 |
Broj 196 |
Kalendar
Avgust 1998.
Kosovu preti ljudska katastrofaU toku avgusta o Kosovu su pristizale tri vrste informacija: o ratnim operacijama i broju mrtvih i ranjenih, o diplomatskim aktivnostima i o sve ozbiljnijim posledicama sukoba po civilno stanovnistvo, koje iz dana u dan prete da prerastu u katastrofu. Izvestaji sa mesta dogadjaja govore o odlucnoj ofanzivi srpskih snaga bezbednosti, koje su, nanoseci teske gubitke Oslobodilackoj vojsci Kosova, postepeno vracale izgubljene teritorije, oslobadjale magistralne putne pravce i osvajale, jedno po jedno, uporiste albanskih pobunjenika/terorista. OVK je, ocigledno, pretrpela poraz u frontalnom okrsaju sa brojnijim i bolje naoruzanim vojno-policijskim snagama, ali se kraj rata jos ne nazire. Politicki predstavnik OVK Adem Demaci izjavio je da ova organizacija naoruzanih Albanaca menja dosadasnju taktiku: umesto rata za teritorije pristupice gerilskom nacinu borbe. Sa napredovanjem srpske ofanzive, sa pripadnicima OVK iz mesta sukoba povlacilo se i albansko stanovnistvo. Iz dana u dan povecavao se broj izbeglica, koji je krajem meseca premasio cifru od 250 hiljada. Pedesetak hiljada izbeglo je u Crnu Goru i Albaniju, a ogromna vecina luta po kosovskim sumama i dane i noci provodi pod vedrim nebom. Mnogi su bez vode i hrane, bez dovoljno odece i bez ikakve zdravstvene zastite. Nesahranjeni lesevi i uginula stoka, iscrpljenost, obolelost i izgladnelost beskucnika prete epidemijama. Na to su prvi ukazali predstavnici medjunarodne zajednice, humanitarne organizacije, UNHCR i MCK. I dok domaci funkcioneri eventualno obidju poneko ispraznjeno mesto sukoba, stranci obilaze i izbeglicke logore.»Situacija je kriticna i u Crnoj Gori« - izjavila je Ema Bonino, visoki komesar Evropske unije za humanitarna pitanja. Tamo se nalazi vise od 30 hiljada izbeglica, a svakodnevno pristize oko 300 novih. Jugoslovenske vlasti pozivaju izbeglice da se vrate, ali im ne obezbedjuju uslove za povratak: »Ljudi se ne vracaju posto nemaju gde da se vrate!«. Laureat ovogodisnje knjizevne nagrade »Stjepan Mitrov Ljubisa«, madjarski pisac i publicista Djerdj Konrad istakao je da ni ostanak Kosova u SRJ ni njegovo otcepljenje »nisu vredni onih stradanja koja uniformisani umobolnici nanose civilima«.
Smrt u SheveningenuU celiji Haskog zatvora u Sheveningenu, 1. avgusta, umro je Milan Kovacevic, bivsi upravnik bolnice u Prijedoru, okrivljen za genocid nad nesrpskim stanovnistvom, zlocine protiv covecnosti i teske povrede zenevskih konvencija. Prema recima portparola Haskog tribunala K. Sartijea, »Kovacevic je najverovatnije preminuo od posledica srcanog udara«. Prema novijem nalazu, uzrok smrti bilo je pucanje trbusne arterije. »Dan pre smrti Kovacevic je trazio lekarsku pomoc, koju nije dobio« - tvrdi njegov advokat Igor Pantelic. Njegov drugi branilac, D. Vucicevic, medjutim, izjavio je da je lekar bio uz njega sve dok mu nije bilo bolje i da je umro kad mu je po drugi put pozlilo. U celiji Tribunala, u ranim jutarnjim casovima, 29. juna, nadjen je obesen Slavko Dokmanovic, bivsi gradonacelnik Vukovara, optuzen za saucesnistvo u likvidaciji bolesnika na poljoprivrednom dobru »Ovcara« u novembru 1991.
Oluja je prosla, ostale su rane»Izbeglice iz Hrvatske su najobespravljeniji, najusamljeniji i najugrozeniji narod u danasnjoj Evropi« - rekao je na trogodisnjicu velikog egzodusa iz Hrvatske Milorad Muratovic, predsednik Udruzenja za pomoc izbeglicama i prognanim licima u SRJ. Hrvatska vojna akcija »Oluja«, zapoceta u zoru 4. avgusta 1995, dovela je do egzodusa vise od 200 hiljada Srba. Akcija hrvatske vojske dozivljena je kao jedno od najsurovijih etnickih ciscenja na podrucju bivse SFRJ! Hrvatska vlast i danas negira optuzbe o etnickom ciscenju, tvrdeci da je rec o legitimnoj vojnoj akciji protiv pobunjenika i da neumesani Srbi nisu morali da napuste podrucje. Hrvatski helsinski odbor najavio je da ce u oktobru objaviti izvestaj o zbivanjima u Kninskoj krajini nakon »Oluje«, sa odgovorima o njenim razmerama i o namerama vlasti »o uspostavi etnicki sto cistije drzave, zloupotrebom vojne akcije pri oslobadjanju okupiranih hrvatskih podrucja«. U Hrvatskoj se i dalje rasprodaje imovina iseljenih Srba, a u SRJ se o njima sve manje brine. Hrvatski programi povratka, sacinjeni pod pritiskom medjunarodne zajednice, nailaze na slab odziv zainteresovanih za povratak, a iseljavanje se nastavlja i danas.
Odbijen zahtev za bezuslovni povratak SRJ u OEBSKako je javila Beta, 7. avgusta, OEBS je saopstio da je tokom poslednje runde pregovora sa ovom organizacijom SRJ pokazala »nefleksibilnost« i trazila da njeno clanstvo u toj organizaciji bude obnovljeno bez prethodnih uslova. Ambasador Poljske u OEBS Jezi Novak izjavio je Asosijeted presu da poslednji sastanak delegacija Jugoslavije i OEBS, u Varsavi, nije doneo »zeljeni rezultat« i da, s obzirom na nastavak nasilja na Kosovu, nema izgleda da ce pregovori uskoro biti nastavljeni. »Nema nastavka pregovora bez promene politike Beograda« - rekao je Novak.
Niko kao »Plavi«Savladavsi reprezentaciju Rusije u finalu Svetskog prvenstva u Atini, jugoslovenski kosarkasi su u nedelju 9. avgusta po cetvrti put u istoriji ovog sporta postali svetski prvaci. Ovom pobedom »Plavi« su obezbedili direktno ucesce na olimpijadi u Sidneju 2000. godine. Na putu do »zlata« nas drzavni tim zabelezio je osam pobeda i uknjizio samo jedan poraz, protiv Italije. Za najboljeg igraca prvenstva proglasen je igrac »Plavih« Dejan Bodiroga. U Jugoslaviji je uspeh kosarkasa docekan sa velikim odusevljenjem, a vladajuca elita je pozurila i ovog puta da sebi pripise deo zasluga.
Ubijen »osmi putnik« za HagU noci izmedju 7. i 8. avgusta, u kragujevackoj kafani »Kod Gileta«, ubijen je Slobodan Miljkovic Lugar, jedan od zapazenih ucesnika rata u Bosni i najtrazenijih kandidata za Hag. Njega i dvojicu njegovih prijatelja, Miodraga Brankovica, dobrovoljca u bosanskom ratu, i Dragisu Rakovica Gileta, vlasnika kafane, ubio je Branislav Lukovic, sluzbenik Drzavne bezbednosti iz Kragujevca. Optuznica Haskog tribunala teretila je Miljkovica za 19 ubistava i sedam teskih prebijanja, a bio ga je glas da je »mnogo znao o ratu u Bosni i da nekome nije odgovaralo da ode u Hag«. Miljkovic je, navodno, cuvao pozamasnu dokumentaciju sa dokazima o umesanosti MUP Srbije u rat u Bosni, koju je pre pogibije predao svom advokatu Tatomiru Lekovicu, a koju je ovaj, nakon Miljkovicevog ubistva, urucio Haskom tribunalu.
Izbori u BiH »poceli«Za oko 154 hiljade bosanskih izbeglica, 10. avgusta je pocelo glasanje za septembarske opste izbore u BiH, saznaje Beta u sedistu OEBS u Becu. Glasanje u inostranstvu bice obavljeno postom i kovertirani glasovi stizace u sediste OEBS sve do 14. septembra, kako bi bili prosledjeni u Sarajevo, a bice otvoreni na odgovarajucim birackim mestima u BiH. Pravo glasa imace svi registrovani punoletni gradjani. Za izbeglice u Hrvatskoj i SRJ, 12. i 13. septembra bice otvorena posebna glasacka mesta.
Savet bezbednosti za hitan prekid vatreSavet bezbednosti UN pozvao je 11. avgusta srpsku i albansku stranu na Kosovu na hitan prekid vatre, javila je AFP. Savet je apelovao na obe strane da »sto je pre moguce, pocnu pregovore«, jer na Kosovu ne moze biti »vojnog resenja«, i izrazio zaljenje »zbog prekomerne upotrebe sile« od strane srpskih snaga bezbednosti. Pripremljeni nacrt rezolucije UN o Kosovu nije usao u proceduru zahvaljujuci ostrom protivljenju Kine i Rusije. Apel zaracenim stranama na Kosovu Savet bezbednosti ponovio je i 24. avgusta, kada je konacno uskladjena predsednicka izjava generalnog sekretara UN Kofi Anana. Izrazivsi bojazan da bi se stanje na Kosovu moglo pogorsati i dovesti do humanitarne katastrofe, Anan je osudio »politiku spaljene zemlje« u pojedinim delovima Kosova od strane srpskih snaga, kao i »primenu nasilja i patnji koje bi mogli izazvati kosovski Albanci«.
Krajisnik umesan u ubistvo?Ministar MUP Republike Srpske Milovan Stankovic izjavio je da od 15. avgusta obustavlja redovno obezbedjenje clanu Predsednistva BiH Momcilu Krajisniku zbog umesanosti u ubistvo zamenika sefa policije u Srpskom Sarajevu Srdjana Knezevica. Povodom privodjenja poznatog »biznismena« i sefa direkcije SDS Milovana Bjelice Krajisnik je licno intervenisao i pri tom izjavio da Knezevicu »vise niko ne moze garantovati zivot« i da ce ga »ovi ubiti kao psa«. Arogantno se ponevsi prema MUP Republike Srpske, Krajisnik je predsednicu Republike i predsednika vlade nazvao izdajnicima, koji »ne znaju sta rade«. Knezevic je ubijen 7. avgusta na Palama, cime je »izrecena pretnja u praksi i ostvarena« - rekao je Stankovic i pozvao Krajisnika da do 15. avgusta objasni svoje pretnje. Umesto da to i ucini, Krajisnik je preko glavnog odbora SDS zatrazio da se smeni ministar policije na sednici Parlamenta koju su zakazali SDS i Radikalna stranka.
»Podrska miru«, opomena ratovodjamaKomanda NATO za Juznu Evropu organizovala je vojne vezbe, odrzane 17-22. avgusta u Albaniji, u okviru programa »Partnerstvo za mir«. U vezbama je ucestvovalo 14 zemalja, a pratili su ih posmatraci iz deset zemalja. Cilj ove vojne manifestacije bio je »razvijanje zajednickog poimanja operacija za podrsku miru, vojne doktrine i obuke, kao i uvezbavanje sadejstva oruzanih snaga zemalja-ucesnica«. Konkretnijim jezikom receno, uvezbavane su operacije trazenja i spasavanja, bliske vazdusne podrske, sanitetske evakuacije, vazdusnih desanata i pesadijskih dejstava na nepoznatom terenu. Drugim recima, uvezbavana je eventualna vojna intervencija na Kosovu, ukoliko se ne pronadje politicko resenje ovog duboko internacionalizovanog »unutrasnjeg« problema Republike Srbije. Inace, dovrsavajuci planove za eventualnu vojnu intervenciju na Kosovu, NATO analiticari i stratezi naglasili su da je »zavodjenje mira najgori moguci scenario«, ocekujuci da ce ga politicko resenje uciniti irelevantnim.
Rolingstonsi u ZagrebuPromocija novog albuma Rolingstonsa »Bridzis tu Babilon«, u Zagrebu, 21. avgusta, za vise od 80 hiljada gledalaca i slusalaca bila je dogadjaj za pamcenje. Kisa koja je sredinom koncerta pocela padati na zagrebacki hipodrom nije bila previse jaka, pa su posetioci mogli da gotovo tri sata uzivaju u dobroj svirci legendarnih Stonsa. Prema nekim izvestacima, koncert je bio najveci spektakl ikada vidjen u Hrvatskoj. Vec oko podne, publika se pocela okupljati na hipodromu, a koncert je poceo tek posle devet uvece. Broj gledalaca bio je rekordan na evropskoj turneji Stonsa i premasio je i veoma posecen koncert u Moskvi. Promet u Zagrebu bio je paralisan, a mnogo posla imalo je i vise od hiljadu cuvara reda, kao i traumatoloska klinika, u koju je, zbog premora i prevelikog »uzivanja«, dopremljeno nekoliko stotina ljudi. Desetak rok zaljubljenika zaradilo je i teze povrede u tucnjavama posle koncerta.
Ljubisa Vujosevic
| |
| © 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |