Zveket

Izgleda da smo i u masti postali siromasni u ova oskudna vremena. Taman smo poverovali, u vreme cudesnih »setnji«, u neiscrpnu mastovitost »naseg coveka« kad, eto, masovno slavlje povodom »zlata« kosarkasa naprosto zvekece - prazninom. Mlataranje rukama, nemusti krici, tek poneka razgovetna rec, otrcane fraze (kao i protokol na »najvisem mestu«) predocavaju dubine duhovnog osiromasenja.

Mozda drukcija ne mogu ni biti osecanja Beogradjanina cije je detinjstvo, kako primecuje Uros Komlenovic u Vremenu (15. 08. 1998) »obelezeno otimacinom oko hleba bacenog s kamiona, prezirom prema ocu gubitniku i mrznjom prema svima koji se drukcije zovu«. Tesko da moze biti drukcije kada je nase slavljenike »etici ucio Vuk, estetici TV 'PINK' , postenju Arkan, umetnosti Ceca, bontonu Bidza, logici Milic od Macve, veronauci otac Filaret...«.

Potreba za radovanjem, narocito usred svih nevolja, nije sporna. Ali i za to je potrebna izvesna kultura i - masta.

Dusan Mojsin