Kalendar
Kraj avgusta - prva polovina septembra
»Krematorijum« u Klecki
U akciji zaposedanja rejona Klecka, »poslednjeg uporista albanskih terorista«, blizu Maliseva, cetrdesetak kilometara od Pristine, pripadnici MUP Srbije otkrili su 27. avgusta krecanu koju su, prema zvanicnom saopstenju, teroristi koristili kao krematorijum za spaljivanje likvidiranih Srba, kako bi prikrili tragove zlocina o kojima svedoce pronadjeni ostaci nesagorelih ljudskih kostiju i delovi odece. Pored ostataka ljudskih tela, oruzja, sanitetskog materijala i hrane iz humanitarnih paketa, policija je pronasla i novinarima pokazala i fotografije zlocinaca koji su se slikali sa unakazenim zrtvama svoje bestijalnosti. Prethodne informacije i »priznanja« zlocina policiji su dali uhapseni »pripadnici« OVK Ljuan i Bekim Mazreku, iz cijih se izjava dâ zakljuciti da je na tom mestu ubijeno 10 civila - Srba, medju kojima je bilo i staraca, zena i dece, i da su zrtve pre pogubljenja bile zverski mucene, unakazene i silovane. Pred istraznim sudijom i TV kamerama, braca Mazreku svedocila su o pravom masakru nad neduznim stanovnistvom, otetim u Malisevu. Akcijom su, prema kazivanju uhapsenika, rukovodili lokalni komandanti OVK Fatmir Ljimaj, Gani Krasnici i Ismet Kiljaj. Na vest iz Klecke munjevito su reagovali domaci mediji, savezno ministarstvo inostranih poslova, lideri politickih partija, predstavnici OVK i razne domace i strane nevladine organizacije. Sa dogadjajem je upoznat i Savet bezbednosti UN i Tribunal u Hagu. I dok je srpska strana jednodusno osudila ovaj »gnusni zlocin protiv covecnosti« i uglavnom ga, bez ostatka, pripisala albanskim »teroristima«, sa albanske strane preovladjuju demanti i kontraoptuzbe za »konstrukciju u propagandne svrhe«. Istraga je u toku.
Otkaz umesto unapredjenja
Profesor gradjanskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Vladimir Vodinelic doziveo je sudbinu da bude prvi profesor Univerziteta u Beogradu koji je dobio otkaz na osnovu primene novog zakona o univerzitetu. Buduci da njegovom izboru u status redovnog profesora nije prisustvovao i ucestvovao dovoljan broj kolega, dekan Pravnog fakulteta dr Oliver Antic urucio mu je resenje o prestanku radnog odnosa. Na vest o otkazu svome kolegi, petnaest profesora fakulteta odrzali su 1. septembra konferenciju za novinare i najavili da od 7. septembra obustavljaju redovne nastavne aktivnosti sve dok dekan ne promeni odluku i profesora Vodinelica ne vrati na fakultet. Prema njihovim recima, dekanova odluka motivisana je licnom mrznjom prema profesoru Vodinelicu, koju ovaj gaji od gradjanskog protesta protiv izborne kradje u jesen 1996. godine. Sam Antic je, u svojim izjavama za novinare, »obelodanio« kako je u poslednje vreme kljucne pozicije na Pravnom fakultetu uzurpirao Gradjanski savez i da je doslo vreme da se njihovo »gnezdo« rasturi. Pri tom je pripretio i »petnaestorici« strajkaca, koji su obustavili nastavne aktivnosti kao sto su i obecali, da ce mnogi od njih i sami okusiti gorcinu otkaza, ukoliko prekorace zakonom predvidjeni rok izbegavanja radne obaveze. Da li ce dekan Antic to i uciniti, saznacemo, kako stvari stoje, uskoro.
Jos jedna »Moskovska deklaracija«
Predsednici Rusije i Amerike, Boris Jeljcin i Bil Klinton, potpisali su 2. septembra u Moskvi zajednicku izjavu »O situaciji na Kosovu«, u kojoj su pozvali jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica da naredi prekid svih represivnih akcija protiv civilnog stanovnistva, a »oruzane grupe« Albanaca da »momentalno obustave svako nasilje«. Predsednik Milosevic i rukovodstvo kosovskih Albanaca obavezni su da »intenziviraju pregovaracki proces«. Obe strane su krive za besmisleno krvoprolice i sabotiranje pregovora, kao nacina da se postigne dogovor o jacanju poverenja i bezbednosti u Pokrajini. Dva predsednika zahtevaju neodlozno preduzimanje mera za sprecavanje humanitarne katastrofe i nesmetan povratak izbeglica u svoje domove i isticu nuznost stalne medjunarodne kontrole u zonama sukoba.
Zarobljenici bez uniformi i oruzja
U okolini sela Ponorac, opstina Klina, 5-6. septembra policija je zarobila 250 Albanaca, a kod sela Drenovac i Ratkovac, opstina Orahovac, jos 200 Albanaca, protiv kojih je pokrenuta istraga zbog »angazovanja u teroristickim grupama«, kaze se u saopstenju MUP. Neposredno pre zarobljavanja, vecina je odbacila oruzje i uniforme sa oznakama OVK, koje je policija pronasla prilikom pretrage terena. Veliki broj privedenih pusten je nakon ispitivanja. Prema albanskim izvorima, ovi »zarobljenici« su, u stvari, muski stanovnici izbeglickog kampa u Ponorcu, gde se nalazi nekoliko hiljada izbeglica iz okolnih sela.
Kosovo pred katastrofom
Posle trodnevnog boravka na Kosovu, gde su obisli mnoga mesta i razgovarali sa vecim brojem odgovornih politicara, kao i posle »otvorenih i prijatnih razgovora« sa predsednikom Milosevicem, pomocnik americkog drzavnog sekretara za demokratiju, rad i ljudska prava Dzon Satak i americki senator Bob Dol odrzali su u Beogradu konferenciju za stampu. Njihov osnovni zakljucak posle jugoslovenske turneje jeste da se Kosovo priblizava humanitarnoj katastrofi i da su tamo pocinjeni ratni zlocini i ozbiljne povrede ljudskih prava.
»Nasa Borba« uskoro na kioscima
Strajkacki odbor Nase Borbe i vlasnik Dusan Mijic dogovorili su se da obustave strajk i najavili da list nastavlja da izlazi 14. septembra. Gospodin Mijic prihvatio je da izmiri svoje obaveze prema Redakciji i novinarima/zaposlenima, a zaposleni da dodju na posao 13. septembra, kako bi sledeceg dana list cekao citaoce na kioscima.
Jos jedna masovna grobnica na Kosovu
Pripadnici MUP Srbije otkrili su 7. septembra 11 leseva u blizini sela Glodjane, kod Djakovice. Policija veruje da je rec o srpskim civilima koje su streljali pripadnici ilegalne OVK. Lesevi su pronadjeni pored kanala kojim se iz reke Bistrice napaja Radonjicko jezero.
Prizemljeni avioni JAT
Avioni JAT vise nece moci da lete u zemlje Evropske unije. Evropska »petnaestorica« usvojili su odluku o sprovodjenju zabrane letenja, odnosno sletanja na njihove aerodrome jugoslovenskim aviokompanijama. Ova mera stupila je na snagu danom objavljivanja u Sluzbenom glasniku Evropske unije, 8. septembra, i nekoliko zemalja clanica EU odmah je pristupilo njenoj realizaciji. Od ove mere izuzeti su carter letovi Montenegro erlajnza na liniji Tivat-Lajpcig, a izuzetno i prinudna sletanja JAT aviona. Avioni JAT jedino ce jos godinu dana slobodno leteti za London, jer je britanski Forin ofis doneo odluku o odlaganju zabrane, shodno bilateralnom ugovoru Jugoslavije i Velike Britanije iz 1959. godine, koji predvidja otkazni rok od godinu dana.
Izbori u BiH
Dva dana pred opste izbore u Bosni i Hercegovini, nacionalne partije nadaju se pobedi. U Republici Srpskoj najvise sansi daje se koaliciji »Sloga«, ali ni koalicija SDS i radikala nije bez izgleda. Predsednica Plavsic optuzila je Momcila Krajisnika za umesanost u kriminal u RS. On je »zlo koje je suvisno za celu zemaljsku kuglu, a kamoli za RS« - rekla je predsednica Plavsic. Kandidat »Sloge« za clana Predsednistva BiH Zivko Radisic obecao je biracima da »nece raditi kao Momo Krajisnik«, a premijer Dodik je porucio: »Ako sada zaokruzite drugu opciju, nikada vise necete imati prilike da glasate«. Prema recima lidera Radikalne stranke Nikole Poplasena, OEBS, koji je propisao izborna pravila, sam ih je prekrsio finansijskom podrskom vladajucim strankama, a takodje i medijskom i politickom. Uprkos tome, RS i SDS nadaju se ubedljivoj pobedi. Koncept vladajucih stranaka je koncept »izdaje narodnih interesa«, smatraju u SDS, dok je njihov koncept »narodni i patriotski«. Posle sastanka hrvatskog predsednika Tudjmana sa predstavnicima bosanskog HDZ zatrazeno je od OEBS da preispita odluku o diskvalifikaciji 4 kandidata HDZ zbog favorizovanja na hrvatskoj televiziji, ali im verovatno nece biti udovoljeno. Najmanje predizbornih problema imale su bosnjacke muslimanske stranke. Kako ce proci na izborima, videcemo.
Ljubisa Vujosevic
|
