Ubiti, ali jevtino

Konstantin Obradovic

Nemam obicaj, racunajuci da bi to citaoce moglo gnjaviti, da se u ovoj kolumni vracam na temu koju sam vec razmatrao u prethodnom broju, no ovoga puta cu prekrsiti to pravilo: opet ce biti reci o americkom bombardovanju Sudana i Avganistana. Ali, verujem, s razlogom, a u vezi s nama. Ova kolumna se, uostalom, i »titluje« kao »Svet i mi«.

Dakle, SAD su, da podsetim, izazvane pogibijom svojih diplomata u jednom gnusnom, teroristickom bombaskom napadu, raspalile raketama po naseljenim mestima u Avganistanu i Sudanu, racunajuci da se tamo nalazi »leglo« terorista. Ostavimo ovde po strani da li je odmazda pogodila »prave krivce« i niz drugih pitanja koja se u vezi sa takvim aktom mogu postaviti, da bismo konstatovali samo jednu stvar: americki akt je prekrsaj savremenog medjunarodnog prava, on predstavlja medjunarodni protivpravni cin i povlaci medjunarodnu odgovornost SAD. To je neosporno i svaki student prava koji to na ispitu ne bi znao bio bi oboren. Cinjenica da se radi o vrlo ozbiljnom prekrsaju je ono sto, u celoj stvari, treba svakog razboritog coveka da ozbiljno zabrine. I, prirodno, negativne reakcije su usledile sirom sveta, a oni, americki prijatelji, koji su tu akciju iz politickih razloga podrzali, tu su podrsku uglavnom »procedili kroz zube«. A bilo je reakcija i u ovoj zemlji, uglavnom sasvim osnovanih. Ali, bila je i jedna, u najmanju ruku prilicno bizarna, i o njoj cemo ovde reci koju rec.

Ima jedno mesto u Rostanovom Siranu de Berzeraku, zapravo jedan od slavnih Siranovih monologa, kada on, uvredjen primedbom u vezi sa svojim dugim nosem, nabraja onom ko ga je povredio sta se sve, pametnije i duhovitije, moglo reci u vezi te njegove nesrecne nosine. Sta se sve, primerice, moglo prebaciti Amerikancima, sem da je rec o prekrsaju medjunarodnog prava? Recimo, da je »odmazda« kao takva danas zabranjena i neefikasna, da je takav cin nemoralan, jer su stradali i nevini, da bi takva akcija, posto su »bezobzirno« gadjana naseljena mesta, cak i da su SAD sa tim zemljama u ratu, bila ocenjena kao ratni zlocin, da upotreba sile nije proporcionalna teroristickom aktu i jos ko zna koliko primedbi. A sta je g. Dragan Tomic, ne samo predsednik SPS Beograda - kako ga titulise Vreme (br. 410, str. 4) navodeci njegovu izjavu RTS-u - vec i predsednik Skupstine Srbije, dakle, predstavnik ove drzave, rekao u povodu toga? Evo citata: »Zar nije prekomerna upotreba sile ono sto su uradili Amerikanci kada su ispalili 100 krstarecih raketa da bi ubili 5 terorista? Tih 100 krstarecih raketa vredi bar 150 miliona dolara, to su mogli da urade sa 5 metaka koji vrede 5 maraka (kurziv je moj - K. O.). Kada se uporede cifre, onda je savrseno jasno sta je prekomerna sila, ali posto to radi svetski mocnik i najveca supersila, onda ona i odredjuje kriterijume«.

Ne znam sta je g. Tomic jos rekao, izjava je izvucena iz konteksta, ali ako je (pretpostavimo u kontekstu) rekao i sve sto bi se razumno moglo reci, ovu recenicu niko ko se bavi politikom i predstavlja drzavu ne bi smeo da ovako izrekne. Jer, kako to sto je g. Tomic kazao valja tumaciti? Pa samo ovako: upotreba prekomerne sile meri se lovom; teroristi se mogu pobiti kao psi, bez suda i puta, pod uslovom da to mnogo ne kosta; sila se, dakle, moze koristiti onako individualno, kako kojoj drzavi »padne na pamet«, pod uslovom da se pare ne 'arce. Drugim recima, da su Amerikanci poslali komandose i povredili suverenitet i teritorijalni integritet Avganistana i Sudana, nasli onu petoricu (zasto bas 5?), pa ih prosto - metak u celo (teroristi, izgleda, nemaju pravo da im se sudi, pa da sud utvrdi krivicu i odmeri kaznu) - pobili, akciji SAD se nista ne bi moglo zameriti. Ukratko, i bez obzira na eventualni ili bilo koji kontekst, zakljucak je g. Tomica da je »svetski mocnik« fundamentalno u pravu, samo sto to, eto mnogo kosta!

Jedan moj prijatelj, stariji covek, rekao bi na ovo - O, Svevisnji, ti to gledas i tvoja strela nas ne pogadja!