Kosovo ili Jednacina corsokaka

Zapadni diplomati ovih dana se jadaju: »Gospodin Milosevic nas je izigrao. Obecao je da ce zaustaviti svoju vojno-policijsku ofanzivu na Kosovu, ali je obecanje vec sutradan bezocno prekrsio... Njega, izgleda, uopste ne zanima mirno resenje kosovskog problema... Vise uopste nemamo iluzija o g. Milosevicu i njegovoj taktici...«.

Niko tako lako ne pravi budalu od sebe kao dobronameran covek koji prihvata neki aranzman u kojem je vise nego sigurno da ce biti prevaren. A sto se tice taktike dedinjskog ratovodje nju je pre samo par nedelja, bez mnogo skrivanja i okolisenja, izneo vojvoda Seselj: »Izbeci bombardovanje i posvrsavati posao na Kosovu«.

Zasto bi g. Milosevica uopste zanimalo resenje kosovskog problema kad je on celu svoju politicku biografiju napravio upravo na stvaranju tog problema?

Zabluda svetskih diplomatskih kancelarija lezi u verovanju da srpski nacionalisti mogu resiti problem prava ne-srpskog zivlja. Situacija u kojoj se nacionalizam podgreva do usijanja bezishodna je. U prirodi nacionalistickog »metabolizma« je neprestano sirenje apetita, a ne njegovo prigusivanje. Prepustiti nacionalistima da nadju zadovoljavajuce resenje za albanski zivalj na Kosovu znaci stvoriti neresivu jednacinu, jednacinu corsokaka. Nemoguce je da srpski nacionalisti istovremeno zadovolje sebe same i da zadovolje kosovske Albance.

Zato su svi diplomatski odgovori, usmena i pisana obecanja samo deo jedne krvave farse koja je tek na svom pocetku.

»Budite obzirni prema civilima!« moljakaju zapadni pregovaraci dedinjskog ratovodju. »O, kako da ne«, uzvraca on, »i meni su dragi i mali siroti civili!«. »Obecali ste nam da nece biti prekomerne upotrebe sile, ali reklo bi se da je toga ipak bilo.« »To ce biti ispravljeno, upravo svakom svetom srpskom ratniku ugradjujemo dozimetre nasilja...«.

Rezultat ovih razgovora ugodnih u cetiri oka su sela i varosice bez ijedne zive duse, sistematski spaljene kuce, letina i seno, sume pune unezverenih i izgladnelih ljudi... Patrioti nas zalaguju objasnjenjima da su to samo prolazne nuspojave borbe protiv »univerzalnog zla terorizma«. Vraga! »Usputni«, »prateci« efekti dedinjskih kaznenih ekspedicija su glavni, ciljani efekti u Milosevic_Seseljevoj dramaturgiji »odbrane srpstva« na Kosovu.

Mrak »apsolutnog konsenzusa«

Nestrpljivi momci iz avangarde kosovobranitelja (koje predvodi g. Draskovic) dobili su prvi put javnu pohvalu g. Dacica za inicijativu da se »po okupatoru udari svim raspolozivim sredstvima« i za »ukupni doprinos« ucvrscivanju »apsolutnog konsenzusa«.

Ono sto se zove srpskom demokratskom opozicijom bavi se »poverljivim informacijama« iz zute stampe (da je g. Milosevic vec legao na ideju o Kosovu kao trecoj republici) i ceka da zapeva pesmu o izdaji_prodaji. Sto je posredan doprinos apsolutnom konsenzusu.

Ipak, ova zloguka sintagma najdepresivnije se ocituje u sferi informisanja, sto je najzalosnije i u tzv. nezavisnim medijima. Tako je jedan ugledni nezavisni nedeljnik izvestio da je poslednja Milosevic_Seseljeva ofanziva izvedena »hirurski precizno«, bez stradanja civilnog stanovnistva. Naivnost ili kasno probudjena patriotija? Da li je dedinjski ratovodja odlucio da promeni rukopis? Trideset procenata porusenih kuca i naselja bez ijednog stanovnika (broj ljudi u sumskim zbegovima samo poslednjeg vikenda humanitarci su procenili na najmanje trideset pet hiljada), »etnicko ciscenje sa novom aromom«, »pocetak humanitarne katastrofe« (po stranim izvestacima) -eto rezultata »hirurske preciznosti«. Kako li bi tek izgledala hirurska brljivost? Ali tako to uvek biva: apsolutni konsenzus uvek radja hirursku preciznost.

Dekan - zvekan

Kad je neko rodjeni zvekan
tome, vele, nema leka.
U Srbiji ima leka!
Ako samo strpljivo ceka
zvekan moze postati -dekan!

Srbija je zemlja u kojoj i najpreispoljeniji zvekan moze da doceka svojih »pet minuta«. (Pogotovo ako zvekan nije mekan nego tvrd i tvrdokoran Srb.) Gledam i slusam na BK televiziji jedno takvo cudo nacionalne kadrovske kombinatorike, dar srpstvu od vlade nacionalnog jedinstva. Cova je dobio ovlascenja da sredi stanje na jednom od najuglednijih beogradskih fakulteta. Masku dobrog Srbina on, bez mnogo pretvaranja, koristi da konacno nadje satisfakciju za dugogodisnju inferiornost: sva »izvikana« profesorska i akademska imena su samo stetocine koje su zvekana_genija ometale da pokaze svoje talente. Nikog on nece otpustati, svi ti profesori_lenstine su se sami otpustili kao ozloglaseni »izdajnici roda svog«. Lepo vaspitani studenti ce moci mirno da uce neometani od sacice setaca_huligana sa stranim zastavama. Presijavajuci se u svojoj agresivnoj tuposti gospodin Zvekan izlaze svoju spasonosnu formulu: RED i RAD. I vi u ocajanju shvatite da u ovoj zemlji vlast zvekana moze postati stvarnost, a njihove ideje -vladajuce ideje.

Miodrag Stanisavljevic