-Cukarica, Cacak, Jagodina, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Lucani, Nis, Novi Sad, Pozega, Sokobanja, Sombor, Subotica, Titel, Uzice, Zrenjanin, Zabalj). Oni su izrazili spremnost da pomognu legalnim vlastima u Titelu i posvete vecu paznju informisanju gradjana o »slucaju Titel« koji postaje paradigma nasilja rezima nad lokalnim sredinama. Nebojsa Popov je obavestio Savet da su on, Mirko Bajic i Paja Francuski boravili u Titelu, razgovarali su sa funkcionerima i odbornicima i proucili obimnu dokumentaciju. Popov je rekao da se u napadima na opstine raspoznaju razlicite strategije. Radikali se zalazu za izbore da bi prigrabili sto vise vlasti, dok SPS ne zuri sa izborima, ali cini sve da povrati ono sto je izgubio. Tako, na primer, Dragan Tomic, predsednik Skupstine, govori o »izgubljenim gradovima«, koje bi da povrate - i silom. Zato se i organizuju stalne harange u medijima kojima su najcesce izlozeni Pancevo, Cacak, Pirot, Zrenjanin...

Zivkovic je naglasio: »Ne smemo dopustiti da nas lako zbace. Oni koji to pokusaju u Nisu, morace da prodju kroz 'sacice' nekoliko hiljada ljudi, i tu odbranu preporucujem svima. To nije poziv na bunt i gradjanski rat nego za ocuvanje rezultata izbora«

Ponocni upad

Marko Selakovic, potpredsednik legalno izabrane vlasti u Titelu podsetio je da ne postoje razlozi za uvodjenje prinudne uprave jer su sednice skupstine odrzavane redovno, gradjanima nisu uskracena zakonska i ustavna prava, izvrsni odbor i ostali organi radili su zakonski. Saradnje sa socijalistima nije bilo jer je oni nisu hteli. U ponoc 13. jula grupa od po tri clana SPS, JUL-a i radikala upala je u opstinu, pracena milicijom. »Izbacili su opstinsko obezbedjenje i odbornike, a mene oterali«, kaze Selakovic. U Perlezu mi je danas »ispracaj« licno priredio komandir milicije. Oni imaju sve informacije o nama, o nasem kretanju, prete da ce me proterati iz Titela, a svrgnutog predsednika gradske vlade, jos uvek poslanika pokrajinske skupstine, Stevu Marjanova, da ce proterati iz Vojvodine.

Gradjani se ne mire sa nasiljem nad opstinom, ali ne smeju da stanu i razgovaraju sa nama. Neki direktori su siledzijski oterani i suspendovani, dok je direktora komunalnog preduzeca iz firme izbacila milicija. Dugogodisnjoj maticarki preceno je anonimno telefonom i telegramima dok je nisu prinudili da podnese ostavku. Radnici obezbedjenja podvrgnuti su disciplinskim postupcima zato sto su nas pustili u opstinu, a nas funkcionere i nase porodice zele materijalno da dotuku, rekao je Selakovic. On je apelovao na Savez slobodnih gradova i opstina da ne dopusti da se ponovi slucaj Titela i zamolio da ova asocijacija nadje nacina da zbrine porodice ljudi koje rezim ugrozava.

Predsednik SO Uzice Milan Nikitovic, predstavljajuci grad, rekao je i ovo: Pre rata, Uzice je posle Maribora bio najveci uvoznik i izvoznik. Sada u gradu funkcionise samo sest javnih preduzeca, sve ostalo je na niskim granama. Kad su pali giganti, dobili smo veliki broj socijalnih slucajeva, pa je Uzice posle Kragujevca grad sa najvecim problemima. Uprkos svemu, nova lokalna vlast uspeva da odrzi funkcije grada. Mi ne delimo plate i penzije, ali se trudimo da stvorimo ambijent u kojem ce ljudi normalno ziveti, rekao je Nikitovic.

Zoran Zivkovic, gradonacelnik Nisa, rekao je da slucaj Titela pokazuje da je Savez slobodnih gradova i opstina vrlo bitan cinilac za ocuvanje izborne volje gradjana »i jedini i najveci zastitnik onoga sto radimo«. Kada sam ministarku za lokalnu samoupravu Gordanu Pop-Lazic pitao sta se desava u Titelu, ona mi je odgovorila: »Ko ste vi da to pitate«. Rekao sam da sam clan Saveza, potpredsednik DS i gradonacelnik Nisa, na sta mi je uzvratila: »Vi time ne treba da se bavite«. Zivkovic je zamolio vojvodjanske funkcionere koji su blize Titelu da zbrinu najugrozenije pojedince iz Titela i nadju im posao. Selakovica i Momirova pozvao je da na niskoj TV ispricaju gradjanima kakvim su pritiscima izlozene lokalne vlasti. Zivkovic je naglasio: »Ne smemo dopustiti da nas lako zbace. Oni koji to pokusaju u Nisu, morace da prodju kroz 'sacice' nekoliko hiljada ljudi, i tu odbranu preporucujem svima. To nije poziv na bunt i gradjanski rat nego za ocuvanje rezultata izbora«.

Stojanovic smatra da u Savezu ima gradova »koji su poslusnici rezima« i da o tome treba raspravljati

Nije me strah...

Zoran Micovic (Arilje) smatra da probleme ne pravi samo Skupstina Srbije nego i Vlada. Ispricao je kako su ga predstavnici saveznog ministarstva za saobracaj i veze odveli u policiju gde su mu rekli: »Ti si razuman covek«, da se ne bi odupirao ukidanju lokalne radio-stanice. Istu takvu, »ilegalnu« - koja je u vlasnistvu clana JUL-a, inspektori su ostavili da radi, rekao je Micovic. Podsetio je da je opozicija u Arilju pobedila socijaliste u svemu, u svim oblastima, ali da to ne zaustavlja samovolju republicke vlasti. Micovic je takodje pozvao potpredsednika i sekretara SO Titel, Marka Selakovica i Zlatomira Momirova, da na pozeskoj TV ispricaju sta im se dogodilo.

Snezana Mitrovic je upitala sta da se radi ako deo odbornika koalicije Zajedno prizeljkuje prinudnu upravu i kako da se u takvom slucaju sacuva vlast dobijena na lokalnim izborima? »Deset odbornika SPO Jagodina napustilo je svoju stranku i pokusalo da napravi koaliciju sa JUL-om, tako da sa strahom ocekujem narednu sednicu opstinske skupstine«, rekla je Snezana Mitrovic

Mihajlo Stojanovic, predsednik SO Sokobanja izrazio je strahovanje zbog razjedinjenosti opozicije zbog cega Titel verovatno nece biti poslednji u nizu gradova koji su pali. Zalozio se da se ovom slucaju posveti puna paznja i dodao da slobodni gradovi ne zele da budu komunalna preduzeca ove republike. Nije me strah, nece oni tako lako uzeti vlast u Sokobanji. Ako zele borbu - imace je, rekao je. Stojanovic smatra da u Savezu ima gradova »koji su poslusnici rezima« i da o tome treba raspravljati. Istovremeno, zamerio je sto Savet nije zasedao tri meseca.

Goran Bulajic, predsednik SO Sombor, rekao je da je Titel odabran za rusenje jer je daleko i od nasih i od ociju medjunarodne zajednice, i da se sve desilo »u letnjoj semi«. On smatra da asocijacija gradova mora da sacini strategiju odbrane od napada rezima.

Caslav Popovic, predsednik novosadske vlade izjavio je da zali sto ranije nije dolazio na sednice Saveta. Prema njegovim recima, rad u Savezu gradova treba shvatiti ozbiljno i u njegove aktivnosti uvuci »nase vise instance«. Diskutujuci o predlozenim resenjima Zakona o lokalnoj samoupravi, Popovic je rekao da gradonacelnik treba da dobije veca ovlascenja, na primer pravo da imenuje sefove sluzbi. Gradonacelnika koga biraju gradjani nece moci da lobiraju stranke, istakao je Popovic.

Vladimir Ilic, sekretar SO Kraljevo, rekao je da se Savez nije dovoljno angazovao i da ljudima u Titelu treba pruziti znake ohrabrenja. Tome moze da doprinese i TV Kraljevo koju prati skoro milion gledalaca. Dodao je da se protivnici lokalne vlasti u Kraljevu sluze i lazima i podmetanjem i da pokusavaju da diskredituju pojedince, ali da nova vlast opstaje uprkos tesnoj vecini.

Ko prizeljkuje prinudnu upravu

Na nezavidnu situaciju u kojoj se nalaze odbornici, razapeti izmedju odgovornosti pred biracima i politike stranaka, ukazali su, osim predsednika SO Sokobanja, i Ljubivoje Jovanovic, direktor Kulturnog centra Arilje, i Snezana Mitrovic, potpredsednica SO Jagodina. Jovanovic je rekao da su »maticne stranke pomogle da se sve ovo desi« i da je SPO razbio lokalni odbor stranke. Kako da se mi ponasamo u ovakvim slucajevima, izneo je svoju nedoumicu Jovanovic. Snezana Mitrovic je upitala sta da se radi ako deo odbornika koalicije Zajedno prizeljkuje prinudnu upravu i kako da se u takvom slucaju sacuva vlast dobijena na lokalnim izborima? »Deset odbornika SPO Jagodina napustilo je svoju stranku i pokusalo da napravi koaliciju sa JUL-om, tako da sa strahom ocekujem narednu sednicu opstinske skupstine«, rekla je Snezana Mitrovic.

Mirko Bajic, predsedavajuci Saveza slobodnih gradova i opstina, rekao je da je ministarka za lokalnu samoupravu dala zabrinjavajucu izjavu koja najavljuje nove obracune sa slobodnim opstinama. Ona je, naime, rekla: »Mi cemo ubuduce tako raditi da sastav veca opstina bude adekvatan republickoj vladi«. Ova izjava znaci da se priprema nova kradja, nezavisno od glasova gradjana, dodao je Bajic pledirajuci za jedinstvo na lokalnom nivou. Bajic je obecao da ce predsednistvo Saveza iznaci najadekvatniji nacin da se ostvari podrska Titelu i pojedincima iz tog grada. Zlatomir Momirov (Titel) zahvalio je clanovima Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina na podrsci, a posebno Zoranu Zivkovicu koga su odbornici opstine Titel proglasili vitezom demokratije zbog njegovog javnog obracanja i solidarnosti sa gradjanima Titela.

Sednici Saveza prisustvovao je i Stiven Rozenberg, direktor projekta americke nevladine organizacije za razvoj lokalne samouprave. Sediste ove organizacije za Jugoslaviju nalazi se u Kragujevcu.

Zakon o lokalnoj samoupravi

Pravni odbor Saveza sacinio je nacrt ovog dokumenta u koji su ugradjena pojedina resenja iz predloga istovetnog zakona koji je izradila Nova demokratija, kao i iskustva nekih zapadnih zemalja sa razvijenom lokalnom samoupravom. Duh zakona naglasava znacaj lokalne zajednice i njenu vecu samostalnost i nadleznosti, narocito kada je rec o upravljanju finansijskim sredstvima i organizaciji zivota na lokalnom nivou. Drugim recima, Zakon odstupa od sadasnjeg ustava i vazecih zakona jer je jedino tako mogao da izrazi nove intencije. Zakon se ne bavi pitanjima teritorijalne autonomije jer ce taj problem morati da se resi drugim zakonima. Autori teksta posli su od cinjenice da u svetu opstine i gradovi raspolazu imovinom, pa je to resenje ugradjeno i u ovom zakonu. Zadrzava se vecinski izborni sistem jer je procenjeno da to najvise odgovara lokalnoj zajednici. Velika novina, po ugledu na Francusku i Nemacku, uvedena je kada je rec o gradonacelniku. On dobija veca ovlascenja pa ga zato biraju gradjani, na neposrednim i tajnim izborima. Novinu predstavlja i mogucnost uvodjenja lokalne policije. Vazan deo zakona cine odredbe koje se ticu zastite lokalne samouprave i njenih prava da se, radi ocuvanja integriteta, obraca Ustavnom sudu.

Primedbe na nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi mogu se dostavljati do 25. septembra Pravnoj komisiji Saveta.

Olivija Rusovac

Za sastanak u Kikindi 17. novembra potrebno je pripremiti projekte koji se odnose na privredu, medije i medjunarodnu saradnju izmedju Jugoslavije, Rumunije i Madjarske. Predsednik odbora za pripremu projekata je Paja Francuski. Takodje treba pripremiti i knjigu o gradovima u kojoj ce biti sadrzane i ocene svih gradonacelnika Saveza o tome sta je u gradovima i opstinama do sada uradjeno, a sta nije. To je najbolji nacin da se o gradovima cuju podaci i drugacije vrste, a ne samo o skandalima. Izrada takve publikacije predstavlja rezime onoga sto je postignuto na pola puta demokratskih promena do novih izbora u celoj drzavi i gradovima.

Posaljite nam vas komentar