Leto uzasa

»Pravi horor, to nisu vampiri i vukodlaci, nesto sto vreba iz mraka; pravi horor, to je ono sto cini covek coveku!«izjavio Dz. Karpenter, reditelj horor filmova »Magla«, »Noc vestica«...

I sad je leto, suncani dani, voce i povrce prispeva na pijace, izgleda kao da je sve u redu, ali to je samo privid. Pod tom glazurom, dok se svi pretvaramo da se nista ne dogadja, besni pravi horor, bez ikakvog scenarija. U delu drzave se ratuje. Inace je gladnih sve vise. Mladi nemaju posla, stariji upravo ostaju bez posla. Najstariji u razmaku izmedju dve penzije (a taj razmak se rasteze k"o lastis) mogu komotno da poumiru od gladi, a da to nikoga ne impresionira. Sve vecem broju mojih poznanika iskljucena je struja, telefon, zaplenjeni televizori, video-rekorderi. Bolesni nemaju novca za lecenje, zdravi nemaju novca ni za sta. U kafanama tuce, na ulicama ubistva, u kucama nasilje. Ako pater familias ostane bez posla, eto razloga (eto i prilike) da umlati od batina zakonitu suprugu ili decu. Sve je vise onih koji ne vide nikakvu perspektivu. Roditelji vec velike muske dece sanjaju neke vojske mraka i trzaju se iz sna. Uzas, pravi, pakleni. I ono najstrasnije: sto jos uvek velika vecina govori »cuti, dobro je, samo kad nije gore«!

Gde su granice ljudskog trpljenja? Ima li ih uopste?

Gordana Perunovic Fijat