Mafijaski standardi

Nista nije pomoglo strajkacima Gradskog saobracajnog preduzeca Beograd da od gradske vlade izdejstvuju svoje plate koje kasne tri meseca. Oni su izracunali da ce im ove godine biti isplaceno samo sedam plata i odlucili su se na ocajnicki korak. Stupili su u nenajavljeni strajk kako bi izbegli postovanje radne obaveze u kojoj bi se efekti strajka neutralisali. Nezavisni i Samostalni sindikat zbog takve odluke morali su da ostanu po strani i izjavljivali su da ne stoje iza strajka.

Umesto da pregovara sa vozacima i da nastoji da ispuni obavezu prema njima koju je preuzela ugovorom prilikom ranijeg strajka, gradska vlada se odlucila za silu. Njen odgovor na strajk ostace upamcen po surovosti i prljavim metodama koji za sindikate najavljuju crna vremena. Zaposleni tvrde da je po zestini nova »opoziciona« vlast prevazisla bivsu socijalisticku. Prvi put se, naime, dogodilo da strajkaci budu dovedeni u vezu sa »stranim elementom«. Oni su optuzeni da destabilizuju zemlju i da idu naruku pobuni Albanaca na Kosovu.

Policijska jedinica u pripravnosti pred pogonima preduzeca i dovodjenje strajkbrehera koji su javno pozivani da dodju i preuzmu vozila, tajna obecanja da ce im dnevno placati po sto nemackih maraka i pritisci na porodice strajkaca zaokruzili su ovu latinoamericku sekvencu kojom se SPO preporucivao SPS-u kao solidan partner u buducoj koaliciji o kojoj se nasiroko govori. To je i razlog sto je u pozadini ostao podatak da republicka vlada duguje beogradskom prevozniku novac kojim bi moglo da se kupi 500 autobusa. Gradjanima je, medjutim, servirana laksa strana price u kojoj gradska vlast ispada heroj u obracunu sa »bundzijama« i »kolovodjama« koji su Beogradjanima priredili nevidjene muke na letnjoj zegi.

Strajk je ugusen, 28 radnika dobilo je otkaz, medju njima i bivsi direktor, clan Demokratske stranke, sto citavom slucaju daje ukus ne samo sindikalnog nego i partijskog obracuna.

Olivija Rusovac